Quantcast

Košmari

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

gost 271475

Buduća legenda
Poruka
26.924
U poslednje vreme, poslednjih par meseci, recimo, ne mogu tačno da kažem kada je počelo, jer nije se desilo iznenada, već postepeno, imam košmare. Imamo ih svi, pretpostavljam, ali mi se čini da moj slučaj i nije baš uobičajen.
Možda je posledica nekog teškog perioda, pretpostavljam da jeste. U poslednje 2 godine radim u proseku po 14 sati, spavam u proseku 4 sata dnevno, stresiram se u proseku bar 3x nedeljno, ne mislim na sitnice, ovde su malo krupnije stvari u pitanju.
Ono što se možda razlikuje u mom slučaju... od dosadašnjih snova, i od svih nas, sanjamo i lepo i ružno, nekada ne sanjamo, nekada ne možemo da se setimo šta smo sanjali... je to što sanjam intenzivno, skoro svakodnevno košmare o deci, nikada isti, ali uvek po istom scenariju... i uvek deca, ili dete, i to mala deca.
Počinje panika da me hvata kada dođe vreme za spavanje. To su oni snovi posle kojih ne možeš da dođeš k sebi, ne možeš da se smiriš, ne možeš više da zaspiš. Ako se i desi, san se nastavlja.
Zaima me da li se još nekome dešavalo, odgovor koji sam dobila od psihologa je premor i stres. I tablete za spavanje. Ironija, ybt...
Samo mi nemojte preporučivati popove i paljenje sveća. To nikako. Niti je tema o tumačenju snova, tek u to ne verujem.
 

besmrtna

Buduća legenda
Banovan
Poruka
29.535
Stres moze biti uzrok, taskodje podsvesni strahovi, podsvest...
takodje treba spavati vise, to i sama znas...

A snove ne treba preterano tumaciti...
niti pratiti znakove u snovima...
Kao ni u javi..

Takodje nekad snovi mogu bitri zastrasujuci i moze biti demonski uticaj... jer u takvom stresnom i polusvesnom stanju oni mogu nekada delovati...
Nema ni za to neki lek osim Boga i molitve za zastiti od zla, a ti ne verujes u to...
 
Poslednja izmena:

gost 271475

Buduća legenda
Poruka
26.924
Znam ja šta je uzrok, podsvesni strah, prvenstveno za svoju decu, što je i normalno, posle svega što se izdešavalo, strah od materijalne nesigurnosti, opet dece, i fizičke... samo ne znam kako da otklonim posledicu. Jer ovo nisu problemi koji se rešavaju preko noći, može da potraje, možda ne rešim nikada trajno. A ovo sa košmarima postaje nepodnošljivo uz dodatne probleme i umor, san bi trebao da bude nešto što će te regenerisati.
Ne zanima me toliko analiza snova, koliko moguća kontrola.
 

gost 237132

Zainteresovan član
Poruka
364
Pa mozda bi ti analiza pomogla da ih kontrolises. Mada to dosta kosta i para a i vremena.
Moji su nestali posle poprilicno radikalnog poteza u mom zivotu. Mada kada sam pod stresom vracaju se.
Pronadji nekog sa kim mozes da popricas. Osobu koja ce te saslusati bez osudjivanja.
Ili pisi. Pisi na papir cak i ono sto se ne usudjujes ni pomisliti. Ponekad pomaze...
 

