Kondicija duse

seducer

seducer

Aktivan član
Poruka
1.399
Uvek sam se pitao od cega zavisi to koliko covekova dusa moze da izdrzi nekog bola i trpljenja pre nego sto kaze "Ne mogu vise".

Koliko puta covek moze da izdrzi da ga neko povredi a i dalje da oprasta? Da li se ta granica pomera ili ima jednostavno svoj limit?

Naravno, da zavisi i od frekvencije u kratkom vremenu, ali kada ta kondicija nestane sta onda? A naravno i kod svakog je to drugacije.

Da li se covek pomiri onda sa cinjenicom da ce zauvek to ostati nepromenjeno i da li kada dodje do velikog razoceranja covek samo treba okrenuti ledja i gledati na drugu stranu a proslost staviti u staro prnje koje vise nikad necemo obuci.
 
Бојим се да на погрешном пдф-у и од погрешних људи тражиш одговоре на своје недоумице.

Ово ће помоћи:

http://predanje-ms.blogspot.com/2010/03/blog-post_26.html

Душа и тело се не могу изоловано посматрати од стања духа. Укратко да дефинишемо:

1. Тело би аналогијом било - ТВ апарат
2. Душа - телевизијски програм
3. Духа - антена и пријемник сигнала

У зависности од антенског пријамника ми имамо одређен тв програм. Уколико је слаб имамо покварену и падајућу слику, плус што постоје само одрећени канали у зависности од подешености пријемника (у овоме лежи квака на кога смо ''прикопчани'' - на духа Божијег или духа антибожијег).

Е сада, може да се деси да сигнала потпуно нестане због антенског квара, тако да имамо ''снег'' на екрану. У случају кварења кутије, чак немамо ни то. Тада престају функције апарата, али не престаје телевизијски програм, душа наставља да постоји и без тела, јер је и даље прикопчана на сигнал одређене фреквенције. Тај програм постаје невидљив, али га и даље има.

Шта се дешава тада, мораш консултовати опитне зналце те тематике, навео сам ти линк.

Постоји један бол душе који је неиздржив, а то је када ТВ апарат престане да ради а не прима Божији сигнал - благодат. Тај бол је толико велики и неиздржив да не постоје речи у људском језику које би га описале. На таквом тв програму не постоји ама баш ништа што би учинило тај програм подношљивим. Нема му краја, јер је заувек на погрешној фреквенцији.

ОПРАВДАНА И ПРАВЕДНА остављеност од Бога, је најужаснији и најнеиздржљивији бол душе у аду, који не може да си истрпи и еквивалентан је милионима смрти у секунди (или најсуровијој депресији и крајњем и безнадежном очајању). Ништа тај бол не може да спречи и утеши, јер постаје вечна слика душе која је бирала погрешан сигнал.

Мало је страшна тематика, али отржњујућа и душекорисна, јер нас упућује да тражимо Божији сигнал, да би смо уживали у величанственом програму.

Нека би те молитвама Пресвете Богородице Господ просветио и упутио тамо где је непрестано ликовање светих од гледања красоте лица Његовог.
 
Poslednja izmena:
Koja je razlika ovog u pitanju i volje....?
Tj tacnije, i volja i kapacitet duse, zavise od kapaciteta unutrasnje snage, a ona zavisi od ispunjenja zivotnih ciljeva u poslednje vreme, fizickog zdravlja,mentalnog zdravlja, I jos od raznih stvari...
Ali necu da sirim teoriju, samo pitanje koja je razlika izmedju pitanja i volje...
 
seducer:
Uvek sam se pitao od cega zavisi to koliko covekova dusa moze da izdrzi nekog bola i trpljenja pre nego sto kaze "Ne mogu vise".

Koliko puta covek moze da izdrzi da ga neko povredi a i dalje da oprasta? Da li se ta granica pomera ili ima jednostavno svoj limit?

Naravno, da zavisi i od frekvencije u kratkom vremenu, ali kada ta kondicija nestane sta onda? A naravno i kod svakog je to drugacije.

Da li se covek pomiri onda sa cinjenicom da ce zauvek to ostati nepromenjeno i da li kada dodje do velikog razoceranja covek samo treba okrenuti ledja i gledati na drugu stranu a proslost staviti u staro prnje koje vise nikad necemo obuci.
Kliknite za proširenje...

