- Poruka
- 1.014
Kosovo podelilo Evropu
Nejednistven odgovor Evropske unije na eventualno jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije, uz sve ozbiljniju političku krizu u Bosni i Hercegovini, mogao bi da dovede do situacije u kojoj bi 11. decembar, kao simboličan datum koji dolazi neposredno po isteku roka za izveštaj "trojke" o pregovorima o statusu, mogao da označi početak kraha spoljne politike EU na Balkanu, ocenjuju analitičari u Briselu.
Dok evropski zvaničnici, poput evropskog komesara za proširenje Olija Rena, odbijaju ma kakvu vezu izmedju kosovskog slučaja i dešavanja u regionu, zapadne diplomate javno ili anonimno izražavaju veliku zabrinutost situacijom u kojoj raste napetost ne samo na Kosmetu, već i u Bosni i Hercegovini i Makedoniji.
"Kosovo jeste ogroman problem, ali nas u ovom trenutku više brine Makedonija, a naročito Bosna", izjavio je Tanjugu u Briselu jedan evropski zvaničnik.
Frustracija neuspesima zapadne spoljne politike na Balkanu sve je prisutnija i otvorenija u javnosti.
Komentatorka "Juropijen vojsa" Ilona Betel, piše u novom broju tog briselskog nedeljnika, u tekstu naslovljenom "Petnaest godina neuspeha na Balkanu", da je zajednička spoljna politika EU, nastala kao odgovor na nejedinstvo Unije prilikom raspada bivše Jugoslavije, danas pred krahom.
Ona ističe da se neuspeh politike EU naslućuje kako u Bosni, tako i na Kosovu.
"Ideja o medjunarodno nametnutom rešenju uslovne nezavisnosti Kosova, koja je trenutno na stolu, ne rešava problem i stvara opasan medjunarodni presedan promovisanjem samoopredeljenja iznad principa teritorijalnog integriteta i državnog suvereniteta", upozorava Betel.
"Znajući za to, nekoliko zemalja EU je jasno istaklo da neće podržati bilo kakav pokret ka nezavisnosti koji nije dogovoren, dok su druge istakle da će priznati Kosovo ako proglasi jednostranu nezavisnosti... Za to vreme se priprema misija koja bi trebalo da zameni misiju UN - kao da se sve odvija po planu, kao da niko ne prmećuje da situacija eskalira ka opasnom haosu", ističe analitičarka "Juropijen vojsa".
"Jedanaesti decembar bi mogao da označi početak sledeće faze kraha spoljne politike EU na Balkanu - sem ako neke drastične mere ne budu brzo preduzete", ističe Betelova.
Ona objašnjava da pod "drastičnim merama" podrazumeva usredsredjenje na političke pregovore u BiH, kojima bi trebalo da budu zamenjena privremena rešenja, dok bi na Kosmetu trebalo da dodje do "dogovorne podele".
"EU mora da iznad svega ostane jedinstvena i odlučna ako želi da izbegne još jedan balkanski rat", ističe ona.
Dodatan stepen napetosti je prošle nedelje doneo u Brisel visoki predstavnik medjunarodne zajednice za BiH Miroslav Lajčak, koji se sastao s najvišim zvaničnicima EU i NATO-a.
On je, prema diplomatskim izvorima u Briselu, oštro kritikovao Beograd i upozorio da se BiH nalazi u najozbiljnijijoj političkoj krizi od kraja rata 1995. godine.
Iz Lajčakovog okruženja, ali i iz srbofobičnih, lobističkih grupa poput Medjunarodne krizne grupe, potekla je krajem nedelje prava lavina optužbi na račun Beograda kao navodnom "glavnom izvoru nestabilnosti" na Balkanu.
Takvu tezu je sinhronizovano plasiralo nekoliko vodećih zapadnih medija i agencija, citirajući, reklo bi se, iste "anonimne diplomatske izvore", kao i analitičara Medjunarodne krizne grupe Džejmsa Lajona.
Iako se i u tim tekstovima provlači kritika zapadne politike prema Balkanu, ona se ipak stavlja u kontekst navodnog "previše blagog" stava EU prema Beogradu.
Taj blag stav se odslikava odlukom Evropske komisije da parafira Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, što je naišlo na oštre kritike MKG i bošnjačkih nacionalista u Sarajevu.
Takodje, sve više se upozorava na jačanje prisustva Moskve u BiH, pri čemu se potpuno zanemaruje činjenica da je BiH - ako je već "propala" - (p)ostala takva kakva je nakon Dejtona, pod suštinskom medjunarodnom upravom SAD i EU, a ne Rusije.
