Korisne duhovne pouke II

  • Začetnik teme Začetnik teme Jasna
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
489830763_1085001120291315_600769387551500330_n.jpg
 
Prep. Teodor Studit

Došle su Blagovesti -početak Gospodnjih praznika, i treba da ih praznujemo ne tek tako kao mnogi, već sa razumevanjem tajne koja se praznuje, u pobožnom trepetu pred njom. Kakva je to tajna? Sin Božiji postaje Sin Čovečiji, izabravši za to kao Posrednicu, Presvetu Djevu, uselivši se u NJu i pretvorivši je u Svoj hram, i postavši savršeni Čovek. Radi čega? Kako je napisano: Da iskupi one koji su pod Zakonom, da primimo usinovljenje ( Gal. 4, 5 ), da više ne bi smo bili robovi, nego slobodni, da više ne bismo bili strasni, već bestrasni, da više ne bismo bili oni koji vole svet, nego Bogoljupci, da više ne bismo živeli po telu, nego po duhu. Jer koji su po telu telesno misle, a koji su po duhu -duhovno. Jer je telesno mudrovanje smrt, a duhovno mudrovanje – život i mir. Jer je telesno mudrovanje – neprijateljstvo Bogu, pošto se ne pokorava zakonu Božijem, niti pak može. A koji su po telu ne mogu ugoditi Bogu ( Rim. 8, 5-8 ).
 
Evo ću doći skoro. (Otkr. 22, 7)

Reći će neverni i dušegubni: obećao je pre dve hiljade godina da će doći, pa još ne dolazi! Tako se podsmevaju oni koji će kukati u večnoj muci. A mi koji se spremamo za radost u Njegovom carstvu, znamo da će On doći u sili i slavi, kao što je i obećao.

Mi znamo da je On već došao nebrojeno puta, i pokazao se Svojim vernim. Nije li On došao bio Jovanu Bogovidcu, kome je i kazao one reči: evo ću doći skoro? Jovan Ga je gledao u sili i slavi, i osetio je ruku Njegovu na sebi, kad je se bio uplašio i pao pred Njegovim nogama kao mrtav. I metne desnicu Svoju na me. Nije li On došao Savlu, kad je ovaj najpre disao mržnjom na hrišćane, i kad je na putu za Damask pao na zemlju videći Gospoda i čuvši Njegov glas: Savle, Savle, što me goniš! I opet, nije li On došao u srce apostolu Pavlu, kada ovaj priznaje: ne živim ja nego Hristos živi u meni! I nije li On došao mnogobrojnim mučenicima i mučenicama za ime Njegovo, da ih ohrabri, isceli, pomiluje? Nije li se On javio Antoniju Velikom, Teodoru Stratilatu, sv. Haralampiju, svetoj Marini, svetom Silvestru, i tolikim, tolikim drugim?

No šta govorimo? Nije li se On trećega dana vratio iz carstva smrti i došao apostolima? I nije li toliko i toliko puta došao Crkvi u pomoć, i kao iz mrtvih vaskrsavao je, kad god su neprijatelji Njegovi likovali misleći da su zauvek Crkvu Njegovu predali smrti? Nije li se On pokazao silom Svojom u Crkvi i u vreme Nerona, kao i u vreme Konstantina; u vreme Julijana kao i u vreme Justinijana: u vreme arapskog gnjeta kao i u vreme turskog i mongolskog gnjeta nad hrišćanima?

O braćo moja verna, ne dajte se zavarati. On je došao bezbroj puta, i dan danas dolazi. Svakoj duši, kojoj može da pristupi od nečistoće, On dolazi. Pa ipak, mi Ga svi čekamo da dođe poslednji put u sili i slavi. I znamo, da je i taj Njegov dolazak siguran.

