Kozirjevljeva ogledala

Elektron nema masu mirovanja. Masa mirovanja se pretpostavlja i izracunava po modelu specijalne teorije relativnosti.
Elektron u kretanju dobija masu u interakciji sa prostorom za koji ne znamo sta je.
Masa nije osobina nekakve bozje cestice, kvanta, masa je posledica kretanja kroz prostor.
Cesticama koje se krecu ne merimo masu direktno, nego merenjem promena osobina prostora.
Masa je posledica i mera deformacije prostora. Etra.
 
moj drugi nalog:
Elektron nema masu mirovanja. Masa mirovanja se pretpostavlja i izracunava po modelu specijalne teorije relativnosti.
Elektron u kretanju dobija masu u interakciji sa prostorom za koji ne znamo sta je.
Masa nije osobina nekakve bozje cestice, kvanta, masa je posledica kretanja kroz prostor.
Cesticama koje se krecu ne merimo masu direktno, nego merenjem promena osobina prostora.
Masa je posledica i mera deformacije prostora. Etra.
Kliknite za proširenje...
Ili, postoji masa mirovanja, a inercija je posledica kretanja kroz prostor? I onda ispada da masa i inercija nisu jednake?
 
Inercija je posledica ubrzanja mase. Ako elektron koji se brzo krece mozemo predstaviti kao talas, tada vise ne mozemo govoriti o inerciji koju stvara masa, nego o interakciji talasa.
Prvi talas koji posmatramo je elektron, koga ovde posmatramo kao talas,
a drugi talas je prostor, etar, kroz koji se elektron krece.
Znamo da nekoherentni talasi ne intereaguju, ne sabiraju se niti oduzimaju, nemaju medjusobno dejstvo.
Elektron-talas ne moze reagovati sa talasom koji mu nije slican, cak koherentan.
Dakle, rec je o koherentnom talasu sa kojim talas-elektron reaguje.
Odakle taj talas, koji je koherentan elektronu, u prostoru, u etru?
Pa prostor je takodje talas, ali on nije jedan talas nego haoticni skup svih talasnih duzina, beli sum.
Svaki talas reaguje sa prostorom jer u prostoru IMA svih talasa, i jedino sto mozemo registrovati je deformacija prostora, promena etra, u vidu mase, naelektrisanja, magnetizma, gravitacije...
 
moj drugi nalog:
Inercija je posledica ubrzanja mase. Ako elektron koji se brzo krece mozemo predstaviti kao talas, tada vise ne mozemo govoriti o inerciji koju stvara masa, nego o interakciji talasa.
Prvi talas koji posmatramo je elektron, koga ovde posmatramo kao talas,
a drugi talas je prostor, etar, kroz koji se elektron krece.
Znamo da nekoherentni talasi ne intereaguju, ne sabiraju se niti oduzimaju, nemaju medjusobno dejstvo.
Elektron-talas ne moze reagovati sa talasom koji mu nije slican, cak koherentan.
Dakle, rec je o koherentnom talasu sa kojim talas-elektron reaguje.
Odakle taj talas, koji je koherentan elektronu, u prostoru, u etru?
Pa prostor je takodje talas, ali on nije jedan talas nego haoticni skup svih talasnih duzina, beli sum.
Svaki talas reaguje sa prostorom jer u prostoru IMA svih talasa, i jedino sto mozemo registrovati je deformacija prostora, promena etra, u vidu mase, naelektrisanja, magnetizma, gravitacije...
Kliknite za proširenje...
Да је електрон у кретању талас, он би се кретао брзином светлости, али није тако.

Слободни електрони у проводнику близу апсолутне нуле се скоро не крећи, а имају масу.

Када се споје протон и електрон, добије се неутрон у коме мирују и протон и електрон, а маса неутрона је увећана за масу електрона у односу на протон.
 
zofr:
Када се споје протон и електрон, добије се неутрон у коме мирују и протон и електрон, а маса неутрона је увећана за масу електрона у односу на протон.
Kliknite za proširenje...