RomaniaFan

Aktivan član
Poruka
1.907
U poslednje vreme, poslednjih par meseci, recimo, ne mogu tačno da kažem kada je počelo, jer nije se desilo iznenada, već postepeno, imam košmare. Imamo ih svi, pretpostavljam, ali mi se čini da moj slučaj i nije baš uobičajen.
Možda je posledica nekog teškog perioda, pretpostavljam da jeste. U poslednje 2 godine radim u proseku po 14 sati, spavam u proseku 4 sata dnevno, stresiram se u proseku bar 3x nedeljno, ne mislim na sitnice, ovde su malo krupnije stvari u pitanju.
Ono što se možda razlikuje u mom slučaju... od dosadašnjih snova, i od svih nas, sanjamo i lepo i ružno, nekada ne sanjamo, nekada ne možemo da se setimo šta smo sanjali... je to što sanjam intenzivno, skoro svakodnevno košmare o deci, nikada isti, ali uvek po istom scenariju... i uvek deca, ili dete, i to mala deca.
Počinje panika da me hvata kada dođe vreme za spavanje. To su oni snovi posle kojih ne možeš da dođeš k sebi, ne možeš da se smiriš, ne možeš više da zaspiš. Ako se i desi, san se nastavlja.
Zaima me da li se još nekome dešavalo, odgovor koji sam dobila od psihologa je premor i stres. I tablete za spavanje. Ironija, ybt...
Samo mi nemojte preporučivati popove i paljenje sveća. To nikako. Niti je tema o tumačenju snova, tek u to ne verujem.
i bogati plaču. zamisli kako je onima što jedu iz kontejnera? Mislim da se ovo dešava jako bogatim ljudima kojima su pare sve u životu i brinu za život zbog velike svote novca pa se zbog toga javljaju košmari.
 

gost 170870

Aktivan član
Poruka
1.419
Znam ja šta je uzrok, podsvesni strah, prvenstveno za svoju decu, što je i normalno, posle svega što se izdešavalo, strah od materijalne nesigurnosti, opet dece, i fizičke... samo ne znam kako da otklonim posledicu. Jer ovo nisu problemi koji se rešavaju preko noći, može da potraje, možda ne rešim nikada trajno. A ovo sa košmarima postaje nepodnošljivo uz dodatne probleme i umor, san bi trebao da bude nešto što će te regenerisati.
Ne zanima me toliko analiza snova, koliko moguća kontrola.
Onda bi trebala da na neki način pokušaš da umiriš sebe i da racionalizuješ taj strah...možda tako što ćeš imati konkretan plan koji će ti smanjiti strah od neizvesnosti...
Ali problem moraš rešiti...snovi su samo manifestacija. Ne bi bilo loše da imaš neku odraslu osobu koja će ti pružiti osećaj sigurnosti, nekog ko brine i ko te voli i čija prisutnost ti daje snagu. Ne mislim samo na muškarca, mama, drugarica, sestra....bilo ko.
 

Egreta27

Ističe se
Poruka
2.265
Mozda ipak da se vratis na uzrok, a ne kontrolu posljedica?
Mislim da je lakse i ucinkovitije.
Tim bolje, ako znas zasto sanjas bas to sto sanjas, znaci nema "magle", vec samo treba drugacije da se postavis prema problemu na javi, tj. dok si budna.
Ja sam do nedavno sanjala jednu te istu glupost u svim varijacijama, znala sam da mi je to negdje na pameti, ali non stop usnim, pa postane opterecenje...onda sam sjela, razmislila o svim varijantama-sta ako se desi...pa svi moguci ishodi. Da razbijem strah od nemogucnosti kontrole. I sjetila se nekih "nemogucih" prozivljenih situacija kad sam se snasla i isplivala iz daleko gorih stvari...
I ne sanjam vise tu glupost, vec neke nove, ako nista za promjenu, i bar razlicite... :mrgreen:
Ozbiljno, ma kako banalno zvuci, za bolji san, tusiranje tik pred spavanje (ono kao voda spere bar dio briga), prozracena soba, ja volim one indijske mirisne stapice (lavanda, npr.), nista jesti 4h pred spavanje, caj od maticnjaka cuda cini...i disanje "punim plucima"...ako nista, bar malo opustanja...sta god uslijedi poslije.
 