Gospode preblagi, pre nego što dođeš, udostoj nas poznati lice Tvoje i zastideti se lica svoga, grehom pomračenoga! Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Knjiga: Ohridski prolog
 
Sv. Serafim Sarovski: O opraštanju uvreda

Za uvredu, ma kakva da nam je nanesena, ne treba da se svetimo, nego, naprotiv, treba da je opraštamo od srca, makar nam se ono tome i protivilo, ubeđujući ga slovom Božijim: „Ako li ne oprostite ljudima sagrešenja njihova, ni Otac, vaš neće oprostiti vama sagrešenja vaša“ (Mt. 6, 15). I još: „Molite se za one koji vas vređaju i gone“ (Mt. 5, 44).

Srce ne treba hraniti zlobom ili mržnjom prema bližnjem koji je u neprijateljstvu sa nama, no valja nastojati da ga ljubimo i, koliko je moguće, da dobro činimo, sledujući učenju Gospoda našeg Isusa Hrista: „LJubite neprijatelje svoje, činite dobro onima koji vas mrze“ (Mt. 5, 44). Dakle, ako budemo nastojali, koliko smo u stanju, sve to da ispunimo, možemo da se nadamo da će božanstvena svetlost brzo zasijati u dušama našim, otkrivajući nam put ka Gornjem Jerusalimu.
 
Besedio je vladika Heruvim:

– Prebivajući u blagodati Svetoga Duha, obnavljamo se radošću Hristovom koja se useljava u srce, dušu i um svakoga čoveka. U Časnom smo postu i sve je usmereno na smirivanje čovekove duše, čovekovog tela, na pojačanje molitve, a sve da bismo zadobili pravo osećanje praznika Vaskrsenja Hristovog. Ove nedelje sećamo se Svetog Jovana Lestvičnika, velikog duhovnog oca Crkve Božje koji nas uči izvornoj pravoslavnoj duhovnosti. Pominjemo Svetog Jovana u svojoj molitvi i on nas svojim zastupničkim molitvama krepi u ostatku posta koji je pred nama. Prošla nedelja bila je Krstopoklona, klanjali smo se Krstu Gospodnjem koji nas je hrabrio na istrajnost, na odlučnost u podvigu posta. Ova nedelja nas na neki način poziva da sagledamo sebe, svoju dušu, da vidimo na kojim smo zapravo duhovnim stepenicama i kako da se dalje uspinjemo. Lestvica Svetog Jovana Lestvičnika jeste upravo put čovekove duše i uma, stremljenja ka Bogu. Ova nedelja je ogledalo naše postojanosti i istrajnosti u postu, možemo da vidimo koliko smo se dosad trudili i koliko smo se posvetili postu, koliko smo puta umnožili molitvu i smirenoumno gledali prema bratu svome, da li smo gajili ljubav jedni među drugima. Sve ovo je naš pokušaj da zadobijemo krstovaskrsli lik u sebi, da Raspeće Hristovo bude naša uteha i nada, da Hristos bude naš Put, Istina i Život u ovom svetu.
 
Ulazak Hristov u Jerusalim – Cveti (grč: Η Είσοδος του Χριστού στα Ιεροσόλυμα), pokretni praznik koji se slavi sutradan po vaskrsenju Lazarevom, tj. Lazarevoj suboti (Vrbica), šeste nedelje Velikog posta i nedelju dana pred Vaskrs. Ustanovljen u Jerusalimu krajem IV veka za uspomenu na poslednji, carski i svečani ulazak Gospoda Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, jašući na magaretu, šest dana pre Pashe (Mt 21,1-10; Jn 12,12-18). Tom prilikom narod Ga je dočekao kao Cara, prostirući svoje haljine i grančice drveća, noseći u rukama palmove grančice
 
Митрополит Фотије: Budite kao ptice nebeske

Будите као птице
небеске, безбрижни.
Будите као птице
небеске, безазлени,
безазлени.

Будите као птице
небеске, верни.
Будите као птице
небеске, у Христу слободни,
у Христу слободни.

Будите као птице
небеске, монаси јуродиви.
Будите као птице
небеске, убоги Лазари
убоги Лазари.

