Све у историји има везе и све је узрочно - последично. О моралу наших владара, па и Карађорђе је биоо развратник, његови хајдуци су у више наврата радили велика зла (нажалост), а он сам је убио свог оца и свог брата, и крваво се обрачунавао са противницима. Његов син Александар је буквално ишутирао на улицу Кнегињу Љубицу и њене синове, а касније је, по поновном доласку Обреновића био најтоплије примљен под скуте Књаза Михаила. Друго, Александар је врло зависио од жене, Персиде, која је водила главну реч у њиховој кући. Што се Петра и Александра тиче, довољно је што су били масони, али ипак, не заборавимо како је војвода Мишић отишао у пензију последњи пут. дошавши у његову канцеларију Краљ Александар је од војводе тражио некакав папир, Мишић му је рекао да ће наредити да му донесу, а краљ је захтевао да му га он лично испостави вичући како је он краљ и како један официр има да слуша његова наређења. После тога, Мишић је скинуо еполете и поднео моменталну оставку. Исти тај Мишић, после 1903. под Петровом владавином био је ''склоњен'', вероватно је био и у затвору,( ово не гарантујем, мораћу да проверим ). Идемо даље, Петар је мирно гледао како његовог сина Ђорђа бацају са престола, проглашавају лудим и исто тако ''склањају''. Можда и није гледао, али је свакако дозволио. За време његовог сина, принц Павле је на неки начин био маргинализован, а био је изразито паметан човек. Петров унук, Александров син, покупио се и побегао чим је ''пригустило''. Хвала.