( Borba )
Nejednistven odgovor Evropske unije na eventualno jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije, uz sve ozbiljniju političku krizu u Bosni i Hercegovini, mogao bi da dovede do situacije u kojoj bi 11. decembar, kao simboličan datum koji dolazi neposredno po isteku roka za izveštaj "trojke" o pregovorima o statusu, mogao da označi početak kraha spoljne politike EU na Balkanu, ocenjuju analitičari u Briselu.
Dok evropski zvaničnici, poput evropskog komesara za proširenje Olija Rena, odbijaju ma kakvu vezu izmedju kosovskog slučaja i dešavanja u regionu, zapadne diplomate javno ili anonimno izražavaju veliku zabrinutost situacijom u kojoj raste napetost ne samo na Kosmetu, već i u Bosni i Hercegovini i Makedoniji.
"Kosovo jeste ogroman problem, ali nas u ovom trenutku više brine Makedonija, a naročito Bosna", izjavio je Tanjugu u Briselu jedan evropski zvaničnik.
Frustracija neuspesima zapadne spoljne politike na Balkanu sve je prisutnija i otvorenija u javnosti.
Komentatorka "Juropijen vojsa" Ilona Betel, piše u novom broju tog briselskog nedeljnika, u tekstu naslovljenom "Petnaest godina neuspeha na Balkanu", da je zajednička spoljna politika EU, nastala kao odgovor na nejedinstvo Unije prilikom raspada bivše Jugoslavije, danas pred krahom.
Ona ističe da se neuspeh politike EU naslućuje kako u Bosni, tako i na Kosovu.
"Ideja o medjunarodno nametnutom rešenju uslovne nezavisnosti Kosova, koja je trenutno na stolu, ne rešava problem i stvara opasan medjunarodni presedan promovisanjem samoopredeljenja iznad principa teritorijalnog integriteta i državnog suvereniteta", upozorava Betel.
"Znajući za to, nekoliko zemalja EU je jasno istaklo da neće podržati bilo kakav pokret ka nezavisnosti koji nije dogovoren, dok su druge istakle da će priznati Kosovo ako proglasi jednostranu nezavisnosti... Za to vreme se priprema misija koja bi trebalo da zameni misiju UN - kao da se sve odvija po planu, kao da niko ne prmećuje da situacija eskalira ka opasnom haosu", ističe analitičarka "Juropijen vojsa".
"Jedanaesti decembar bi mogao da označi početak sledeće faze kraha spoljne politike EU na Balkanu - sem ako neke drastične mere ne budu brzo preduzete", ističe Betelova.
Ona objašnjava da pod "drastičnim merama" podrazumeva usredsredjenje na političke pregovore u BiH, kojima bi trebalo da budu zamenjena privremena rešenja, dok bi na Kosmetu trebalo da dodje do "dogovorne podele".
"EU mora da iznad svega ostane jedinstvena i odlučna ako želi da izbegne još jedan balkanski rat", ističe ona.
Dodatan stepen napetosti je prošle nedelje doneo u Brisel visoki predstavnik medjunarodne zajednice za BiH Miroslav Lajčak, koji se sastao s najvišim zvaničnicima EU i NATO-a.
On je, prema diplomatskim izvorima u Briselu, oštro kritikovao Beograd i upozorio da se BiH nalazi u najozbiljnijijoj političkoj krizi od kraja rata 1995. godine.
Iz Lajčakovog okruženja, ali i iz srbofobičnih, lobističkih grupa poput Medjunarodne krizne grupe, potekla je krajem nedelje prava lavina optužbi na račun Beograda kao navodnom "glavnom izvoru nestabilnosti" na Balkanu.
Takvu tezu je sinhronizovano plasiralo nekoliko vodećih zapadnih medija i agencija, citirajući, reklo bi se, iste "anonimne diplomatske izvore", kao i analitičara Medjunarodne krizne grupe Džejmsa Lajona.
Iako se i u tim tekstovima provlači kritika zapadne politike prema Balkanu, ona se ipak stavlja u kontekst navodnog "previše blagog" stava EU prema Beogradu.
Taj blag stav se odslikava odlukom Evropske komisije da parafira Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, što je naišlo na oštre kritike MKG i bošnjačkih nacionalista u Sarajevu.
Takodje, sve više se upozorava na jačanje prisustva Moskve u BiH, pri čemu se potpuno zanemaruje činjenica da je BiH - ako je već "propala" - (p)ostala takva kakva je nakon Dejtona, pod suštinskom medjunarodnom upravom SAD i EU, a ne Rusije.
( Borba )