Будите као птице
небеске, небу опредељени,
Будите као птице
небеске, небу опредељени.

Будите као птице
небеске, ништа не имајући,
а све поседујући,
ништа не имајући,
а све поседујући.

 
Stihovi o prekrasnom Josifu:

Celomudreni Josif pokazao se kao
pravedni vlastelin i hlebodavac:
o, koliko on vrlina ima!

Stihovi o neplodnoj smokvi:

Hristos, kletvom osuši smokvu,
izobličavajući sinagogu jevrejsku
kojoj su tuđi duhovni plodovi:
izbegnimo njen udeo.
 
Prepodobni Tit Čudotvorac

Od mladih godina vozljubi Hrista Gospoda i omrze svet sujetni. Toga radi ostavi svet, ode u manastir i primi angelski obraz. Ne žaleći sebe on se predade priskorbnom i tesnom putu inočeskom. Kroz veliko strpljenje steče dve osnovne dobrodetelji: smernost i poslušnost, i u ovim dobrodeteljima on prevaziđe „ne samo bratiju nego i sve ljude”. Čistotu duše i tela beše sačuvao od mladosti svoje. U vreme ikonoborske jeresi pokaza se kao nepokolebljivi stolp Crkve Božje. Zbog njegove velike smernosti i čistote darova mu se od Boga dar čudotvorstva i za života i po smrti. A kad se preseli ka Gospodu ostavi mnogobrojne učenike svoje. Upokoji se mirno u IX veku.

Ohridski prolog
 
Deset obraćanja Bogorodici Trojeručici Hilandarskoj – Ljubomir Simović

Majko Slova i Spasa, Trojeručice,
neka naše čamce u blage luke
iz gustih oluja s pučine dovedu
ptice, izletele iz Tvoje treće ruke!

Trojeručice, katance, brave i vrata,
braću u kazanu olova koje ključa,
sve što su bezbrojne ruke zaključale,
neka nam Tvoja treća ruka otključa!

Trojeručice, dok nas love i mere
metrom, litrom, kantarom, tegom i vrećom,
Ti, dveju ruku sklopljenih pred kantardžijom,
izmeri nas, i pomiluj nas, trećom!

Dok kišu protkiva susnežica, i vuk,
riba i vrana kreću na nas, u lov,
beskućnima u vejavici, Trojeručice,
Tvoj treći dlan neka nam bude krov!

Dok se zatvaraju sve kapije, svi kapci,
pred smradom naših grehova i rana,
Trojeručice, nek nam se otvori crkva
na Tvojoj trećoj ruci sazidana!

Gole, mlaćene motkama, sekirama,
oborene pod noge, i dotučene
u podnožju brda uz koje smo se peli,
trećom nas rukom, Trojeručice, isceli!

I uzvisi, trećom rukom, Trojeručice,
sve one koji su, stotinama ruku,
stotinama godina, iz žetvenih slama,
bacani na dno kazana i jama!

U ovom svetu neslanih mora i jela,
dok nam se broje poslednji trenuci,
nek zasvetli, nek nas osoli, Trojeručice,
so suza, skupljena u Tvojoj trećoj ruci!

Trojeručice, luko i uteho,
majko čokotu kog raspinju i tuku,
smiluj nam se, grešnim i ubogim, i primi
duše naše u Tvoju treću ruku!

Dvema rukama sahranjene, Trojeručice,
u ovu zemlju, ispunjenu mukom,
nek nas iz ove crne zemlje u oblak
ponese hrast, zasađen trećom rukom!
 
