gost 23146
Buduća legenda
- Poruka
- 46.396
Сведоци смо да су овде многи покушавали да праве разне фазе Дејтона. Једна од њих је билa „Крај Дејтона, почетак Брисела”. Нема краја Дејтона јер ко прогласи крај Дејтона прогласио је и крај БиХ, каже премијер Републике Српске
Милорад Додик
Од нашег сталног дописника
Босна и Херцеговина је нормална држава само онолико колико је могућа, а могућа је само ако је резултат споразума три народа – Срба, Бошњака и Хрвата. Дакле, БиХ која би се правила на комодитету било којег народа, и игнорисала остала два, апсолутно је немогућа. Немогућа је и октроисана БиХ, рекао је на почетку разговора за наш лист премијер Републике Српске Милорад Додик, који је однедавно мета жестоких критика бошњачких политичара и појединих представника међународне заједнице у БиХ.
Ви сте својевремено важили за миљеника међународне заједнице. Шта се догодило у међувремену?
Никад се нисам осећао као миљеник међународне заједнице. То су ми приписивали противници политике коју сам водио. Ја сам с међународном заједницом, с више или мање успеха, градио партнерски однос. Када сам први пут постао премијер, 1998. године, главни циљ међународне заједнице били су стабилизација и спровођење Дејтонског споразума – основе за постојања и опстанка БиХ. Међународни фактори су касније променили однос према Дејтону. Пракса коју сам наследио била је да се под притиском међународне заједнице, мимо прописане процедуре, мењао Дејтонски споразум. Томе сам се супротставио, јер нисам могао да пристанем на стварање позиције да су Срби генерално криви за све што се догодило у БиХ и да их због тога треба дугорочно и систематски кажњавати.
Шта је за Вас Дејтонски споразум?
Дејтонски споразум је међународни уговор, а о уговорима се не расправља, они се спроводе. Поготово се не могу тумачити некаквих духом, јер „дух” је у праву имагинарна категорија. Према томе, наша позиција – одбрана слова Дејтонског споразума – неће бити промењена, иако смо свесни да постоје кругови који када год желе да се обрачунају с малим заједницама и њиховим представницима, ако ништа друго не могу, прибегавају медијским сатанизацијама и криминализацијама људи који су на челу тих заједница. Моја порука је јасна: мој став се неће мењати, ма шта покушавали да ми ураде, рачунајући и претње кривичним прогоном.Нисам ја по томе изузетак. Идентичну судбину доживео је сваки значајнији политичар из Републике Српске.
Да ли је одржива теза бошњачких лидера да је Дејтонски споразум зауставио рат и донео неправедни мир?
Чињеница је да је Дејтон зауставио рат, али је и чињеница да је Анекс 4, односно Устав БиХ, који је као споразумна страна потписала и Република Српска, дефинисао њено двоентитетско унутрашње уређење. Негирајући ту чињеницу, негира се БиХ. Ми тврдимо да су институције које су успостављене Дејтоном легалне и легитимне, да имају свој капацитет и процедуре и да се то мора поштовати. Ми ништа друго и не тражимо.
Због чега се Република Српска и њени политички представници редовно оптужују да опструишу Дејтонски споразум?
Због тога што сада једино њени представници, као легалисти, бране изворне принципе Дејтона. Напади на Републику Српску се увијају у приче о неопходности реформи, као услову за развој и напредак БиХ. Реформе могу да буду успешне само ако су резултат сазревања унутрашњих потреба и договора. Овде су многи покушавали да праве разне фазе Дејтона. Једна од њих је била „Крај Дејтона, почетак Брисела”. Нема краја Дејтона. Јер, ко прогласи крај Дејтона прогласио је и крај БиХ.
Да ли сте присталица става да су високи представници били генератори криза у БиХ?
Ароганција високих представника, који су наметали законе, на шта немају право ни по Дејтонском споразуму ни на основу такозваних бонских овлашћења, дестабилизовала је политичке односе у БиХ. Да је БиХ грађена на принципима Дејтона, према којима је сложена државна заједница, састављена од Републике Српске и Федерације БиХ, данас бисмо имали стабилну државу.
Бошњачки политичари су били највеће присталице Дејтона. Због чега сада траже његову радикалну промену?
Иако су институције Републике Српске прихватиле Дејтонски споразум, у њој је био снажан анимозитет према њему. На другој страни, Бошњаци су тада били апсолутно опредељени за Дејтон. Сада је обрнуто. Ми смо касније разумели да је то добра прилика да артикулишемо своје интересе и зато немамо намеру да угрозимо Дејтонски споразум и мир. А Бошњаци који су у међувремену схватили да преко Дејтона неће доћи до онакве БиХ какву су желели – централизоване државе бошњачког народа – сада говоре да је он лудачка кошуља. Ако је то тачно, онда је БиХ лудачка земља.
http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Kraj-Dejtona-je-i-kraj-BiH.sr.html
Koliko još vremena dajete dejtonskoj Bosni?Muslimani su neradnici,hteli bi da zavlače ruku u džep Srbima,Hrvati se iseljavaju...
