Проф. др Каплан Буровић познати албанолог и политички дисидент
Космет – увод у Трећи светски рат?!
Научни кругови на све стране света јавно су продискутовали о мојим
албанолошким тезама, преко листова, ревија, часописа, поготово преко
интернета. Универзитет Њујорка превео их је на енглески, па су их и
објавили. Сви су се они сложили с мојим тезама, прихватили су да Албанци
нису аутохтони ни у самој Албанији, камоли на Косову, прихватили су да
су Албанци дошли на Балкан, па и у самој Албанији после Словена. Године
548. нове ере Словени су ушли у Durrachium (Драц, данашњи Дуррес).
Албанци су тада били у Румунији, на падинама Карпата и Бескида.
Прихватили су да Албанци немају никакве везе ни са Илирима, камоли са
Пелазгима.
Разговор водила: Биљaна Живковић
Проф. Др Каплан Буровић сигурно је оставио неизбрисив траг, како по
својој животној голготи коју је херојски подносио, тако и по
неустрашивој борби - пером и знањем деценијама ју је водио доказујући
свету српску трагедију и истину. Али, и сопствену. Научник који је
стручним аргументима, како многи тврде, побио све албанске фалсификате.
Господин Буровић је дисидент број један, мада се о томе мало зна у
Србији. Заслуга за откривање Каплана Буровића српског јавности припада
господину Петру Милатовићу Острошком, српском интелектуалцу и
дугогодишњем националном прегаоцу из Беча, који је први на свом сајту
„Истина“, кроз велики интервју, текстове и студије представио овог
изузетног човека и научника који има праву филмску биографију. Такође,
Каплан Буровић је незаменљив аутор теза по којој Албанци нису ни
аутохтони, нити су илирског порекла. Написао је на десетине стручних
књига, преведених на пет светских језика. За наш лист говори, наравно из
његовог угла, о актуелном тренутку у земљи, ситуацији у на Балкану,
нашој историји и за нас најозбиљнијем - косметском проблему.
Да ли се случај Косова и Метохије може упоредити с било којом сличном
ситуацијом у Европи, свету?
– Објавио сам студију о томе под насловом ”Косово је неупоредиво”.
Албанци на Косову нису мештани, они су дошљаци после турске окупације.
Косово су Срби подигли из жара и пепела раног средњег века и учинили од
ње једну такву земљу да, кад су Енглези јели прстима, Срби су
употребљавали кашике и виљушке. Ових дана сам то прочитао код једног
грчког писца. Срби су својим грудима бранили Косово од турске најезде,
па су је и ослободили од турског окупатора. Албанци су и на Косовском
боју били на страни Турака, значи кад је нападнуто, па су се поређали уз
Турке и кад су Срби јуришали да је ослободе. Србе веже за Косово све и
свашта, Албанце баш ништа, сем њихове тежње да створе ”супервелику
Албанију”. Треба знати да добар део Албанаца нису Албанци, већ
муслиманизирани Срби, па и припадници других народа. Кад би се од
Албанаца одбили ови, Албанци не би били на Косову ни 25 одсто
становништва. Унутар данашње Албаније налазе се покрајине (ништа мање од
Косова!), које су настањене неалбанским становништвом, који су ту
мештани, на своме, настањени пре доласка Албанаца, па су и везани за те
области као Срби за Косово. Овакве области постоје и по другим земљама
Европе и света. Њима припада право да те области отцепе од земље којој
актуелно припадају, али не и Албанцима да отцепе Косово, јер Албанци
нису на своме.
Оцените садашње прилике на Балкану, Србији, Космету?
– Косово је окупирано и матиризирано, Србија је распарчана и унесрећена,
Балкан је спаљен и то је увод у Трећи светски рат.
Какав је, по вашем мишљењу, ток преговора о КиМ, куда то води, има ли за
КиМ наде?
– Преговори о КиМ су у корист албанских окупатора, зато би их требало
прекинути и предузети конкретне мере за повратак Косова и Метохије
својој матичној Србији. Било што било, Косово ће се вратити Србији.