Kondicija se stiče vremenom. Ko posle pada ustaje, taj padove sve manje doživljava tragično i sve bolje ume da se dočeka na noge;)
 
Valkyriur:
Ne verujem u iskustvo radi iskustva. Verujem učenju na greškama. Ali, to je kontradiktorno po sebi.

Ako si dobar učenik, neizbežno u nekom trenutku prestaješ - grešiti.

I/ili padati.
Kliknite za proširenje...

Slažem se, kad naučiš, uglavnom prestaješ padati, makar iz te oblasti, ali nikad
ne znaš šta u životu može da te iznenadi i kao dobrog učenika,
iz neke nove oblasti npr :think: i onda se opet treba
umeti dočekati, daleko smo od savršenstva...dug je put učenja, ceo život.
 
Poslednja izmena:
Ne razumem ja vas sto posto.....
Ko je jos video da se kapacitet duse povecava tako sto je kinjis i crpes i iznuravas....
Dusa se tako prazni, puni se lepim i srecom, ali mozda ja ne pricam o istom...
Da li se povecava kapacitet time sto je praznis.....Naoko da...
Drustveno gledano onaj ko se vaspitava u duhu da postoje prioriteti nad njegovom dusom, on pristaje na odlozeno a to znaci da ce praviti kompromise....sto uopste nije ni dobro ni zdravo iako je super zato sto ne izaziva velike svadje i potrese....ali niko nije toliko pametan da ne gresi, pa ni onaj kome se cine ustupci radi autoriteta npr roditelji ili onaj radi ljubavi, .....sto u principu znaci dusa od coveka, budala u glavi....

Tako da u celom kontekstu, smatram da se samo dinamikom i raznorodnoscu duse povecava kapacitet duse, i da se non stop puni.....nema veze sto nisi kao mudriji....mudriji za crno u dusi i ne treba da budes, to je muka ne dozvoliti da ti udje....
A ako ti udje, onda se covek promeni pomalo zauvek, to je nekko nepoverenje ili frustracija zanavek...
Ja smatram da to treba po svaku cenu da se spreci da udje, ali kazem vrlo je naporno coveku na nezgodnom mestu dato radi i izvede , ako traje neko vreme....ili uopste ako se desi...

Ovde ne pricam o kvazi dusi, o spartancima, o projekcijama zanesenih, o shizo varijanti, u smislu da su ljudi ubedjeni u svoju stvarnost i svoju neku individualnost i dusu....a to sa normalnim nema blage veze...
 
Владан ИПХ:
Бојим се да на погрешном пдф-у и од погрешних људи тражиш одговоре на своје недоумице.

Ово ће помоћи:

http://predanje-ms.blogspot.com/2010/03/blog-post_26.html

Душа и тело се не могу изоловано посматрати од стања духа. Укратко да дефинишемо:

1. Тело би аналогијом било - ТВ апарат
2. Душа - телевизијски програм
3. Духа - антена и пријемник сигнала

У зависности од антенског пријамника ми имамо одређен тв програм. Уколико је слаб имамо покварену и падајућу слику, плус што постоје само одрећени канали у зависности од подешености пријемника (у овоме лежи квака на кога смо ''прикопчани'' - на духа Божијег или духа антибожијег).

Е сада, може да се деси да сигнала потпуно нестане због антенског квара, тако да имамо ''снег'' на екрану. У случају кварења кутије, чак немамо ни то. Тада престају функције апарата, али не престаје телевизијски програм, душа наставља да постоји и без тела, јер је и даље прикопчана на сигнал одређене фреквенције. Тај програм постаје невидљив, али га и даље има.

Шта се дешава тада, мораш консултовати опитне зналце те тематике, навео сам ти линк.

Постоји један бол душе који је неиздржив, а то је када ТВ апарат престане да ради а не прима Божији сигнал - благодат. Тај бол је толико велики и неиздржив да не постоје речи у људском језику које би га описале. На таквом тв програму не постоји ама баш ништа што би учинило тај програм подношљивим. Нема му краја, јер је заувек на погрешној фреквенцији.

ОПРАВДАНА И ПРАВЕДНА остављеност од Бога, је најужаснији и најнеиздржљивији бол душе у аду, који не може да си истрпи и еквивалентан је милионима смрти у секунди (или најсуровијој депресији и крајњем и безнадежном очајању). Ништа тај бол не може да спречи и утеши, јер постаје вечна слика душе која је бирала погрешан сигнал.