Da s tim sto je masa neutrona veca od zbira masa elektrona i protona zajedno, za otprilike trecinu mase jednog elektrona. I kada se raspadne (nakon u proseku 15 minuta ako je neutron slobodan) emituju se elektron i neutrino.
Znacajna pitanja su zasto je masa veca, zasto se uopste raspada i zasto se taj proces (spajanja naelektrisanja) vrlo retko, takoreci nikada ne desava (nego nastanu vodonik i ostali atomi).
 
Schrodinger:
Da s tim sto je masa neutrona veca od zbira masa elektrona i protona zajedno, za otprilike trecinu mase jednog elektrona. I kada se raspadne (nakon u proseku 15 minuta ako je neutron slobodan) emituju se elektron i neutrino.
Znacajna pitanja su zasto je masa veca, zasto se uopste raspada i zasto se taj proces (spajanja naelektrisanja) vrlo retko, takoreci nikada ne desava (nego nastanu vodonik i ostali atomi).
Kliknite za proširenje...
Нисам хтео да идем у детаље, а тачно је да је маса већа од збира масе протона и електрона, за енергију везе протон-електрон подељено са с^2.
 
Schrodinger:
Da s tim sto je masa neutrona veca od zbira masa elektrona i protona zajedno, za otprilike trecinu mase jednog elektrona. I kada se raspadne (nakon u proseku 15 minuta ako je neutron slobodan) emituju se elektron i neutrino.
Znacajna pitanja su zasto je masa veca, zasto se uopste raspada i zasto se taj proces (spajanja naelektrisanja) vrlo retko, takoreci nikada ne desava (nego nastanu vodonik i ostali atomi).
Kliknite za proširenje...
Nikada ne dešava nastanak neutrona? Pa pola mase Zemlje su neutroni!
 
Schrodinger:
Da s tim sto je masa neutrona veca od zbira masa elektrona i protona zajedno, za otprilike trecinu mase jednog elektrona. I kada se raspadne (nakon u proseku 15 minuta ako je neutron slobodan) emituju se elektron i neutrino.
Znacajna pitanja su zasto je masa veca, zasto se uopste raspada i zasto se taj proces (spajanja naelektrisanja) vrlo retko, takoreci nikada ne desava (nego nastanu vodonik i ostali atomi).
Kliknite za proširenje...
Ili se samo radi o GREŠKI MERENJA masa elektrona, protona i neutrona? :super:
 
fosilvaso:
Nikada ne dešava nastanak neutrona? Pa pola mase Zemlje su neutroni!
Kliknite za proširenje...
Nastali su nakon velikog praska u drugacijim uslovima, ali kada se proizvoljan elektron nalazi u blizini protona ili krece ka njemu, nece doci do fuzije vec nastaje vodonik
moj drugi nalog:
Elektron nema masu mirovanja. Masa mirovanja se pretpostavlja i izracunava po modelu specijalne teorije relativnosti.
Kliknite za proširenje...

Miruje u ovom slucaju, dok je spojen sa protonom. I povecava masu...
 
Poslednja izmena:
zofr:
Нисам хтео да идем у детаље, а тачно је да је маса већа од збира масе протона и електрона, за енергију везе протон-електрон подељено са с^2.
Kliknite za proširenje...

Ta veza ne postoji ni na papiru jer elektron zapravo netragom nestaje, neutron i proton imaju razlicitu kvarkovsku strukturu (vidi li se negde elektron na ovim semama?)
2.png
 
Schrodinger:
Ta veza ne postoji ni na papiru jer elektron zapravo netragom nestaje, neutron i proton imaju razlicitu kvarkovsku strukturu (vidi li se negde elektron na ovim semama?)
2.png
Kliknite za proširenje...
Видео сам то, али ми се чини да су кваркови потштапалица теорији о честицама.
Наравно да не замишљам неутрон као две спојене честице - протон и електром.

Чак, тако не замишљам ни језгро атома, као прост збир нукеарних честица. Језгро које има Х нуклеарних честица има 1/2*Х*(Х-1) веза између њих, па би енергија језгра расла са квадратом броја честица, али није тако. Зато су научници избацили теорију о засићењу нуклеарних сила (?). Глупо, боље да кажу "тренутно не знамо зашто је то тако".
 
Слушао сам инжењера Горана Марјановића кој тврди да је Козирјев успевао да пошаље сигнал на друге планете моментално. Зна ли неко нешто о томе? Волео бих провести неко време у том огледалу...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top