Милорад Додик
Од нашег сталног дописника
Босна и Херцеговина је нормална држава само онолико колико је могућа, а могућа је само ако је резултат споразума три народа – Срба, Бошњака и Хрвата. Дакле, БиХ која би се правила на комодитету било којег народа, и игнорисала остала два, апсолутно је немогућа. Немогућа је и октроисана БиХ, рекао је на почетку разговора за наш лист премијер Републике Српске Милорад Додик, који је однедавно мета жестоких критика бошњачких политичара и појединих представника међународне заједнице у БиХ.
Ви сте својевремено важили за миљеника међународне заједнице. Шта се догодило у међувремену?
Никад се нисам осећао као миљеник међународне заједнице. То су ми приписивали противници политике коју сам водио. Ја сам с међународном заједницом, с више или мање успеха, градио партнерски однос. Када сам први пут постао премијер, 1998. године, главни циљ међународне заједнице били су стабилизација и спровођење Дејтонског споразума – основе за постојања и опстанка БиХ. Међународни фактори су касније променили однос према Дејтону. Пракса коју сам наследио била је да се под притиском међународне заједнице, мимо прописане процедуре, мењао Дејтонски споразум. Томе сам се супротставио, јер нисам могао да пристанем на стварање позиције да су Срби генерално криви за све што се догодило у БиХ и да их због тога треба дугорочно и систематски кажњавати.
Шта је за Вас Дејтонски споразум?
Дејтонски споразум је међународни уговор, а о уговорима се не расправља, они се спроводе. Поготово се не могу тумачити некаквих духом, јер „дух” је у праву имагинарна категорија. Према томе, наша позиција – одбрана слова Дејтонског споразума – неће бити промењена, иако смо свесни да постоје кругови који када год желе да се обрачунају с малим заједницама и њиховим представницима, ако ништа друго не могу, прибегавају медијским сатанизацијама и криминализацијама људи који су на челу тих заједница. Моја порука је јасна: мој став се неће мењати, ма шта покушавали да ми ураде, рачунајући и претње кривичним прогоном.Нисам ја по томе изузетак. Идентичну судбину доживео је сваки значајнији политичар из Републике Српске.
Да ли је одржива теза бошњачких лидера да је Дејтонски споразум зауставио рат и донео неправедни мир?
Чињеница је да је Дејтон зауставио рат, али је и чињеница да је Анекс 4, односно Устав БиХ, који је као споразумна страна потписала и Република Српска, дефинисао њено двоентитетско унутрашње уређење. Негирајући ту чињеницу, негира се БиХ. Ми тврдимо да су институције које су успостављене Дејтоном легалне и легитимне, да имају свој капацитет и процедуре и да се то мора поштовати. Ми ништа друго и не тражимо.
Због чега се Република Српска и њени политички представници редовно оптужују да опструишу Дејтонски споразум?
Због тога што сада једино њени представници, као легалисти, бране изворне принципе Дејтона. Напади на Републику Српску се увијају у приче о неопходности реформи, као услову за развој и напредак БиХ. Реформе могу да буду успешне само ако су резултат сазревања унутрашњих потреба и договора. Овде су многи покушавали да праве разне фазе Дејтона. Једна од њих је била „Крај Дејтона, почетак Брисела”. Нема краја Дејтона. Јер, ко прогласи крај Дејтона прогласио је и крај БиХ.
Да ли сте присталица става да су високи представници били генератори криза у БиХ?
Ароганција високих представника, који су наметали законе, на шта немају право ни по Дејтонском споразуму ни на основу такозваних бонских овлашћења, дестабилизовала је политичке односе у БиХ. Да је БиХ грађена на принципима Дејтона, према којима је сложена државна заједница, састављена од Републике Српске и Федерације БиХ, данас бисмо имали стабилну државу.
Бошњачки политичари су били највеће присталице Дејтона. Због чега сада траже његову радикалну промену?
Иако су институције Републике Српске прихватиле Дејтонски споразум, у њој је био снажан анимозитет према њему. На другој страни, Бошњаци су тада били апсолутно опредељени за Дејтон. Сада је обрнуто. Ми смо касније разумели да је то добра прилика да артикулишемо своје интересе и зато немамо намеру да угрозимо Дејтонски споразум и мир. А Бошњаци који су у међувремену схватили да преко Дејтона неће доћи до онакве БиХ какву су желели – централизоване државе бошњачког народа – сада говоре да је он лудачка кошуља. Ако је то тачно, онда је БиХ лудачка земља.
http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Kraj-Dejtona-je-i-kraj-BiH.sr.html
Koliko još vremena dajete dejtonskoj Bosni?Muslimani su neradnici,hteli bi da zavlače ruku u džep Srbima,Hrvati se iseljavaju...
.
.
Колико год да их је глас вриједи.
