Конгрес припрема закон о куповини Гренланда

Jadni Inuiti/Eskimi.

Kad rudarske kompanije (američke i još neke) krenu da kopaju uzduž i popreko po Grenlandu, moći će samo da se oproste od života.

Eto i šlagvorta za razne Rusije i Kine da pričaju kako je zapad i dalje genocidan i kolonizatorski, te da sve veći broj zemalja trči i ulazi u razne briksove i šangajske paktove.

Tramp je dakle ili lud ili namerno radi za rusku/kinesku stvar.
 
Rusija otima teritoriju od Ukrajine.
Kina se sprema za Tajvan.
Ameri za Grenland.

Očigledno se kao društvo civilizacijski vraćamo korak unazad, u divljaštvo. Pa neka je sa srećom ;)

I što je zanimljivo, ni Rusiji, ni Kini, ni Amerima te teritorije ne trebaju. Imaju dovoljno svoje. Nego ima nešto i u meraku ;)
Kad imperijalizam i moć udari u glavu, nema nazad.
 
Jadni Inuiti/Eskimi.

Kad rudarske kompanije (američke i još neke) krenu da kopaju uzduž i popreko po Grenlandu, moći će samo da se oproste od života.

Eto i šlagvorta za razne Rusije i Kine da pričaju kako je zapad i dalje genocidan i kolonizatorski, te da sve veći broj zemalja trči i ulazi u razne briksove i šangajske paktove.

Tramp je dakle ili lud ili namerno radi za rusku/kinesku stvar.
Амери су тамо већ правили с.р.а.ња а једном приликом су могли да направе огромно с.р.а.ње само пука срећа је била на њиховој страни а и на страни осталих.
 
Амери су тамо већ правили с.р.а.ња а једном приликом су могли да направе огромно с.р.а.ње само пука срећа је била на њиховој страни а и на страни осталих.
Tupavi kauboji. Nije ni čudo što gomila zemalja sveta klizi ka raznim šangajskim 1984 paktovima, jer Kinezi onako istočnjački podmuklo i tiho kupuju srca drugih.

Npr. nađu neku sirotinjsku zemlju, ali se ne mešaju puno u njenu politiku i onda tu i tamo otvore neku znojarnicu, izgrade neki put ili stadion i onda narod pomisli "ovi Kinezi su do yaya, svet bi bio sjajan kad bi oni vladali njime".
 
Tupavi kauboji. Nije ni čudo što gomila zemalja sveta klizi ka raznim šangajskim 1984 paktovima, jer Kinezi onako istočnjački podmuklo i tiho kupuju srca drugih.

Npr. nađu neku sirotinjsku zemlju, ali se ne mešaju puno u njenu politiku i onda tu i tamo otvore neku znojarnicu, izgrade neki put ili stadion i onda narod pomisli "ovi Kinezi su do yaya, svet bi bio sjajan kad bi oni vladali njime".
Други инцидент је много гори од првог мада је и први јако гадан.
1968 године Американци крену да преносе термонуклеарне бомбе на Гренланд у оквиру операције брзог нуклеарног удара на СССР у случају да њих нападне исти први. Бомбардер Б-52 носи је 4 нуклеарне бомбе, свака снаге по 1,1 МТ (укупно 4,4 МТ - што је 360 пута јаче од бомбе бачене на Хирошиму) и авион се срушио (због пожара у кабини) на севезоападном делу Гренланда. Активирао се експлозив који служи за активирање нуклеарне бомбе али неким чудом (мислим да теологија даје најбоље објашњење у оваквим ситуацијама) се није активирало нуклеарно оружје.
Авион је пао у море а нуклеарни материјал и контаминирано гориво исцурели су по околини. Била је нека акција чишћења али питање је колико је то одрађено добро јер је тада било до -60 степени а ветар је дувао и до 140 км/сат. Већина особља које је радила на чишћењу се разболела.
 