Protojerej Vladan Simić: Veliki petak

Primio Si krst, najveću sramotu,
Da ga preobraziš u pobede silu,
Nas radi hodio na strašnu Golgotu
I učeniku poverio Svoju Majku milu.
Ceo svet Si prigrlio, raširivši ruke,
Kroz dlanove nevine sveta krv kapa,
Na Sebe si uzeo i sve ljudske muke
I pocepao menicu Adamovog pada.
Ranom isceli nemoći naše
I duše učini da budu čiste
Sa Raspela rasteraj one što nas straše;
Klanjamo se Tvojim stradanjima Hriste!
Ljubavlju odagnaj naše strahove,
Koji Si rođen od Djeve Prečiste,
I pregaocu Tvome podari mahove;
Dok Klanjamo se Tvojim stradanjima Hriste!
Kroz smrt Si sišao u odaje Ada
Da smrskaš glavu tamošnje aždaje,
Pred Živonosnim Krstom klečim i sada;
Žrtva Jagnjeta za navek će da traje.
 
Rkt. sveštenik Tomislav Ivančić (1938-2017), kratke duhovne izreke:

Zlo se ne može uništiti zloćom, nego jedino dobrotom.

Druge ne mogu promijeniti, ali mogu sebe.

Na svijetu smo da se zalažemo za dobro.

Bog uživa jer ti postojiš. Zato te i stvorio.

Molitva je čovjekova vrhunska aktivnost.

Tajna izvorne vjere je u životu za druge.

Ništa ne raduje kao radost koju si dao drugome.

Evanđelje je u prvome redu iskustvo, a tek onda nauk.

Svetim se postaje prijateljujući s Isusom.

Stvoren sam da i ja ugradim svoj kamen u zgradu boljega svijeta.

Mi smo prvi bili ljubljeni i živimo od toga da dalje ljubimo druge.

Bog u svakom trenu tvog života govori: Dobro je što postojiš.

Obraćenje je promjena mentaliteta i gledanja na život.

Strah je znak da se čovjek treba otvarati povjerenju u Boga.

Dobrota je neuništiva, svjetlo je neuklonjivo, ljubav je vječna.

Već danas možeš biti čovjek pomiren s Bogom i ljudima.

Koliko si se ti promijenio, mijenjaće se drugi oko tebe.

Oprostiti neprijatelju donosi mir.

Umjesto gledanja u strah, gledaj u Isusa.

Uvijek je dobro stati na stranu pomirenja, praštanja, ljubavi, dobrote.

Svi očekujemo nekoga ko će nam reći da smo dragocjeni.
 
Rkt. sveštenik Tomislav Ivančić (1938-2017), kratke duhovne izreke:

Dokle god si nečim vezan, stojiš na mjestu.

Blagosiljaš li, postaješ dobar i po tebi se mijenjaju drugi.

Svijet se može promijeniti kada dopustiš Isusu da tebe promijeni.

Kako je lijepo biti moralan i slobodan čovjek.

Kad čovjek komunicira s Bogom, mijenja se i on i svi oko njega.

Bog je tu, i tako je malo potrebno da Ga zapazimo.

Bog čovjeka neizmjerno voli i čezne da s njim druguje.

Znati živjeti sadašnji trenutak – najveća je životna mudrost.

Povjerovati – biće dobro – samo to je važno.

Bog je srce tvoga srca i nježnost tvoje nježnosti.

Praštanje ne znači priznavanje zla, nego mijenjanje zla u dobro.

Ne gledaj u ono što jesi, nego u ono što bi mogao biti.

Naša vjera treba odrasti. Njezina je hrana Božja riječ i molitva.

Kad naiđu nevolje i uvrede, tad se očituje naše srce i čovječnost.

Mi smo kapetani svoga životnog broda.

Gledamo li u pozitivno oko sebe, privlačimo pozitivne sile.

Važno je živjeti za ono što ostaje od života. Ljubav je neuništiva.

Činiti dobro znači pomoći da među ljudima raste ljubav.

Znam koji je put ispravan. Samo ljubav nikad ne gubi. humanost ostaje zauvijek.

Prihvatiti sebe znači reći svom Autoru: Lijepo je što si me stvorio.

Bog te beskrajno, ludo, čeznutljivo i vjerno voli.

Isus je bio prisutan u svakom trenutku tvoga života.