zadovoljavajuc

Primećen član
Poruka
870
Ne bi bilo loše da imaš neku odraslu osobu koja će ti pružiti osećaj sigurnosti, nekog ko brine i ko te voli i čija prisutnost ti daje snagu. Ne mislim samo na muškarca, mama, drugarica, sestra....bilo ko.
Da ne brljam uopsteno pametujuci kako se razumem u psihu zato sto je i sam posedujem (a valjan je argument :mrgreen: ), slozicu se s ovim delom. Samo je neophodno da za to napravis leap of faith. Za'ebi izigravanje kiborga, dozvoli sebi da budes ranjiva, i prihvati pomoc, makar u vidu razmenjenog osmeha. :D
 

Gotika

Ističe se
Poruka
2.474
Meni je u javi košmar, a sanjam retko, da se menjamo....nisam ozbiljna 100%..:confused:
Mene iskreno zbunjuje Nevesto, kako uspevaš da radiš 14 sati dnevno, i da spavaš samo 4 sata.
Ako si ikako u mogućnosti skrati radno vreme i više spavaj.
Nisam sigurna da ti iko može dati valjani savet.
 

Regina Mills

Buduća legenda
Poruka
44.425
Kako ono rece Freud: snovi su carski put u nesvesno. Kreni na terapiju. I definitivno moras duze da spavas, jer kroz san se organizam odmara. Moguce je da ti se to desava jer si jednostavno premorena.
 

gost 271475

Buduća legenda
Poruka
26.924
Uzrok je ono na šta ne mogu da utičem, i trenutno me samo zanima saniranje posledica, ili eventualno svođenje na minimum. Jer se stvari povremeno komplikuju, možda je problem što ne vidim rešenje, ne znam... u svakom slučaju, sam razgovor sa nekim, bio on stručan, ili ne ,možda može da ublaži osećaj bezizlaznosti. Tačnije, da se na problem gleda iz malo drugačije perspektive...
Dodatno me yebe osećaj griže savesti... jer imam osećaj da propušam nešto što je mnogo bitnije.

A više sna je nemoguća mislija, nakon nekog dužeg vremena mučenja sa nesanicom, prosto se organizam navikne, ne treba mu više, ili on to ne pokazuje, ne znam... možda me stigne sa završnim računom... :lol:

Ne bi bilo loše da imaš neku odraslu osobu koja će ti pružiti osećaj sigurnosti, nekog ko brine i ko te voli i čija prisutnost ti daje snagu. Ne mislim samo na muškarca, mama, drugarica, sestra....bilo ko.
Tu me koči malo sujeta, malo karakter, malo strah... teško da ću priznati bilo kome, naročito nekom sa kim sam bliska da mi treba osećaj sigurnosti, odbijam svaku varijaciju "slabosti", osmeh, zagrljaj... ne moram da govorim da samoj sebi otežavam time, ali jednostavno, ne smem da se oslanjam ni na koga. Uopšte, plašim se da zastanem i odmorim se... plašim se da u tom slučaju neću moći da nastavim dalje.

Za'ebi izigravanje kiborga, dozvoli sebi da budes ranjiva, i prihvati pomoc, makar u vidu razmenjenog osmeha.
Blokada.


U stvari, džaba vam svi saveti, kad očigledno samoj sebi neću da pomognem...
 

Regina Mills

Buduća legenda
Poruka
44.425
Draga moja od saniranja simptoma nema vajde jer se simptomi ubrzo vracaju i to u pojacanom obliku, a mogu i da se jave i u izmenjenom obliku. Dok ne pocnes da radis na uzroku problema pomoci nema.
 