Други инцидент је много гори од првог мада је и први јако гадан.
1968 године Американци крену да преносе термонуклеарне бомбе на Гренланд у оквиру операције брзог нуклеарног удара на СССР у случају да њих нападне исти први. Бомбардер Б-52 носи је 4 нуклеарне бомбе, свака снаге по 1,1 МТ (укупно 4,4 МТ - што је 360 пута јаче од бомбе бачене на Хирошиму) и авион се срушио (због пожара у кабини) на севезоападном делу Гренланда. Активирао се експлозив који служи за активирање нуклеарне бомбе али неким чудом (мислим да теологија даје најбоље објашњење у оваквим ситуацијама) се није активирало нуклеарно оружје.
Авион је пао у море а нуклеарни материјал и контаминирано гориво исцурели су по околини. Била је нека акција чишћења али питање је колико је то одрађено добро јер је тада било до -60 степени а ветар је дувао и до 140 км/сат. Већина особља које је радила на чишћењу се разболела.
Kroz školovanje sam učio sve nuklearne incidente, akcidente , katastrofe ali ovu nismo učili. Hvala na podeli ove informacije :kpozdrav:
 
Други инцидент је много гори од првог мада је и први јако гадан.
1968 године Американци крену да преносе термонуклеарне бомбе на Гренланд у оквиру операције брзог нуклеарног удара на СССР у случају да њих нападне исти први. Бомбардер Б-52 носи је 4 нуклеарне бомбе, свака снаге по 1,1 МТ (укупно 4,4 МТ - што је 360 пута јаче од бомбе бачене на Хирошиму) и авион се срушио (због пожара у кабини) на севезоападном делу Гренланда. Активирао се експлозив који служи за активирање нуклеарне бомбе али неким чудом (мислим да теологија даје најбоље објашњење у оваквим ситуацијама) се није активирало нуклеарно оружје.
Авион је пао у море а нуклеарни материјал и контаминирано гориво исцурели су по околини. Била је нека акција чишћења али питање је колико је то одрађено добро јер је тада било до -60 степени а ветар је дувао и до 140 км/сат. Већина особља које је радила на чишћењу се разболела.
Jbt...... prvi put čujem
 

Конгрес припрема закон о куповини Гренланда​


Није јасно како би могла да се разреши ова необична ситуација у којој се два НАТО савезника, САД и Данска, отимају око огромне територије​


Pogledajte prilog 1672039

Среда, 15.01.2025. у 20:00
Миленко Пешић

Трампова упорна жеља да Америка, милом или силом, дође у посед највећег острва на свету могла би да буде преточена у закон. У тренутку када премијер Гренланда Муте Егеде шаље сигнал да је данска аутономна територија отворена за ближе везе са САД у областима као што је рударство, републикански посланици у Представничком дому америчког Конгреса припремају предлог акта о одобравању разговора за куповину арктичког острва препуног ретких минерала под називом: „Закон да Гренланд поново буде велики”.

„Морамо да послујемо са САД. Започињемо дијалог и тражимо могућности за сарадњу са Трампом”, поручио је Егеде на конференцији за новинаре у понедељак, када је из канцеларија републиканских конгресмена Ендија Оглса и Дијане Харшбаргер саопштено да су копије закона о куповини Гренланда послате осталим члановима Представничког дома. Ако буде усвојен, овај пропис ће омогућити новоизабраном председнику Доналду Трампу да уђе у преговоре са Данском почевши већ од 20. јануара, када преузме дужност председника САД.

У нацрту документа, за који се тражи и подршка заступника демократа, наводи се да Конгрес даје овлашћење председнику да почевши од поднева 20. јануара започне преговоре са Краљевином Данском како би обезбедио аквизицију Гренланда. Додаје се да ће најкасније у року од пет календарских дана након постизања споразума са Данском, који се односи на преузимање Гренланда, председник САД пренети одговарајућем конгресном комитету споразум, укључујући све повезане материјале и анексе.