Isus Hristos je mogućnost za novoga čovjeka i bolji svijet.

Korijene svoga života najbolje ćeš iscijeliti ljubavlju Isusa Hrista.

Mi smo sebi jedina prilika i jedina perspektiva.

Tek kad osjetiš da si ljubljen, možeš početi ljubiti drugoga.

Pomozi čovjeku da dobro misli i govori i da očekuje dobro.

Bog je temelj na kojem čovjek stoji.

Iskustvo Boga događa se tek kada čovjek posluša Božiju riječ.

Neka tvoje dane stalno prati Božja riječ i drugovanje s Isusom.

Opraštati uvijek znači povezati se sa dobrim u sebi i u drugome.

Čovjek je stvorenje i stoga je odgovoran Stvoritelju svijeta.

Treba čitati Sveto pismo i dopustiti da te Božja riječ mijenja.

Isus je sav zauzet za čovjeka, ljubi ga i želi ga spasiti.

Želiš li koga promijeniti – najprije mu oprosti.

Čovjek je zdrav kad pronađe svoj smisao.

Čim misliš dobro i opraštaš ljudima, Bog sarađuje s tobom.

Život na zemlji nije sve, on se produžava u vječnost.

Vječnost se priprema s ove strane života.

Nije li tvoj život povezan s Bogom, presušiće kao rijeka otkinuta od izvora.

Cilj je života ljubiti, činiti dobro, biti pravedan i pošten.

Bolest u tebi želi otvoriti vrata za druge dimenzije življenja.

Shvati, Bog je ljubav. On te voli, čezne za tobom i zove te. On te ljubi.

Ako te neko mrzi, počni mu činiti dobro.

Sudbina će nam se smijati dokle god se ne vratimo Isusu iz Nazareta.

Ne ostavljaj Isusa u jaslicama. Ponesi Ga u svoj dom.

Što to znači voljeti druge ljude?
Voljeti nekoga, to znači nekome dati do znanja da se na tebe može osloniti, da ga ti u mislima nećeš nikada povrijediti, da nemaš u mislima ništa protiv njega.
Drugo, da riječima ga nećeš povrijediti.
Treće, da ga svojim djelima nikad nećeš povrijediti nego biti za njega.
Da on kraj tebe može imati miran život i sigurnu budućnost.
Da se uvijek može na tebe osloniti.
Da ga ti nikada nećeš osuditi.
Kada ga svi osude, da ćeš ti pred Isusom reći: Isuse, ja želim da ovaj čovjek dođe u nebo.
Dati mu do znanja da je lijepo što on postoji, to znači voljeti čovjeka.
Dati mu do znanja, da unatoč svega negativnog što ima u sebi, unatoč toga ti si na njegovoj strani, jer ga razumiješ i poštuješ.
Mi obično mislimo da voljeti znači imati neke osjećaje jel ima lijepi stas, kosu.
To nije to.
Ljubav počinje tamo gdje svi osjećaji za nekoga prestaju.
Tad ga voliš.
Ljubav počinje tamo gdje je neko užasno težak.
Ljubiti ne znači očekivati da te neko voli. Ne, nego ljubiti znači ti njega voliš.
Time što ga voliš, omogućuješ da i on tebe počinje voljeti.
Ti postaješ vrata za nebo tim ljudima koje voliš, jer si spojen s Bogom, a Bog je ljubav.
Jer njima dopuštaš da te ne mogu baš ničim povrijediti.
Dostojevski je to lijepo rekao: Brate, ti ne možeš više ništa učiniti da te ja ne volim.
Ja ću te uvijek voljeti.
Ti ništa ne možeš učiniti da te ja prestanem voljeti.To znači ljubiti nekoga.

Nije važno da li ovdje trpiš, nije važno šta moraš podnijeti, nego samo jedno je važno, voliš li ti čovjeka, voliš li ti sebe, jesi li dovoljno pametan da vidiš, ovdje se ništa ne može imati.