Sanovnik

Buduća legenda
Poruka
33.586
U poslednje vreme, poslednjih par meseci, recimo, ne mogu tačno da kažem kada je počelo, jer nije se desilo iznenada, već postepeno, imam košmare. Imamo ih svi, pretpostavljam, ali mi se čini da moj slučaj i nije baš uobičajen.
Možda je posledica nekog teškog perioda, pretpostavljam da jeste. U poslednje 2 godine radim u proseku po 14 sati, spavam u proseku 4 sata dnevno, stresiram se u proseku bar 3x nedeljno, ne mislim na sitnice, ovde su malo krupnije stvari u pitanju.
Ono što se možda razlikuje u mom slučaju... od dosadašnjih snova, i od svih nas, sanjamo i lepo i ružno, nekada ne sanjamo, nekada ne možemo da se setimo šta smo sanjali... je to što sanjam intenzivno, skoro svakodnevno košmare o deci, nikada isti, ali uvek po istom scenariju... i uvek deca, ili dete, i to mala deca.
Počinje panika da me hvata kada dođe vreme za spavanje. To su oni snovi posle kojih ne možeš da dođeš k sebi, ne možeš da se smiriš, ne možeš više da zaspiš. Ako se i desi, san se nastavlja.
Zaima me da li se još nekome dešavalo, odgovor koji sam dobila od psihologa je premor i stres. I tablete za spavanje. Ironija, ybt...
Samo mi nemojte preporučivati popove i paljenje sveća. To nikako. Niti je tema o tumačenju snova, tek u to ne verujem.
PPa sve si sama rekla . Stresovi u kombinaciji sa umorom su posredan uzrok . Posredan , zato sto takva kombinacija zapravo dovodi do poremecaja koji su eprezentuju u alter egu . Oni su takvi , da stvaraju anksioznost , koje zapravo nisi ni svesna , a sve to kulminira kad ptones u san .
Narocito zato sto si napeta do te mere , pa ne mozes da se pustis i zaspis kako treba . Kosmari su zapravo jedna sasvim normalna stvar i logicna posledica svega sto ti se desava .
 

Dr.Art

Zainteresovan član
Poruka
397
Stres moze biti uzrok, taskodje podsvesni strahovi, podsvest...
takodje treba spavati vise, to i sama znas...

A snove ne treba preterano tumaciti...
niti pratiti znakove u snovima...
Kao ni u javi..

Takodje nekad snovi mogu bitri zastrasujuci i moze biti demonski uticaj... jer u takvom stresnom i polusvesnom stanju oni mogu nekada delovati...
Nema ni za to neki lek osim Boga i molitve za zastiti od zla, a ti ne verujes u to...
Mislim da ti je ona najbolje objasnila. Skratila mi kucanje :-)
 

gost 271475

Buduća legenda
Poruka
26.924
PPa sve si sama rekla . Stresovi u kombinaciji sa umorom su posredan uzrok . Posredan , zato sto takva kombinacija zapravo dovodi do poremecaja koji su eprezentuju u alter egu . Oni su takvi , da stvaraju anksioznost , koje zapravo nisi ni svesna , a sve to kulminira kad ptones u san .
Narocito zato sto si napeta do te mere , pa ne mozes da se pustis i zaspis kako treba . Kosmari su zapravo jedna sasvim normalna stvar i logicna posledica svega sto ti se desava .
Znala sam da će neko doći do ovog zaključka... i tačno je, delimično, jer postoji razlog za taj osećaj, koliko je realan, više sam se puta uverila. Daleko je od panike, i još uvek nema razloga za paniku.
Samo je procurelo na drugu stranu... pa moralo je negde. Inače, danas sam sanjala normalan san... :lol:
 

milsu

Ističe se
Poruka
2.519
Па видиш овако, развела си се и преузела на себе комплетну бригу о два дечака. То је тешко, и такав (пре)велики циљ узима данак. Мораш својој деци да будеш и отац и мајка и све на свету. Ипак, људи су створени да живе у пару: отац-мајка. Тако свако преузима свој део одговорности. Једноставно, нема разлога да од себе очекујеш превише, ма колико да си јака. Пробај, али заиста, да пронађеш неког мушкарца са којим ћеш моћи да живиш сваки дан, а да ти не досади, и који ће моћи да прихвати туђу децу. То је једино природно решење. И то исто није лако, али је вероватно ипак могуће, ако си пријатна особа да тако кажем. Буди мањи деспот, понекад се препусти другоме и имај поверење у њега.

