Da vam objasnim jednu stvar, vrlo prostu stvar: kada profesor bude imao platu od 2-3 hiljade evra, onda mozemo da pricamo o skolstvu.
Poenta je da dokle profesori ne budu 100% situirani, ne moze od njih da se trazi da imaju ono sto su profesori nekada imali: nejebavajuci stav!
Jer svi pricamo o nekim vremenima iz SFRJ kada je skola bila skola, ali svi zaboravljaju da su tada profesori dobijali stanove od drzave, i imali su odlicne plate.
Koliko para - toliko muzike.
Ende.
Dve-tri hiljade evra plate ne rešavaju stvar.
Po istom principu bi i poštari mogli imati neyebavajući stav za svoj posao jer im je plata mala.
Isto bi i lekari mogli imati loš stav prema svom poslu ako nisu zadovoljni platom.
Uopšteno govoreći, sa takvim stavom ne bi trebalo niko da radi pošteno svoj posao, pa bismo videli još veća čuda u našem društvu.
Čak i kad bi profesori nekim čudom imali veliku platu, ostale bi enormno velike socijalne razlike, siromaštvo i u sklopu njega razaranje porodica, što se opet odražava na učenike.
Još jedna od bitnih karika koja urušava kvalitetno obrazovanje, jesu mediji.
Nekada je država imala kontrolu nad njima i nije se dešavalo da promocija kriminala i lakog morala preplavi medije.
Sada se to ciljano forsira jer ako obratiš pažnju na sitne kriminalce, nećeš gledati ove krupne koji uništavaju domaću ekonomiju, vladavinu prava i sve druge segmente društva.
Socijalna politika je našoj državi poslednja rupa na svirali.
Važno je da se šminkaju fasade u velikim gradovima, da se grade stadioni, da blješti metropola, a šta se dešava u provinciji, ili nedajbože šta se dešava sa poljoprivredom, to je nebitna stavka. Kao što je nebitna stavka da omladina sve to oseća i na podsvesnom nivou reaguje podstaknuta glorifikacijom svega negativnog i nasilnog.
A o roditeljima da dodam da su u još gorem stanju nego deca, te stoga nema reči o vaspitavanju.
