Kontrapunkt

louiskrstic

Domaćin
Poruka
3.109
Globalizacija! Prvo bih pitao šta pojedinac vidi kroz pojam globačlizacije, koji deo iste je njemu važniji a koji mu je neprihvatljiv? To bi pre reklo o aspiracijama njegovim/njenim ali i o samom stanju svesti. To znači, da ne možemo naći dve osobe koje će biti istoih mogućnosti u sagledavanjuu ovog problema, odnosno blagodeti života koja se dobija ili gubi sa ovim procesom.
Prisutni govore iz svoje specifične pozicije svesti i afiniteta ali i interesa a onda i mogućnosti da nešto sagledaju, razumeju, odbace ili prihvate.
Globalizacija u kulturi i ekonomska ali i svaka druga počela je ne odna kada je mi primećujemo vić onog trenutka kada su dva najbliža plemena u nekoj dalekoj prošlosti uspostavila prvi kontakt. Bilo da jedno drugom pomognu ili nešto otmu. Tekla je sa povećanjem broja ljudi na planeti. Ali, i pored svega, ona nam je ostavljala dovoljno vremena da budemo 'svoji' i da dremamo u svojim navikama stečenim i prihvaćenim.
Sa porastom broja ljudi ta naša uljuljkanost je sve ćešće narušavana sve dok jednog dana nismo shvatili da se događa nešto što nam više ne daje vremena da dremamo. Tada smo bili po malo i preplašeni jer novo vreme od svakog stanovnika ove planete zahteva nešto. Da shvati da više nije sam sa svojim drugarima od rođenja u pecanju ribe pored reke.
Mnogi se boje globalizacije da sa njome ne izgube privilegije drugi se boje, ili se kao boje da će izgubiti jezik, jaka stvar, a tamo deseti iz ko zna kojih razloga.
Uistinu, svako ima po nešto čega se užasava a po nešto što voli sa tim procesom.
Ipak, život, onaj koji je kreirao sve i koji stoji iza scene ovog sveta imao je plan i nameru da nas nečemu nauči. Zato je i osmislio način kako će polako da nas priprema i da nam daje alate da bismo preko njih sami pospešivali taj proces.
Pa ljudi su bili uzbuđeni ili preplašeni otkrićem da je zemlja okrugla, da zemlja nije centar univerzuma, da svet nije nastao pre nekoliko vekova, da nismo sami u univerzumu, da ima i crnih a ne samo belih, da postoji mogućnost nekakve naprave komunikacije ma gde bili itd. itd.
Jedni bi da vladaju drugi bi da ne rade, treći bi nešto novo itd itd. a globalizacija hoće da nas nauči da umemo polako se odricati od stečenih navika kako bismo sve više i sve bolje otkrivali nešto dublje o nama samima a sa time da otkrijemo da je osnova, baza ili suština svih nas istovetna i da imamo mnogo više razloga da se radujemo toj spoznaju. Tek kada to shvatimo bićemo voljni da prigrlimo taj život.
Sokrat je sve to znao pa je bez straha popio čašu otrova, dao je svoj život bez straha a mi se bojimo jedni drugih i jurimo jedni na druge jer ne znamo ništa čak ni o sebi a kamo li o drugima.
Jezik? Čemu služi jezik? Čiji jezik?
Pa svi jezici sveta izuražavaju i služe istoj svrsi. Kojim jezikom govorimo ne menja ništa. Bitno je koliko smo u mogućnosti da razumemo ili saslušamo drugu osobu. Sve te vrednosti koje čovek danas vrednije nisu postojale pre 50 ili 100 godina ili bilo kada u prošlosti. Sve ono čemu se danas raduje plašio ga se koliko pre deset ili ko zna koliko godina.
Čovek i globalizacija? Čovek se boji svega, grčevito drži svega čega se nekada bojao i tako u nedogled. Zato je odrastanje čoveka uvek zastrašujuće a sa time upoznavanje svog komšije preko ulice ili na kraju hodnika.
Šta vidimo kod diskutanata?
Vidimo njihovu uslovljenost koja im ne dozvoljava da kompletnije vide život. Nažalost, čovek je u celini takav na ovoj planeti. Voli silu i prisilu ako je ima a sa druge strane, kada ništa nema boji se bukvalno svega. Na sreću neko sa druge stzrane pozornice pokušava da nam najpre blagim metodama a onda malo čvršćim kaže, "Deco Moja ne boj te se, Otvorite malo svoja srca i pogledajte jedni druge onako kako bi hteli da vas gledaju."
Na sreću, hteli mi ili ne globalizacija, ali ne nasilna i otimačka, dogodiće se a da to nećemo ni shvatiti. Onaj ko poživi duže zaboraviće da je se nekada bojao.
U laboratoriji proučavajući naponske siule videlo se da dva spojena mehura ne izjednače sebe već onaj veći isisa ili usisa onog koji je manji. neće biti drugačije ni ovde. Da li je to tako crno i tako strašno? Najstrašniji je strah i ništa više!
Živeli.
 

Metronomy

Buduća legenda
Poruka
35.810
Iako se u ovoj raspravi, s pravom nazvanoj kontrapunkt u smislu umetnickog povezivanja novog i starog, jednog i drugog nacina,govori iz straha ili s namerom koju i ti ovde izrazavas, ne vidim preveliku bojazan usisavanja malih od strane velikih, sto je uslovno ko je mali ko veliki u umetnosti.
Kako jedan ucesnik rece globalizacija je ekonomski projekt i umetnost je na margini i nisu ugrozene lokalne umetnicke skole. Opet je i to pod znakom pitanja.
Istina je da su pokusaji globalizacije postojali milenijumima, ali je tehnoloskom revolucijom ostvarena mogucnost za sprovodjenje globalizacije. Kao gradjani sveta svakako ne bi trebalo da osecamo strah od takvog pravca razvoja.
Globalizaciju vidim kao preduslov za druge promene koje bi zvucale mnogo gore nego usisavanje malih od strane velikih.
Pa kao prvo globalnu zajednicu savrsno ne bi zanimao lokalni obicaj ni kultura, dok se ta sredina uklapa u projekte ekonomske povezanosti ili menadzerskih stepenuika vlasti. Medjutim globalizacija je preduslov za uspostavljanje kontrole coveka kroz njegovu licnost, sasvim vidljivo vec sada. Kontrola misljenja je pred zenit, koji nastaje odumiranjem tehnoloski neuklopljenim grupacijama, znaci desetak godina ili dve corona posasti.
U tom smisluglobalizacija kao uspostavljanje trpeljivosti medju razlicitostima je pozitivna, ukljucivanjem svih kultura u globalizaciju bez uticaja na njihove specificnosti je pozitivna, a jedino je upitna mogucnost da se u takvom globalnom svetu lakse provuce protiv prirodna kontrola zivota i smrti.
Kultura i njena posebnost nece skoro biti meta globalizacije, vec tek u buducnosti kada se duboko zadje u transcendentni svet pojedinca kojim se upravlja delimicno preko kulture.
 

Top