Мало је страшна тематика, али отржњујућа и душекорисна, јер нас упућује да тражимо Божији сигнал, да би смо уживали у величанственом програму.

Нека би те молитвама Пресвете Богородице Господ просветио и упутио тамо где је непрестано ликовање светих од гледања красоте лица Његовог.
Kliknite za proširenje...

Zasao si ipak malo dublje.... ali ima smisla

Ne pricam o razocarenju u zivot, vec o razocarenju u ljude. Lako ce covek sam za sebe, ako zna i ako ima ljubavi prema Bogu. Hvala Bogu toga imam.

Najvece osecanje u coveku je osecanje bratstva i harmonije u zajednici sa Bogom i bozjom ljubavlju. Prijateljstvo i prijateljska ljubav (bratska) je mozda jednako jaka kao i ljubav sa Bogom. Jedina razlika je sto je Bog savrsen i nikada ne moze da pogresi a ljudi su skloni greskama i lako povredjuju.

Preduslov svake ljubavi je sigurnost i poverenje ma kakva ljubav bila. Ljubav mora biti oslobodjena svake sumlji da bih mogla da funkcionise. Mora biti kao potok bez ijednog kamena u njemu na kojem bi se podstakli.

Ono sto ja pitam je koliko puta mozemo udariti u kamen prijateljstva na koji se spotaknemo i onda da ustanemo dalje i nastavimo. Racunajuci da nas na to ne primorava cist strah vec samo linija ljubavi prema nekome.

Inace, Vladane, hvala ti na preporuci knjiga, ali sam jedno shvatio, a to je, da me knjige samo zbunjuju. Svako svoj put mora graditi sam i duhovnost i promena coveka se zasniva na iskustvenom ucenju a ne knjiskom.

P.S. Trazio sam ja da se uvede forum Duhovnost koji nema veze ni sa Psihologijom ni sa Religijom. Tako da u ovom slucaju mislim da je Psihologija pametniji izbor.
Svi su ljudi ljudi, iako nisu pri nekoj religiji ne znace da ljudi jos uvek nemaju ljubavi u sebi. I ja nisam bas fan nikakve religije ili religijskog skupa jer mislim da nemaju smisla. Sve to samo odvaja od Boga, a ne priblizava.
 
Poslednja izmena:
Ostalim sto su pisali.

Nisam pisao o depresiji, vec o razocarenju u prijatelja ili brata, sestru, uopsteno drugu osobu. (ne racunajuci naravno zenu (muza), devojku (momka), posto je to sjedinjavanje dusa i ima razlike)

Koliko puta covek moze da oprosti drugome kada se poverenje izda?
 
Poslednja izmena:
Ako si pisao o tome, onda je greska do tebe...
Nikada te drugi ne izdaju, to je samo samoobmana tvoja i tvoje slike o svetu...
Ako posmatras druge, i nisi lazana prema njima i sebi, nikad te nece izneveriti, tj potpuno su predvidivi...
To je razlicito i od njihove deklaracije i od tvoje deklaracije sta bi voleo da su oni...
Ali je predvidivo...

Znaci jos mi se nije desilo da se desi kiks, a da pre toga osoba nije poslala znake predupozorenja...
 
Tuzni_patak:
Ako si pisao o tome, onda je greska do tebe...
Nikada te drugi ne izdaju, to je samo samoobmana tvoja i tvoje slike o svetu...
Ako posmatras druge, i nisi lazana prema njima i sebi, nikad te nece izneveriti, tj potpuno su predvidivi...
To je razlicito i od njihove deklaracije i od tvoje deklaracije sta bi voleo da su oni...
Ali je predvidivo...

Znaci jos mi se nije desilo da se desi kiks, a da pre toga osoba nije poslala znake predupozorenja...
Kliknite za proširenje...

Slazem se sa tobom. Ali to vuce na ovo pitanje, da li su ljudi promenljivi? Da li ikako mozemo da uticemo na savest pojedinca i da li mozemo nasim akcijama da ukazemo pojedincu da se promeni?

Za mene je to sasvim moguce. Po mome, ako bi covek osecao takvu grizu savesti kakvu smatram da treba da se oseca u trenutku kada neko zgresi valjda bih trebala neka promena da se desi?

