DJ 5ak
Primećen član
- Poruka
- 810
Istina, recimo uzmimo 2002. godinu i ko sve nije otišao u Indijanapolis na SP iz razno-raznih razloga ( sto zbog nepozivanja od strane selektora, povreda, itd) recimo jedan Sale Djordjević koji je u tom momentu igrao u Olimpiji iz Milana i bio kod uvek vrlo relevantan igrac ( iako je bio vec mozda prošao neki svoj zenit), pa recimo Vlado Šćepanović u tom trenutku zver i jedan od najboljih bekova u Evropi, pa jedan Željko Rebrača, pa Deki Milojević koji je u tom periodu negde bio i MVP Evrolige, pa Saša Obradović koji je isto već godinama unazad bio standardan u reprezentaciji, pa Vesa Petrović koji je bio jak ko zemlja i sjajan defanzivac, pa Nikola Lončar koji je tad igrao veoma dobro u Španiji, pa Dragan Tarlać koji je bio standardan na EP 2001. u Turskoj i beše tad prešao je i u Čikago Bulse, pa Jovo Stanojević koji je bio MVP nemačke lige, pa recimo Dragan Lukovski, pa mladjani Nenad Krstić koji je u to vreme važio za jednog od najtalentovanih centara na svetu, pa Ognjen Aškrabić koji je isto dosta obećavao u to vreme.........znači kad pogledaš tim koji nije otišao je isto imao kvalitet da osvoji to SP ili u najgorem slučaju da uzme makar neku od medalja, realno tad naš drugi tim je bio jači nego sad naš najjači tim.
Inače po meni glavni problem je što se više ne igra basket i što naši igrači ne stasavaju i ne uče da igraju basket na ulici i ispred zgrade kao nekad i kao što su to radile prethodne generacije još od Žućka Koraća pa do Saleta Djordjevića , Dražena Petrovića i ekipe.
Mislim na basketu se uči igra, gradi se tehnika i stil igre, razvija se kreativnost, osećaj za igru, intuicija, neki instinkt, osećaj za improvizaciju, itd i zato su naši igrači odskakali od drugih, ono svaki naš igrač je imao neki svoj specifičan stil igre i tehniku, neki svoj karakterističan trademark move, fintu, izbačaj, itd i naši igrači su imali tu finesu i nepredvidivost koja ih je krasila i izdvajala od drugih ali nažalost danas se to izgubilo, danas od malih nogu se deca guraju u klubove, u neki sistem koji ih automatizuje i uči da funkcionišu po principu algoritama i tako ubija njihovu kreativnost, lucidnost, neki prirodan osećaj za igru i instinkt i nema mesta nikakvoj kreativnosti i improvizaciji tu već sve mora da funkcioniše generički, algoritamski i da ide kao po šinama, recimo umesto decu da uče da uživaju u igri i da podstiču njihovu kreativnost i taj neki instinkt oni ih sputavaju i ubijaju u pojam nekim suludim kondicionim treninzima i nekim tamo taktikama, zonama, blokovima ili šta ja znam , ono dodje klinac od 12 godina možda prvi put na trening koji možda ne zna ni pravila igre još ili ne zna još ni loptu da tapka ili neke osnove košarke još a neki kreten od trenera mu ne da loptu da vidi i krene odma da ga ubija nekim suludim kondicionim treninzima kao da ga sprema za SP ili OI ili kao da ga sprema za borbu u UFC-u.
E zato smo nekad imali vrhunske i unikatne igrače a danas ih više nemamo sem možda par izuzetaka.
Jednostavno kad su našim igračima krenuli da guše tu kreativnost, lucidnost i osećaj za improvizaciju koja ih je izdvajala od drugih i kad su počeli da ih ubacuju u taj neki generički i automatizovani sistem ono jednostavno izgubili su to nešto što ih je krasilo i postali su kao i svi drugi i utopili su se u to neko sivilo prosečnosti.
Mislim ti najveći igrači kao što su Džordan, Medžik, Bird, Ajverson, pokojni Kobi, itd šta misliš gde su oni učili da igraju basket, mislim sigurno takve majstore od njih nije napravio neki tamo Dule Vujošević ili Zmago Sagadin koji ih je ubijao kondicionim treninzima i koji ih je smarao nekim taktičkim formacijama u odbrani, nekim skriptovanim akcijamа, blokovima i nekakvim naučnim pristupom, nego brate loptu pod mišku , pravac na koš ispred zgrade i cepaj po ceo dan dok ne padneš sa nogu, ono kali se i uči trikove od starijih basketaša i gledaj kasete , mixtape-ove i poteze nekih svojih igračkih uzora i skidaj poteze i finte i od njih, nešto sam smišljaju, kombinuj, budi kreativan i postepeno gradi neki svoj stil igre, tako su nastajali vrhunski igrači i pravi majstori.
Poslednja izmena:
Neko uvek neočekivano zablista.
