- Poruka
- 1.023
Пише: Драган Милосављевић
Постоји земља у којој дезертери наплаћују душевни бол и примају одштету што су отаџбину оставили на цедилу. Због тих патњом изазваних трошкова, добровољци, годинама су кисли у рововима пуним блата и сукрвице, данас узалуд леже на мокром асфалту не би ли искамчили мрвицу за упропаштено здравље, ноћне кошмаре и изгубљене илузије.
Постоји земља у којој су, када одлети “милосрдни анђео” одбеглице са крвавог гувна добродошли назад, да вредни дивљења проповедају, јер доносе мироточиви НАТО грађанизам. Што су жешће пљували по онима који су пркосили пропаганди, бомбама, оскудици, то су њихове заслуге немерљивије и исплативије. Балкан у Европу може само шибом и на повоцу. Рећи ће вам у четири ока.
Да та земља постоји. И то само зато да би ови бећари из “глобалног села” дошли да се оките немерљивим заслугама, у виду амбасадорских синекура, посланичког берићета и имунитета.
Ако су призивали бомбардовање суграђана добијају чак и имена улица и тргова, ако су учествовали у медијском ружењу своје сабраће, сведене на улогу светских парија, они постају кормилари подрепашког новинарства. Петлови на згариштима професионалног достојанства. Или, први официри палубе информативног Титаника, који трага за својом сантом.
Ако су још припадници, њиховом шлајпику вечно дужне братске мањине, којој се куну испод славолука мостова, онда неће пропустити ни једну прилику да у јавном наступу, јасно нагласе своју божанску улогу и моћ. Попут Орфеја, они су носиоца неугасивог говорнопоетског надхнућа и печата непорециве правичности. Они ће, све на ползу љубави према ближњем бираним речима, никако грубо, потсетити већински народ на опасности од балканског апартхејда указаће успут на бујање тенденција блиских расизму, неофашизму, изму, зму, мууу.
Постоји земља у којој је Стојанова мајка цео прошли век лила сузе губитничке а Бежанова радоснице, што јој се чедо враћа у овај 21. под родну стреху, као ЕВРОПЕЈАЦ. Он је хватао последњи воз за цивилно друштво.
Можда се варам али та земља би се могла звати Србија или Страдија... Свеједно. Колумнисту који је од себе пустио гласа за јавност о незахвалности отаџбине родољубљу а наклоности среброљубљу, а Европејац ће прети одвући на суд. Надам се да неће бити улисичен, усликан за јавни сервис. И то пре свега зато што није схватио да се у овој балканској недођији коментари пишу затворених очију. Јер је то једини начин да међу некадашњим суграђанима, међу бившим колегама, не препознаш нову класу доушника, колабораната, зашто не и министре за распродају. Све редом борце за свој конкретни шлајпик и апстрактна људска права, а неухватљиву демократију.
Саветујем зато колумнисти, заиста добронамерно, да се извини носиоцу бројних признања, заслуга, имунитета, да се пресамити пред власником рачуна на коме је депоновано поверење чак 18.000 поданика.
Извини се Колумнисто у своје и у име и све браће по перу и то понизно, престани већ једном да коментаришеш оно што је свима видљиво, али истину немају чиме да отплате. Имаш ли уосталом ти, тих милион евра колико вреди један пажљиво узгајан душевни бол. Та патња равна је оној у ђавољем казану, а тим је већа и скупља у транзицији од безвредног поштења ка уносном неморалу.
То наравно не подразумева аутоматски и лицемерје носиоца имунитета рецимо у одбрани лика и дела председника, као и повољне дијагнозе његовог здравља у зимском периоду, изнесене на правом месту у право време, у скупштини. Неки посланици иначе заокупљени чачкањем носева, за тренутак су застали. У неверици пред самооперацијом на отвореном срцу.
Не важи више она о баби која се чешља док село гори. Сада док Мишко вози, а Чеда додаје гас, на Војином аутобусу без кочница, ко ли ће то бити први на перону да дочекује и узима “аконтацију” од протераних из Европе. Њихов број ће се нагло повећати на основу управо усвојеног закона о реадмисији. Али, порашће и берићет бораца и боркиња узет на име аконтације за смештај од “жртава Милошевићевог режима”, и “мета српске геноцидности”.
Ето некоме нових десетина хиљада бирача. Ето надничара за мале паре на латифундијама демократуре. Биће, додуше, ту и која хиљада потенцијалних шиптарских терориста. Њима је абером из Брисела намењено насељавање у Шумадији. Добиће они нову прилику да искажу своја људска права (на отцепљење). Све се враћа све се плаћа, поготово понављање историје.
Ој, Србијо земљо међу шљивама, међу народима... међу вазда, још од Бечког Конгреса, “ускраћеним мањинама”, међу људима на данас пречесто незасејаним њивама. Кад чеш већ једном и званично постати земља мањинске већине. Па да “живимо (обећавају) као сав нормалан свет”.