Излаз из постојеће ситуације је обраћање научној истини о Косову и
Албанцима, који ту актуелно живе. С овом истином треба да се суоче, пре
свега, сами Албанци, а затим и сви они који подржавају њихов
сепаратизам. Кад се буду суочили с истином, и сами ће Албанци Косова
цедирати, одустаће од њихових екстремних претендовања. Албанци и цео
свет су индоктринирани неистином, фалсификованом историјом албанског народа.
Какав став према вама имају власти у Србији, Црној Гори и Македонији?
Како је наука оценила ваше албанске тезе, како Албанија, а како Србија?
– Отворено непријатељски. Властодршци Србије, Македоније и Црне Горе
ујединили су се с великоалбанским шовинистима и расистима против мене,
па су предузели и више атентата. Пошто су им атентати пропали,
интервенисали су код швајцарских власти да ми скину статус политичког
емигранта и да ме отерају. Користим прилику да изразим своју безграничну
захвалност мојим колегама из Савеза књижевника Швајцарске, који су
одлучно устали у моју одбрану, у време кад су моје колеге из Друштва
књижевника Црне Горе и Савеза књижевника Србије срамно ћутали.
Научни кругови на све стране света јавно су продискутовали о мојим
албанолошким тезама, преко листова, ревија, часописа, поготово преко
интернета. Универзитет Њујорка превео их је на енглески, па су их и
објавили. Сви су се они сложили с мојим тезама, прихватили су да Албанци
нису аутохтони ни у самој Албанији, камоли на Косову, прихватили су да
су Албанци дошли на Балкан, па и у самој Албанији после Словена. Године
548. нове ере Словени су ушли у Durrachium (Драц, данашњи Дуррес).
Албанци су тада били у Румунији, на падинама Карпата и Бескида.
Прихватили су да Албанци немају никакве везе ни са Илирима, камоли са
Пелазгима.
Од посебне важности је што су се с мојим албанолошким тезама сложили и
многи албански научници, па и њихов највећи албанолог - академик проф.
др Екрем Сабеј. Користим прилику да изразим захвалност албанском
историчару Ардиан Вехбиу, који се сложио са мојим албанолошким тезама,
па ме и јавно, сред Тиране, узео у одбрану преко свих медија.
За жаљење је што су се српски, македонски и црногорски научници
оградили. Они ћуте о мојим албанолошким тезама. Опет користим прилику да
изразим моју безграничну захвалност оним Македонцима који су ми их
објавили на македонски језик, па и превели на енглески. Године 2005.
објавили су ми и књигу„ Порекло Албанаца” и одмах организовали промоцију
у Битољу, у сарадњи с тамошњим научним друштвом и Универзитетом.
Албанска академија наука ћути о мојим албанолошким тезама, јер је свесна
да ми их не може оборити. Али, преко својих кларкова, с времена на време
објављују по коју километарску пасквилу против мене, доказујући да су
аутохтони, Илири, па и Пелазги, њиховим најпрљавијим псовкама и
претњама. Позвали су и преко интернета своје јунаке да дођу овде, у
Женеву, да ме убију. Један ми је Албанац, који се до јуче бусао у прса и
за комунисту, за интернационалисту, очитао и опело преко интернета.
Позната је ваша процена да ће Албанија учинити све да разбрати Србију и
Црну Гору, у чему су очигледно успели, али им је „неко” и припомогао од
домаћих.
– Србију и Црну Гору нема силе на овом свету која их може разбратити.
Албанци су за то учинили све и учиниће све, сами и у сарадњи с другима,
али узалуд. Ви треба да знате да су се Црногорци кроз векове клали један
са другим, вадили су брат-брату и очи, али, кад их је напао Турчин,
оставили су крвну освету и збратимљени јуришали на заједничког
непријатеља. Као што је Црногорац у срцу сваког Србина, и Србин је у
срцу сваког Црногорца. Наравно да на обе стране имамо и изрода. Шта ту
можемо?! Изрода има у сваком народу!
У чему је српски вековни проблем - одричући се кроз историју сопствене
вере, Срби су одбацили нацију, што није урадио ниједан други
исламизовани народ на свету. Дакле, Срби се лако претапају у другу
нацију. Шта је то у српским генима да потурчени иноверник лако диже руку
на дојучерашњег брата? Прети ли нам у том смислу катастрофа?
