Khal Drogo
Veoma poznat
- Poruka
- 11.474
Позиција селектора националне селекције и тренера у клубу се битно разликују. У клубу формирате тим према својој визији и у складу са расположивим буџетом, у националној селекцији морате се ослонити на играче које имате, на селектору је да искористи потенцијал играча.
У клубу доведете играче који ће се боље уклопити у тренерове замисли, можете пратити и трендове у кошарци, у националној селекцији морате прилагодити игру расположивим играчима, ако сте боље попуњени на спољним позицијама не можете форсирати унутрашњу игру и опбрнуто. Зато постоји пуно одличних тренера који се не снађу у улози селектора националне слекције. Ако тренер форсира унутрашњу игру, а нема играче који могу одговорити таквим захтјевима, неће то добро изгледати иако је у питању доказани тренер.
Неке репрезентацијке муку муче са спољним позицијама, неке са унутрашњим. Сходно томе морају и игру прилагодити. Аргентина се није пласилрала на СП, селекција која има десетак јако квалитетних играча који годинама играју на високом нивоу. Но проблем је дисбаланс, све су то редом спољни играчи, Скола је играо до четрдесете и покривао тај хендикеп. Но сада је дошло вријеме наплате. Годинама нису избацили крштеног центтра, тренутно се то свело на једнио име, играча који колико толико може одговорити задацима, неког Маркоса Делу, а и тај не игра у некој јачој европској лизи, већ у литванској. Да имају центра потенцијала рецимо Душана Милетића, ударали би се ногом у дупе, али немају.
Србија на срећу има и ширину и врсне играче и на унутрашњим и на спољним позицијама, наравно нису све позиције једнако попуњене, али на свакој имамо играче који могу одговорити задацима. Уз то, предност Србије јесте што имамо доста поливалентних играча, који могу покрити више позиција, реално то нема нико у Европи.
И ту је на селектору да тај потенцијал искористи, да то посложи да екипа на терену најбоље изгледа. Наравно да није разумно угледати се на неке клубове, био то Денвер или било који клуб, профил играча није исти у том клубу и у националној селекцији Србије, и ту се сваки играч, укључујући и Јокића који јесте велики квалитет треба прилагодити улози и потребама екипе да тим што боље изгледа. Но нема проблема за Јокића, сјајан је то момак, висок IQ и разумије многе ствари и на терену и ван њега, такође и велики родољуб, прилагодиће се он задатој улози и учиниће колико је до њега да помогне националној селекцији. За колико ће то бити довољно, и да ли ће то задовољити нереална очекивања нације, о том потом.
Опет, позиција селектора кошаркашке националне селекције Србије јесте и привилегија и част али и тегоба и казна. Добар део нације је изгубио контакт са реалношћу, многи су вођени клубашком обојеношћу, питање је колико је таквима Србија у срцу, ту је често угодити нацији немогућа мисија, а селектор шта год урадио биће разапет и изложен пљувачини. Сале је са сарадницима од којих се посебно морају поменути они задужени за скаутинг противника радио добар посао годинама, могуће искориштавао максимално потенцијал играча и опет константно бјеше изложен нападима и пљувачини. И када је у питању СП 2019-е, нашао се у немогућој ситуацији, дошло је и вријеме наплате угађања нацији и наметнутом наопаком односу према репрезентацији, на своје су дошли и они који роваре против српске кошарке.
Младу гарду, Кокошкова, Милојевића и Јовановића задесило је пред ОКТ и на самом ОКТ брдо проблема и малера, по мени трбало их је оставити да истрају на свом путу до 2024.године, али у земљи Србији се неуспјех не прашта.
Сада је ту Пешић са новом гарнитуром, добро је што је остао након ЕП и пораза од Италије, да истраје на путу који је зацртао.
До СП има доста времена. Наши понајбољи играчи држе висок ниво у својим клубовима, они млађи добро се развијају и подижу ниво игара, појављују се и нови проспекти који добро напредују, и поред силних проблема повећава се база врсних играча, видјећемо како ће ићи опоравак тренутно повређених, могуће су наравно и неке нове повреде које ће одредити ствари. На селектору је да од неких 25+ играча који ће бити у конкуренцији изабере 12 који ће као тим најбоље изгледати. Неких седморица, осморица ако не буде повреда се назиру, ту би се требали наћи и неки захвални играчи више оријентисани дефанзиви попут рецимо Стефана Јовића које нација не цијени довољно.