Да си верник, осећала би се много лакше. И психолошка истраживања показују да верници лакше подносе стрес. И ја понекад сањам ноћне море, и то обично баш оно што највише не волим да се догађа, оно што ме највише повређује, после чега се пробудим под стресом и психолошки уздрман. Неки снови су ми и дошли главе. Једини начин да се ослободим бола који ми задају ноћне море је вера.
 

gost 271475

Buduća legenda
Poruka
26.924
Па видиш овако, развела си се и преузела на себе комплетну бригу о два дечака. То је тешко, и такав (пре)велики циљ узима данак. Мораш својој деци да будеш и отац и мајка и све на свету. Ипак, људи су створени да живе у пару: отац-мајка. Тако свако преузима свој део одговорности. Једноставно, нема разлога да од себе очекујеш превише, ма колико да си јака. Пробај, али заиста, да пронађеш неког мушкарца са којим ћеш моћи да живиш сваки дан, а да ти не досади, и који ће моћи да прихвати туђу децу. То је једино природно решење. И то исто није лако, али је вероватно ипак могуће, ако си пријатна особа да тако кажем. Буди мањи деспот, понекад се препусти другоме и имај поверење у њега.

Да си верник, осећала би се много лакше. И психолошка истраживања показују да верници лакше подносе стрес. И ја понекад сањам ноћне море, и то обично баш оно што највише не волим да се догађа, оно што ме највише повређује, после чега се пробудим под стресом и психолошки уздрман. Неки снови су ми и дошли главе. Једини начин да се ослободим бола који ми задају ноћне море је вера.
Imam 2 jaka razloga da od sebe očekujem previše.
Od drugih ne očekujem apsolutno ništa, jer pomoć ne mogu da prihvatim, iz možda nekih banalnih razloga. Znači, ne računam ni na koga, sem na sebe... da se na bih razočarala. Osim toga, ja jesam ta koja je odgovorna i nije mi teško. Povremeno bude, ali imam i jak motiv.
Problem je taj što njima treba otac, ali meni ne treba muškarac 24/7, to je poslednje što mi treba. Žao mi je, ali tako je kako je.
Sigurnost nam svima treba, ali ne po cenu slobode... moram da budem malo sama sa sobom, plašim se da ne ponovim grešku, plašim se svega sada, jer nisam samo ja u priči, i nisam ja najbitnija. Bitnije mi je kako bi oni prihvatili tog nekog, nego kako bi on njih. Jer će od njih zavisiti, ako oni jednog dana kažu Ne, to će biti i moja odluka. Mislim da ni oni nisu spremni. A ja da im priređujem dodatne stresove, neću... postojaće neko, verovatno uvek, ali van dece u celoj toj priči. Do kad, ne znam.
Naravno, ovo je još jedan dodatni problem, jer da imaju oca, kakav im treba, njima bi bilo lakše. Pošto nemaju, ja ne mogu da im ga imislim, ili da popravim starog. Sa tim moraju da se pomire.
Vernici lakše podnose stres zato što imaju svog imaginarnog prijatelja koji će im dati nadu, ja sam više za realnost, ono što vidim i osetim, u to ću i poverovati. A neke lažne nade, ili uteha je poslednje što mi treba. Oni imaju privid olakšanja, a lakši put nikada nije pametniji. To što nisam vernik nije bio moj izbor... bog se prosto ne prima na mene.
Ne grize me savest, nema bola, ali mi snovi stvaraju dodatnu tenziju. Prestaće možda kada se sve smiri i poprimi neki miran ton... da bih to znala mi ne treba vera, sem u sebe, jel...
 

Regina Mills

Buduća legenda
Poruka
44.425
Nevesta, "u se i u svoje kljuse" ne kaze se za dzabe. Na druge ljude jednostavno ne mozes da se oslonis sve da ti oni taj oslonac poturaju. Pogtovo kada su u pitanju teske situaciju. U dobru je lako dobar biti...
Moras da nadjes vremena za sebe... Ako ne mozes da ga nadjes izmisli ga... Ali moras da imas dnevno svojih 5 minuta...
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.