To je ono cemu se ja, mozda uzalud, nadam. Svaki put kada oprostim i krenem dalje uvek se nadam tome da ce se taj neko promeniti da ce bar jednom uvideti razum. Medjutim, izgleda da umesto progresije nastaje jos gora degresija.

Odgovor na ovo moje pitanje je veoma licno. Vise sam zapoceo ovu temu svestan toga da je ovo vise neka raspodela iskustava nego empirijsko pitanje.

Uostalom, patak, ne mozes se od svakog tek tako odvojiti. Postoji tu proslost, poznavanje porodica, poznavanje coveka kao licnosti. Surovo bih bilo sa moje strane da samo okrenem glavu uvidjajuci to da ce neko u buducnosti da zgresi. Mislim da ipak mora da postojati odredjena doza razocarenja. Pitanje je kolika je ta doza...
 
Poslednja izmena:
Ovde vidim tri faze, tri pitanja, dva odobravam , trece ne...

Odobravam pitanje dinamike razvoja neke personalne licnosti, i to je sagledano manje vise,tj ljudi su svesni toga...ne uzimaju mnogo u obzir ,ali su svesni...

To se moze objasniti preko adekvatnih modela, kombinacionih (zavisi i od ulaza i od stanja)

Druga stavka je mozda ono sto si ti mislio pod kapacitetom duze, tj margine u kojima se odrzava trenutna kombinaciona mreza, tj licnost....tj stabilnost....
Margine su odredjene i iskustvom i mentalnom higijenom, ali i motivisanoscu i voljom...tako da je ovo nadogradnja vec postojecih tema o tome...

Treca stavka je patetika, a patetika se definise kao uporno odbijanje vizija stvarnosti radi odrzavanja zeljene vizije i (idile), pa bila ona romanticna, ili posesivna, ili idealisticka...
Nadam se da sam obuhvatio tvoju ....

Patetika je kao i svaka samoobmana, tu sa svrhom,tj ako je suzena margina poslovanja nase duse, onda se radi odlaganje, tj zabranjuje se dalja promena, ili dalje ubacivanje odgovornosti...
Dalje unosenje novosti, dovodi do novog zahteva zaanalizom a previse analize dovodi do paralize, tj cesto do shizoidnih refleksa...ukljucujuci i onaj od bezanja od odgovornosti....
Dakle patetika je odbrambeni mehanizam,kad je ugrozena margina duse...

Tvoje pitanje o marginama duse, je vec usmereno na dusu, ali mnogi je tumace drugacije...
Ona meni nema nista sa duhovnim...
To je ono animalno ,ali i neanimalno sto mora biti zadovoljeno da bi bili presretni....
Ko kaze da dusa zeli moralne stvari, to je zabluda....
Dusa moze da dobije primisao , koja je nemoralna, a da je ne generise sama.To se danas mnogo cesto desava i vrlo sam nezadovoljan sa odgovornoscu pojedinaca u drustvu....koji radi totalne slobode, gaze upravo po ovom . Nije uvek ni diskusija dobra....
Zato sam uvek za getoizaciju....mnogo jevtinije, mnogo bolje, mnogo sretnije, mnogo prakticnije, mnogo civilizovanije, cak , to je jedan od sigurnih puteva u civilizaciju...
 
Ne dotices poentu, patak. Kao i skoro uvek, kruzis oko mete ali nikad je ne pogadjas.

Neki put masa misljenja mora da dobije svoj oblik, ne moze uvek biti u nedefinisanoj ravni.

Objektivizam se ne zasniva na tome da je stvar nekonkretna, kao sto ti pokusavas to da primenis na svakoj mogucoj temi. Ne shvati ovo kao atak na licnost, vec samo cisto usmeravanje ka svrsi ove teme.

Ne znam zasto mislis da se branim od necega. Ne branim se. Vec mi je samo krivo sto je tako sto ljudi beze od svojih odgovornosti, gde si u pravu kada to kazes. Oni time sto beze od obaveza, samo beze od sebe i umesto da se oblikuju kao licnost oni se ponasaju kao glinena masa jos uvek neoblikovana i neizdefinisana. A takvim licnostima ne mozes da odredis proporcije, a ako ne mozes da odredis proporcije onda to nesto nije ni licnost.