Овако, Колумнисто стрепим од твог следећег текста. Да погађам, на рачун налаза специјалне европске комисије на захтев из покрајине послате у Војводину да “сними стање свари”. Тешко да ће изостати и неизбежни глас Орфеја. Поготово што се чује и овде, преко Дунава пој. “Косово независно, а Војводина Хонгконг”. •
http://www.srpskoogledalo.co.yu/pub/98/fokus.htm
Постоји земља у којој дезертери наплаћују душевни бол и примају одштету што су отаџбину оставили на цедилу. Због тих патњом изазваних трошкова, добровољци, годинама су кисли у рововима пуним блата и сукрвице, данас узалуд леже на мокром асфалту не би ли искамчили мрвицу за упропаштено здравље, ноћне кошмаре и изгубљене илузије.
Постоји земља у којој су, када одлети “милосрдни анђео” одбеглице са крвавог гувна добродошли назад, да вредни дивљења проповедају, јер доносе мироточиви НАТО грађанизам. Што су жешће пљували по онима који су пркосили пропаганди, бомбама, оскудици, то су њихове заслуге немерљивије и исплативије. Балкан у Европу може само шибом и на повоцу. Рећи ће вам у четири ока.
Да та земља постоји. И то само зато да би ови бећари из “глобалног села” дошли да се оките немерљивим заслугама, у виду амбасадорских синекура, посланичког берићета и имунитета.
Ако су призивали бомбардовање суграђана добијају чак и имена улица и тргова, ако су учествовали у медијском ружењу своје сабраће, сведене на улогу светских парија, они постају кормилари подрепашког новинарства. Петлови на згариштима професионалног достојанства. Или, први официри палубе информативног Титаника, који трага за својом сантом.
Ако су још припадници, њиховом шлајпику вечно дужне братске мањине, којој се куну испод славолука мостова, онда неће пропустити ни једну прилику да у јавном наступу, јасно нагласе своју божанску улогу и моћ. Попут Орфеја, они су носиоца неугасивог говорнопоетског надхнућа и печата непорециве правичности. Они ће, све на ползу љубави према ближњем бираним речима, никако грубо, потсетити већински народ на опасности од балканског апартхејда указаће успут на бујање тенденција блиских расизму, неофашизму, изму, зму, мууу.
Постоји земља у којој је Стојанова мајка цео прошли век лила сузе губитничке а Бежанова радоснице, што јој се чедо враћа у овај 21. под родну стреху, као ЕВРОПЕЈАЦ. Он је хватао последњи воз за цивилно друштво.
Можда се варам али та земља би се могла звати Србија или Страдија... Свеједно. Колумнисту који је од себе пустио гласа за јавност о незахвалности отаџбине родољубљу а наклоности среброљубљу, а Европејац ће прети одвући на суд. Надам се да неће бити улисичен, усликан за јавни сервис. И то пре свега зато што није схватио да се у овој балканској недођији коментари пишу затворених очију. Јер је то једини начин да међу некадашњим суграђанима, међу бившим колегама, не препознаш нову класу доушника, колабораната, зашто не и министре за распродају. Све редом борце за свој конкретни шлајпик и апстрактна људска права, а неухватљиву демократију.
Саветујем зато колумнисти, заиста добронамерно, да се извини носиоцу бројних признања, заслуга, имунитета, да се пресамити пред власником рачуна на коме је депоновано поверење чак 18.000 поданика.
Извини се Колумнисто у своје и у име и све браће по перу и то понизно, престани већ једном да коментаришеш оно што је свима видљиво, али истину немају чиме да отплате. Имаш ли уосталом ти, тих милион евра колико вреди један пажљиво узгајан душевни бол. Та патња равна је оној у ђавољем казану, а тим је већа и скупља у транзицији од безвредног поштења ка уносном неморалу.
То наравно не подразумева аутоматски и лицемерје носиоца имунитета рецимо у одбрани лика и дела председника, као и повољне дијагнозе његовог здравља у зимском периоду, изнесене на правом месту у право време, у скупштини. Неки посланици иначе заокупљени чачкањем носева, за тренутак су застали. У неверици пред самооперацијом на отвореном срцу.
Не важи више она о баби која се чешља док село гори. Сада док Мишко вози, а Чеда додаје гас, на Војином аутобусу без кочница, ко ли ће то бити први на перону да дочекује и узима “аконтацију” од протераних из Европе. Њихов број ће се нагло повећати на основу управо усвојеног закона о реадмисији. Али, порашће и берићет бораца и боркиња узет на име аконтације за смештај од “жртава Милошевићевог режима”, и “мета српске геноцидности”.
Ето некоме нових десетина хиљада бирача. Ето надничара за мале паре на латифундијама демократуре. Биће, додуше, ту и која хиљада потенцијалних шиптарских терориста. Њима је абером из Брисела намењено насељавање у Шумадији. Добиће они нову прилику да искажу своја људска права (на отцепљење). Све се враћа све се плаћа, поготово понављање историје.
Ој, Србијо земљо међу шљивама, међу народима... међу вазда, још од Бечког Конгреса, “ускраћеним мањинама”, међу људима на данас пречесто незасејаним њивама. Кад чеш већ једном и званично постати земља мањинске већине. Па да “живимо (обећавају) као сав нормалан свет”.
Овако, Колумнисто стрепим од твог следећег текста. Да погађам, на рачун налаза специјалне европске комисије на захтев из покрајине послате у Војводину да “сними стање свари”. Тешко да ће изостати и неизбежни глас Орфеја. Поготово што се чује и овде, преко Дунава пој. “Косово независно, а Војводина Хонгконг”. •
http://www.srpskoogledalo.co.yu/pub/98/fokus.htm