Ovdje je samo jedno važno, činiti dobro čovjeku, voljeti čovjeka, protiv nikoga ništa ne imati.
 
Poslednja izmena:
- Kad se čovek rodi, ceo svet se raduje, a samo on plače. Ali treba da živi tako da, kad umre, ceo svet plače, a samo on se raduje
.......- jedna je od najcitiranijih mudrosti pokojnog patrijarha Pavla.

Njegove reči o smrti mnoge su naterale da se zamisle, i da se njima vode kroz život, težeći da žive bez grehova.
- Greh je ono što donosi smrt, bolesti su vesnici smrti, savlađujući to, doći ćete do toga da imate mir sa Bogom, a onda ćete imati mir i u duši a to sve će utiče na zdravlje i telo. Stradanje bez smisla ne može čovek da prihvati, ako ne nađete pravi smisao čovek neće moći da živi – govorio je patrijarh Pavle.
 
Будимо мудри и безазлени​
Међу вуковима опстати овци је тешко, али није немогуће, јер нам Господ каже на који начин ми можемо и међу вуковима опстати као овце Његове. А то је: да будемо мудри као змије и безазлени као голубови. Мудрост ће нас сачувати да не постанемо плен, да нас вуци не раскину, односно да нас непријатељи не онемогуће. А безазленост и доброта ће нас сачувати да ми не постанемо вуци.

Треба имати, дакле, мудрост. Развијати мудрост Богом дану, све више и више, а паралелно са тим развијати и доброту. Јер, мудрост без доброте прелази у злоћу, а безазленост без мудрости прелази у глупост. Ни једно ни друго више, него да будемо ”мудри као змије, а безазлени као голубови”.

”И мене су гонили, и вас ће гонити”, говори Господ. С тим морамо бити начисто и припремити се да и при том останемо онако како треба, какви су и преци наши били: људи Божији, народ Божији. И онда, кад дође крај живота нашега, ући ћемо у радост блаженства Царства Небескога. То и јесте смисао и циљ нашег живота. Бог вас благословио!

Патријарх Српски Г. Павле

Преузето из књиге Живот по Јеванђељу, Патријарх српски Павле
Народна и универзитетска библиотека у Приштини и Арс Либри, Београд,1998.
 
Jurodivi starac i jedno selo

U jedno selo je došao jurodivi starac. Počeo je ići po kućama i prositi milostinju.
Pokucao je na jedna vrata, a srdačna domaćica mu je iznela i toplu odeću, i stvari, i hranu. Pružila mu je sve što je zatražio.

Pokucao je na druga vrata, a tamošnja domaćica mu je dala samo pocepani komad odeće i zalupila mu vrata pred nosom.

Tek što je ovaj jurodivi starac otišao, a u selu se dogodio strašan požar. Sve kuće su izgorele i ljudi su ostali bez ičega.
Onda se starac vratio i svakome vratio nazad ono što mu je ovaj dao.

Prvoj domaćici je vratio sve njeno dobro, a onoj koja je bila lukava je dao samo izderanu maramicu koju mu je ova dala.

Neće li jednom Bog i nama tako suditi?

Hrišćanske priče
 
Jednoga dana vojvoda Patrikije, priređujući pozorišta u gradu Kesariji, naredi da izvedu preda nj svetog Artemona, sveštenika laodikijskog, i upita ga:
- Reci nam, starče, kako ti je ime?

On odgovori: Zovem se Artemon, rob Hrista Boga mog.

Vojvoda ga upita: Jesi li ti razbio kip velike boginje?

Svetitelj odgovori: Ja.

Vojvoda ga upita: Kaži mi, starče, kako savlada silu njenu, i ne poštede lik njen, niti se poboja odmazde njene, nego ti ona, krotka budući, dopusti da živiš?

Sveti Artemon odgovori: Ja ću, moleći se Bogu mome, i tebe savladati i nasilje tvoje pobediti, a kamoli mrtvog n nemog idola!
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top