Премијер Гренланда Муте Егеде, који се залаже за независност, више пута је рекао да острво није на продају и да је на његовом народу да одлучује о својој будућности. Током посете Данској прошле недеље, Егеде је рекао да арктичка територија „улази у нову еру, у новој години у којој је Гренланд у центру света”.

Он је рекао да ће Гренланд наставити да сарађује са САД, али је нагласио да ће то бити под сопственим условима и да је гренландски народ тај који одлучује о својој будућности. „Не желимо да будемо Данци. Не желимо да будемо Американци. Наравно, желимо да будемо Гренланђани”, рекао је он.

И дански и европски званичници су већ одговорили негативно на Трампов захтев, рекавши да Гренланд није на продају и да се мора сачувати његов територијални интегритет. За разлику од 2019. године када је Данска одбрусила Трампу због чега је он прескочио планирану посету Копенхагену, Мете Федериксен је овог пута заузела конструктивнији став. Послала је приватне поруке тиму новоизабраног америчког председника у којима је изразила спремност да разговара о јачању безбедности на Гренланду, или повећању војног присуства САД на том острву, наводе два добро обавештена извора за портал „Аксиос”.

Копенхаген схвата да САД имају безбедносне интересе на Арктику и спремна је да о томе разговара са администрацијом новоизабраног председника Доналда Трампа, поручио је дански министар спољних послова Ларс Локе Расмусен. Он је на конференцији за новинаре у Јерусалиму рекао да је Данска спремна да у блиској сарадњи са Гренландом настави разговоре са Трампом како би се осигурали легитимни амерички интереси, пренео је Ројтерс.

Упркос припреми закона у Конгресу који ствара додатни притисак на Копенхаген још није јасно како би ова необична ситуација у којој се два НАТО савезника „отимају” око огромне територије могла да се разреши. На Гренланду би убрзано отапање леда могло да омогући бушење нафте и рударење минерала попут бакра, литијума, никла и кобалта. Постоје спекулације да је Трампов потез само галама да се Данска натера да појача безбедност Гренланда због све већег утицаја Русије и Кине у региону Арктика. Данска је прошлог месеца, пре него што је Трамп поновио захтев из периода првог мандата да купи Гренланд, најавила нови војни пакет од 1,5 милијарди долара за Арктик.

Иако Трамп овог пута није искључио могућност да Гренланд припоји у војној акцији, аналитичари сматрају да то не би било тешко будући да САД већ има базе и трупе на овом острву. Али такав потез би био велики међународни инцидент.

„Ако нападну Гренланд, они ће напасти НАТО”, каже Елизабет Сване, политичка коментаторка данског листа „Политикен”, и додаје: „Члан 5 би морао да се активира. А ако НАТО земља изврши инвазију на НАТО, онда нема НАТО-а.”

На Гренланду постоји општи консензус да ће једног дана успети да на референдуму изгласају независност. Али је мало вероватно да би Гренланд са 56.000 становника гласао за независност осим ако се народу не дају гаранције да може задржати садашње субвенције у области здравствене и социјалне заштите које даје Копенхаген.

Као могуће решење за Трампов повећани „територијални апетит” могла би бити слободна асоцијација ‒ аранжман који САД имају са пацифичким државама Маршаловим Острвима, Микронезијом и Палауом. Данска се раније противила оваквом статусу и за Гренланд и за Фарска острва, али како истиче др Улрик Гад, виши истраживач на Данском институту за међународне студије, премијерка Мете Фредериксен није била ни категорички против.

Данско разумевање историјског искуства Гренланда је много боље него што је било пре 20 година. „Недавне расправе могле би убедити премијерку Фредериксен да каже боље је за Данску да остане на Арктику. А то значи да задржи неку врсту везе са Гренландом, чак и ако буде лабавија него што је сада”, каже Гад за Би-Би-Си.

https://www.politika.rs/scc/clanak/654960/kongres-priprema-zakon-o-kupovini-grenlanda

Mnogima se ovo neće dopasti, međutim, Tramp je ozbiljan.
koliko je meni poznato rusija je kupila baltik od švedske...
 
