Konzumerizam u pop umetnosti

[Nina]

Konzumerizam je pojam kojim se opisuje stav prema kojem sreća nekog pojedinca zavisi od konzumacije dobara i usluga, odnosno posedovanju materijalnih dobara.
Pop art je poznat po ambivalentnom stavu prema konzumerizmu jer se u delima vodećih pop umetnika može otkriti i afirmacija i kritika kulture vođene potrošačima.

Šta je Pop art

Pop art je umetnički pokret koji je započeo u Ujedinjenom Kraljevstvu sredinom 1950-ih. Svoj vrhunac dostigao je 1960-ih na američkom tlu, a završio je kasnih 1970-ih kada je minimalizam preuzeo svet umetnosti. Neki od vodećih američkih pop umetnika su Endi Vorhol, Roj Lihtenštajn, Džejms Rozenkvist, Klas Oldenburg i Tom Veselman. Iako je svaki od ovih umetnika imao svoj umetnički pristup i stil, zajedničko im je bilo da su crpeli inspiraciju iz svakodnevnog iskustva i popularne kulture.

Interesovanje pop umetnika za potrošačku kulturu dovelo je i do preformulisanja pojma umetnosti. Na neki način, umetnost je bila podvrgnuta procesu komodifikacije. Pop umetnici su inkorporirali konzumerističke slike u svoja dela, a njihova dela su zatim sama transformisana u robu na tržištu umetnosti. Stoga je umetnost postala proizvod koji se mogao kupiti, prodati i konzumirati kao i svaki drugi predmet.

 

[Nina]

Endi Vorhol i masovni konzumerizam

Endi Vorhol je poznat po svojoj fascinaciji kulturom potrošača i slavnih ličnosti. Umnožavajući slike proizvoda kao što su boce koka-kole i limenke Kembelove supe, kao i slike javnih ličnosti poput Merilin Monro, Vorhol je aludirao na proces masovne proizvodnje. Ponavljanje njegovih motiva zapravo se odnosi na industrijske procese, budući da je Vorhol bio zarobljen mehaničkom prirodom proizvodnje. Poznat po svojim čestim citatima o želji da i sam postane mašina, Vorhol je proslavio obilje i raznovrsnost dostupnih roba široke potrošnje na tržištu.

Vorhol je bio svestan činjenice da su masovni mediji odigrali značajnu ulogu u dehumanizaciji i depersonalizaciji poznatih ličnosti. Neprestano radoznalo i izveštavajući o ličnom životu javnih ličnosti, mediji su čoveka izjednačili sa robom. Ličnost Merilin Monro bila je samo još jedan proizvod koji je čekao da bude konzumiran. Na neki način nije bilo razlike između nje i flaše koka-kole.

Vorhol je takođe proizveo pravovremenu reakciju na kapitalistički način razmišljanja koji je počeo da prodire u polje umetnosti. Shvatio je da je finansijska dobit cilj prilikom stvaranja umetničkih dela. On je čuveno rekao da je biti dobar u poslu najfascinantnija vrsta umetnosti. Ovo rezimira Vorholov poslovni pristup umetnosti. Da bi ostvario profit, umetnik je morao da stekne poziciju trgovca.

Iz tog razloga, Vorhol je stvorio ekscentričnu ličnost sa zaštitnim znakom koji sadrži plavu kosu i velike naočare. Vorhol je takođe predvideo važnost objavljivanja privatnog života (koji se danas formira na platformama društvenih medija). Svoju svakodnevicu je dokumentovao preko kamere.
Na taj način transformisao je sopstvenu javnu sliku u dizajnerski brend prisutan u masovnim medijima, spreman za konzumiranje.

 

[Nina]

Brillo Soap Pads Box, Andy Warhol, 1964. Source: The Andy Warhol Foundation for the Visual Arts, Inc.

 

[Nina]

Green Coca-Cola Bottles, Andy Warhol, 1962. Source: Whitney Museum of American Art, New York.

 

[Nina]

Marilyn Diptych, Andy Warhol, 1962. Source: Tate, London.

 

[Nina]

 

[Nina]

Endi Vorhol: “Džeki”

 

[Nina]

 

[Nina]

 

[Nina]

 

[Nina]

 

[Nina]

 

[Nina]

 

[Black_star]

radost života, samo to

 

[Nina]

“Pop-art umetnci su pravili slike koje bi svako, ko šeta Brodvejem, mogao prepoznati u deliću sekunde – stripove, stolove za piknik, muške pantalone, slavne ličnosti, zavese za kupatilo, frižidere, flaše za koka-kolu – savremene stvari, koje apstraktni ekspresionisti tako uporno nisu želeli da primete”

Endi Vorhol.

 

[Nina]

Najočiglednija karakteristika ovog pokreta jeste aproprijacija svakodnevnih predmeta i njihovo inkorporiranje u umetnička dela. Ovaj postupak nije bio karakterističan samo za pop generaciju umetnika. Slavni primer transponovanja uobičajenog objekta u visoku umetnost jeste Pisoar Marsela Dišana (Marcel Duchamp). Njegovim ostvarenjima su bili inspirisani mnogi umetnici, naročito oni koji su pripadali posleratnim generacijama.

Među njima je bio Džasper Džouns (Jasper Jones). Njegovo delo Bronzana skulptura predstavlja krucijalnu prekretnicu u modernoj umetnosti, pre svega Sjedinjenih američkih država i Zapadne Evrope, koje je utrlo put uspeha pop-art pokreta. Džasperovo delo predstavlja dve limenke piva, izlivene u bronzi, u svojoj realnoj veličini. Nešto što je prolazno, bezvredno i potrošno, sada je preoblikovano u umetnički predmet koji ima trajnost, vrednost i smisao.

Džasper Džouns: “Bronzana skulptura”

 

[Nina]

Iako se pop-art pre svega vezuje za SAD, i umetnike koji su bili situirani tamo, njegov nastanak je smešten na teritoriju Velike Britanije. Sam termin je prvi put iskoristio engleski kritičar Lorens Alovej (Lawrence Alloway) 1958. godine, opisujući umetnost koja preuzima simbole svakodnevnice, i koristi ih kao glavni motiv svojih dela. S tim na umu, prvim zvaničnim delom pop-arta smatra se kolaž Ričarda Hamiltona (Richard Hamilton) Šta je to što čini današnje domove tako različitim, tako privlačnim?. Pin-ap devojka i mišićavi mladić prikazani su kao moderni Adam i Eva u potrošačkom raju – njihovom stanu opremljenom proizvodima masovne potrošačke kulture: televizor, magnetofon, uvećana stranica stripa, amblem motornih vozila Ford. Hamiltonovo delo nastalo krajem šeste decenije 20. veka, savršeno oslikava savremeni život stanovnika zapadne Evrope i SAD-a.

Ričard Hamilton: “Šta čini današnje domove tako raličitim, tako privlačnim?”