Q. in perpetuum hibernum
Stara legenda
- Poruka
- 94.901
O ovom, inače članu Društva srpske slovenosti i kasnije Srpskog učenog društva, nešto detaljnije se može pročitati na dosta solidnoj onlajn enciklopediji, srpskaenciklopedija.com: http://srpskaenciklopedija.org/doku.php?id=константин_николајевић
Razlog iz kojeg sam temu otvorio jeste što u zadnjih nekoliko decenija po raznoraznim portalima i društvenim mrežama na internetu, ali i opskurnim publikacijama bez ozbiljne recenzije, kruže svakojake liste koje sastavljaju uglavnom ljudi koji u principu gotovo nijedno slovo nisu pročitali od pobrojanih autora. Na taj način se stvara jedan falsifikat srpske prošlosti, uglavnom perioda XIX i XX veka. Naime, pre svega, stvara se jedna lažna slika po kojoj oni koje danas nazivaju (mada se oni najčešće vređaju na to, tako da se radi u izvesnom smislu o pežorativu) novoromantičarima predstavljaju, tobože, naslednike stare srpske romantičarske istoriografske škole. U stvarnosti dotično je zapravo jako daleko od istine, zato što su u najvećoj meri oni nastavljači ne škole romantičara, nego po običaju jednog jedinog čoveka. Svi romantičari se strpavaju u isti koš tako što se prave razne liste u kojima se nabrajaju svakojaka imena, s jedne strane, iz nezanja, zato što svi samo ponavljaju nešto što su negde pročitali, bez ikakvog preispitianja, a sa druge kod nekih verovatno i sa vrlo specifičnim razlogom obmane kako bi se na veštački način prikazalo kao tvrdnje raznih današnjih pseudoistoričara imaju, tobože, nekakvo dublje potkrepljenje. Nešto više o tome se može pročitati na specifičnoj temi posvećenoj ubedljivo najčuvenijem od svih srpskih (izvornih) romantičara, iz pera Pantelije Srećkovića, koji je najčešće glavna žrtva pomenutog krivotvorenja: Panta kakvog nema. Laži o Panteliji Srećkoviću (1834-1903).
U raznim člancima opskurnije prirode može se pronaći famozni popis ličnosti, u kojima se Konstantin Nikolajević najčešće navodi rame-uz-rame sa ličnostima kao što su bili Miloš S. Milojević ili Jovan I. Deretić. Za primer, pogledati ovaj tekst na zvaničnoj veb prezentaciji Udruženja Miloš S. Milojević iz Crne Bare:
Међу таквим људима, још и прије Милоша Милојевића, истиче се Константин Николајевић, затим долази сам Милојевић, па Сима Лукин Лазић и Панта Срећковић. Пред почетак Другог рата, четрдесетих година, јавља се Анђелија Станчић Спајић, па неумрли Илија Живанчевић.
https://milosmilojevic.macva.info/тајна-и-забрана-звана-милош-с-милојеви/
Drugi primer, nešto ekstremnije prirode, jeste popis koji je objavio jedan istoričar iz Niša, Đorđe Bojanić, na portalu srpskaistorija.com., a o čemu i zasebnu temu imamo.
Прича о доласку Словена на Балкан у 7. веку по угледним професорима, др Олги Луковић Пјановић, др Милану Будимиру, др Рељи Новаковићу, Доброславу Јевђевићу, др Радивоје Пешићу, др Момиру Јовићу, Светиславу Билбији, др Радомиру Ђорђевићу, др Јовану Деретићу, др Драгољубу Антићу, Слободану Јарчевићу, др Ђорђу Јанковићу, Горану Шарићу и многим другим историчарима, демагошка је или бајковита.
По њима Срби су постали жртва завере које морамо да се решимо да не би смо потпуно нестали са политичке сцене.
У разоткривању ове истине доста су нам помогли наши истакнути стари и заборављени историчари: Ј. Рајић, К. Николајевић, Милош С. Милојевић, П. Срећковоћ, Сима Лукин Лазић, Н. Жупанчић, Ј. Добровски, Јован Брановић.
https://www.srpskaistorija.com/bojanic-srbi-autohton-narod-ili-dosljaci-na-balkanu/
Pomenuta zabluda se često može pročitati i na ovom forumu. Evo jednog primera iz pera forumaša koji je iznosio uglavnom informacije ove prirode:
Većina imena u ovim popisima navodi se, kao što rekoh, samo ponavljanjem istog popisa, bez ikakvog uvida u ono šta su zaista tvrdnje skoro pa većine ličnosti koja se, van nekog smisla i redosleda, nabraja radi pokušaja veštačkog pumpanja argumenata kvantitativnim vrednostima (interpolisanjem zvučnih imena koja tamo ni po kojem kriterijumu ne pripadaju).
Međutim, šta je zapravo tvrdio Kosta po pitanju famoznog VI i VII st. naše ere i po pitanju doseljavanja Srba i Slovena? Pogledajmo str. 29 i 30 savremenog izdanja njegove nacionalne povesnice:
Kosta u svom delu polemiše i o pitanju autohtonizma i kontinuteta u Iliriku u vreme velike Seobe naroda. I zaključuje da je nesumnjivo da Sloveni nisu tu bili i da su se morali doseliti. On govori o najezdi Slovena na Balkansko poluostrvo koja se odvila između 595. i 680. godine naše ere.
Kosta je srpsku istoriu u svom viđenju delio u razdoblja. Prvo razdoblje, najstarija faza srpske istorije, po njegovom mišljenju je obuhvatala period između 623. i 740. godine. On je polazio, između ostalog, i od Spisa o narodima cara Konstantina VII Porfirogenita i informacija o doseljavanju Srba u vreme cara Iraklija, u prvoj polovini VII st. naše ere.