Jadni Inuiti/Eskimi.

Kad rudarske kompanije (američke i još neke) krenu da kopaju uzduž i popreko po Grenlandu, moći će samo da se oproste od života.

Eto i šlagvorta za razne Rusije i Kine da pričaju kako je zapad i dalje genocidan i kolonizatorski, te da sve veći broj zemalja trči i ulazi u razne briksove i šangajske paktove.

Tramp je dakle ili lud ili namerno radi za rusku/kinesku stvar.
oće l tamo biti NVO protiv iskopavanja
 
Kroz školovanje sam učio sve nuklearne incidente, akcidente , katastrofe ali ovu nismo učili. Hvala na podeli ove informacije :kpozdrav:
Постоји неколико ствари везаних за овај инцидент.
Први је избио 1995 и због њега је избио хаос у данском парламенту не због самог инцидента него због тога откуд нуклеарно оружје на територији Данске када је Данска потписник споразума да никада на њеној територији не сме да буде инсталирано нуклеарно оружје било чије државе.
Други, по мени много већи али није изазвао велику пжњу, на жалост, је тај да се 1995 и једном 2000 јавио човек (Данац) који је био у мисији чишћења тада 1968 и да је чуо од једног данског физичара како је рекао да четврта бомба није уопште нађена.
Да ли је ово тачно не знам али ...хм......
 
Jbt...... prvi put čujem
Ух пријатељу имали су Амери још неколико сличних с.р.а.ња.
- 1961 године код Јуба града у Калифорнији сруши се авион са 4 атомске бомбе и срећом нису експлодирале.
- 1958 године пилот на авиону Б-47Е грешком притисне дугме за избацивање атомске бомбе уместо класичне бомбе (побркао команде) али невероватном присебношћу техничара за бомбе, који је у секунди укапирао шта се дешава и зграбио ударну иглу са детонатора, избегнута је огромна катастрофа.

Има тога још само ме мрзи да набрајам.
 

Конгрес припрема закон о куповини Гренланда​


Није јасно како би могла да се разреши ова необична ситуација у којој се два НАТО савезника, САД и Данска, отимају око огромне територије​


Pogledajte prilog 1672039

Среда, 15.01.2025. у 20:00
Миленко Пешић

Трампова упорна жеља да Америка, милом или силом, дође у посед највећег острва на свету могла би да буде преточена у закон. У тренутку када премијер Гренланда Муте Егеде шаље сигнал да је данска аутономна територија отворена за ближе везе са САД у областима као што је рударство, републикански посланици у Представничком дому америчког Конгреса припремају предлог акта о одобравању разговора за куповину арктичког острва препуног ретких минерала под називом: „Закон да Гренланд поново буде велики”.

„Морамо да послујемо са САД. Започињемо дијалог и тражимо могућности за сарадњу са Трампом”, поручио је Егеде на конференцији за новинаре у понедељак, када је из канцеларија републиканских конгресмена Ендија Оглса и Дијане Харшбаргер саопштено да су копије закона о куповини Гренланда послате осталим члановима Представничког дома. Ако буде усвојен, овај пропис ће омогућити новоизабраном председнику Доналду Трампу да уђе у преговоре са Данском почевши већ од 20. јануара, када преузме дужност председника САД.

У нацрту документа, за који се тражи и подршка заступника демократа, наводи се да Конгрес даје овлашћење председнику да почевши од поднева 20. јануара започне преговоре са Краљевином Данском како би обезбедио аквизицију Гренланда. Додаје се да ће најкасније у року од пет календарских дана након постизања споразума са Данском, који се односи на преузимање Гренланда, председник САД пренети одговарајућем конгресном комитету споразум, укључујући све повезане материјале и анексе.

Премијер Гренланда Муте Егеде, који се залаже за независност, више пута је рекао да острво није на продају и да је на његовом народу да одлучује о својој будућности. Током посете Данској прошле недеље, Егеде је рекао да арктичка територија „улази у нову еру, у новој години у којој је Гренланд у центру света”.