И то је посао селектора, да изабере тим према својим замислима и који ће најбоље изгледати. Колико ће то бити добро, показаће се када Србија заврши свој наступ на СП.
У клубу доведете играче који ће се боље уклопити у тренерове замисли, можете пратити и трендове у кошарци, у националној селекцији морате прилагодити игру расположивим играчима, ако сте боље попуњени на спољним позицијама не можете форсирати унутрашњу игру и опбрнуто. Зато постоји пуно одличних тренера који се не снађу у улози селектора националне слекције. Ако тренер форсира унутрашњу игру, а нема играче који могу одговорити таквим захтјевима, неће то добро изгледати иако је у питању доказани тренер.
Неке репрезентацијке муку муче са спољним позицијама, неке са унутрашњим. Сходно томе морају и игру прилагодити. Аргентина се није пласилрала на СП, селекција која има десетак јако квалитетних играча који годинама играју на високом нивоу. Но проблем је дисбаланс, све су то редом спољни играчи, Скола је играо до четрдесете и покривао тај хендикеп. Но сада је дошло вријеме наплате. Годинама нису избацили крштеног центтра, тренутно се то свело на једнио име, играча који колико толико може одговорити задацима, неког Маркоса Делу, а и тај не игра у некој јачој европској лизи, већ у литванској. Да имају центра потенцијала рецимо Душана Милетића, ударали би се ногом у дупе, али немају.
Србија на срећу има и ширину и врсне играче и на унутрашњим и на спољним позицијама, наравно нису све позиције једнако попуњене, али на свакој имамо играче који могу одговорити задацима. Уз то, предност Србије јесте што имамо доста поливалентних играча, који могу покрити више позиција, реално то нема нико у Европи.
И ту је на селектору да тај потенцијал искористи, да то посложи да екипа на терену најбоље изгледа. Наравно да није разумно угледати се на неке клубове, био то Денвер или било који клуб, профил играча није исти у том клубу и у националној селекцији Србије, и ту се сваки играч, укључујући и Јокића који јесте велики квалитет треба прилагодити улози и потребама екипе да тим што боље изгледа. Но нема проблема за Јокића, сјајан је то момак, висок IQ и разумије многе ствари и на терену и ван њега, такође и велики родољуб, прилагодиће се он задатој улози и учиниће колико је до њега да помогне националној селекцији. За колико ће то бити довољно, и да ли ће то задовољити нереална очекивања нације, о том потом.
Опет, позиција селектора кошаркашке националне селекције Србије јесте и привилегија и част али и тегоба и казна. Добар део нације је изгубио контакт са реалношћу, многи су вођени клубашком обојеношћу, питање је колико је таквима Србија у срцу, ту је често угодити нацији немогућа мисија, а селектор шта год урадио биће разапет и изложен пљувачини. Сале је са сарадницима од којих се посебно морају поменути они задужени за скаутинг противника радио добар посао годинама, могуће искориштавао максимално потенцијал играча и опет константно бјеше изложен нападима и пљувачини. И када је у питању СП 2019-е, нашао се у немогућој ситуацији, дошло је и вријеме наплате угађања нацији и наметнутом наопаком односу према репрезентацији, на своје су дошли и они који роваре против српске кошарке.
Младу гарду, Кокошкова, Милојевића и Јовановића задесило је пред ОКТ и на самом ОКТ брдо проблема и малера, по мени трбало их је оставити да истрају на свом путу до 2024.године, али у земљи Србији се неуспјех не прашта.
Сада је ту Пешић са новом гарнитуром, добро је што је остао након ЕП и пораза од Италије, да истраје на путу који је зацртао.
До СП има доста времена. Наши понајбољи играчи држе висок ниво у својим клубовима, они млађи добро се развијају и подижу ниво игара, појављују се и нови проспекти који добро напредују, и поред силних проблема повећава се база врсних играча, видјећемо како ће ићи опоравак тренутно повређених, могуће су наравно и неке нове повреде које ће одредити ствари. На селектору је да од неких 25+ играча који ће бити у конкуренцији изабере 12 који ће као тим најбоље изгледати. Неких седморица, осморица ако не буде повреда се назиру, ту би се требали наћи и неки захвални играчи више оријентисани дефанзиви попут рецимо Стефана Јовића које нација не цијени довољно.
И то је посао селектора, да изабере тим према својим замислима и који ће најбоље изгледати. Колико ће то бити добро, показаће се када Србија заврши свој наступ на СП.
nije stigla do finala, ali je izabrana u najbolju petorku Evrolige.