Он је рекао да ће Гренланд наставити да сарађује са САД, али је нагласио да ће то бити под сопственим условима и да је гренландски народ тај који одлучује о својој будућности. „Не желимо да будемо Данци. Не желимо да будемо Американци. Наравно, желимо да будемо Гренланђани”, рекао је он.

И дански и европски званичници су већ одговорили негативно на Трампов захтев, рекавши да Гренланд није на продају и да се мора сачувати његов територијални интегритет. За разлику од 2019. године када је Данска одбрусила Трампу због чега је он прескочио планирану посету Копенхагену, Мете Федериксен је овог пута заузела конструктивнији став. Послала је приватне поруке тиму новоизабраног америчког председника у којима је изразила спремност да разговара о јачању безбедности на Гренланду, или повећању војног присуства САД на том острву, наводе два добро обавештена извора за портал „Аксиос”.

Копенхаген схвата да САД имају безбедносне интересе на Арктику и спремна је да о томе разговара са администрацијом новоизабраног председника Доналда Трампа, поручио је дански министар спољних послова Ларс Локе Расмусен. Он је на конференцији за новинаре у Јерусалиму рекао да је Данска спремна да у блиској сарадњи са Гренландом настави разговоре са Трампом како би се осигурали легитимни амерички интереси, пренео је Ројтерс.

Упркос припреми закона у Конгресу који ствара додатни притисак на Копенхаген још није јасно како би ова необична ситуација у којој се два НАТО савезника „отимају” око огромне територије могла да се разреши. На Гренланду би убрзано отапање леда могло да омогући бушење нафте и рударење минерала попут бакра, литијума, никла и кобалта. Постоје спекулације да је Трампов потез само галама да се Данска натера да појача безбедност Гренланда због све већег утицаја Русије и Кине у региону Арктика. Данска је прошлог месеца, пре него што је Трамп поновио захтев из периода првог мандата да купи Гренланд, најавила нови војни пакет од 1,5 милијарди долара за Арктик.

Иако Трамп овог пута није искључио могућност да Гренланд припоји у војној акцији, аналитичари сматрају да то не би било тешко будући да САД већ има базе и трупе на овом острву. Али такав потез би био велики међународни инцидент.

„Ако нападну Гренланд, они ће напасти НАТО”, каже Елизабет Сване, политичка коментаторка данског листа „Политикен”, и додаје: „Члан 5 би морао да се активира. А ако НАТО земља изврши инвазију на НАТО, онда нема НАТО-а.”

На Гренланду постоји општи консензус да ће једног дана успети да на референдуму изгласају независност. Али је мало вероватно да би Гренланд са 56.000 становника гласао за независност осим ако се народу не дају гаранције да може задржати садашње субвенције у области здравствене и социјалне заштите које даје Копенхаген.

Као могуће решење за Трампов повећани „територијални апетит” могла би бити слободна асоцијација ‒ аранжман који САД имају са пацифичким државама Маршаловим Острвима, Микронезијом и Палауом. Данска се раније противила оваквом статусу и за Гренланд и за Фарска острва, али како истиче др Улрик Гад, виши истраживач на Данском институту за међународне студије, премијерка Мете Фредериксен није била ни категорички против.

Данско разумевање историјског искуства Гренланда је много боље него што је било пре 20 година. „Недавне расправе могле би убедити премијерку Фредериксен да каже боље је за Данску да остане на Арктику. А то значи да задржи неку врсту везе са Гренландом, чак и ако буде лабавија него што је сада”, каже Гад за Би-Би-Си.

https://www.politika.rs/scc/clanak/654960/kongres-priprema-zakon-o-kupovini-grenlanda

Mnogima se ovo neće dopasti, međutim, Tramp je ozbiljan.
za to vrijeme u USA
...

 
A biće još…
B82B160A-A356-4F89-8F68-5FCA8FA535CF.jpeg
 

Back
Top