Znaci, video ti patetiku ili ne, stoji da covek uvek ima odredjenu dozu trpljenja ciji elasticni lastrezi dodju do nivoa kidanja. Zar nisi imao nikad dobrog druga patak koji te je u zivotu izneverio? Ja sam ih imao mnogo, i imam ih mnogo, ali uvek na kraju neko izneveri.

Mnogo je prica kada recimo drugarstvo dvoje ljudi prekine zena. To i s jedne strane mogu da razumem. Covek koji ima potrebu da se s nekim zblizi i na telesni i na dusevni nacin, sto je obicno posledica nedostatka nekog segmenta u svojoj licnosti, a mozda pak i cista satisfakcija u animalnoj prirodi (mada se stvarno vise ne doticem analiziranja takvih ljudi) je sasvim razumljiva. Ono sto je problem i sto ne razumem nikako je to da ljudi povredjuju druge ljude iz neobzirnosti i rasturaju ono sto se godinama stvaralo samo zato sto im je mozak opsednut nekim prividnim satisfakcijama koje ih ustvari ne ispunjuju vec ih prividno zadovoljavaju, dok im uzimaju razum. Kao droga. Supstance kao droga nisu jedina droga. Postoje one i koje sami stvaramo a koje na isti nacin ugrozavaju covekovu licnost. Najveca droga psihickog uverenja je sujeta. Prividno nas cini zadovoljnim a ustvari nas razjeda kao licnost. Nesposobni smo za toleranciju, razumevanje, ljubav, saosecanje ili bilo kakvo uzviseno stanje duse.
 
Poslednja izmena:
Pa ti si musko , zato sam ti pricao po nacinu logickog i objektivnog...
A sve mi se cini da ti hoces zenski pristup , emotivnog...
E pa da znas, kad se ukljuci zenski pristup,onda nemas vise racio, postoji samo pozeljna emocija i nepozeljna emocija...
I racionalisanje...tj cuveno pitanje, zasto svi nisu kao ja, ili kao normalni...kao odgovorni , kao dobri, ili kao ,.......

To je drugaciji pristup, muskarci misle da je lazan, neobjektivan, ali ja mislim da je to alternativno posmatranje coveka...zena...
On nije interchangeable sa logicnim i objektivnim....
Znaci ne mozes zakljucke jednog koristiti kod upotrebe drugog...ne mozes...ma kako ti se cinilo moguce, odmah uvodis totalnu nebulozu i greske...

Nek bude da sad zelis preko emotivnog da sagledavas dusu, sto je i ok jer je dusa sva od emocija i zelja...
E onda je tvoj kapacitet duse stvarno proporcionalan od bildovanja, jer u emocionalnom smislu , dusa raste sa emotivnom zreloscu , a i emotivnim iskustvom...tj dusa nauci sve bolje i vise da voli...
To i dalje vazi cak i kad objektivno to nije istina, jer se i bol za ljubav i zbog ljubavi tumaci kao ljubav u dusi...dok objektivno to je razocaranje i apatija i frustracija...
Dakle iz emotivnog ugla, dusa i njen kapacitet rastu sa emocijama....a gube se sa neemocijama...
Ono sto nisi postavio kao pitanje je da li staggnira , ostaje na istom ako se ne osecaju emocije, npr zbog poslovne obaveze...
Da li ce potreba za emocijom stvoriti emociju makar ona bila patnja zbog nedostatka vremena i zbog posla koji oduzima to vreme...?

Objektivno sagledavanje ce reci ne, tj misici se tope, pa i intezitet emocija...
Ali emotivno gledano to nije tako , pa ce ispasti da se upravo to desava, da pauza u emotivnom stvara intezivnije naboje i zedj za novom emocijom....a da li je ona manja ili bas ista kao i da se nije pauziralo, nebitno je, jer da se treniralo bilo bi vece...

Ovo su sve cake psihosamozavaravanja, ali to je sastavni deo emotivnog posmatranja situacije i vrlo su konkretne....dakle iako cu tacne rezulate dobiti objektivnom metodom , ne mogu da negiram emocije i tacnost emocija kod emocionalne metode...
Ili u prevodu , i sam sam igrac...
 
Opet neces razumeti, jer videh da pominjes sujetu...
To nije sujeta, ako gledas preko emotivnog nacina...to je emocija, zelja zudnja...
Dakle prijatelj koji ima sanse da okine neku zensku , ce ignorisati dogovoreno sa tobom , iz jednostavnog razloga zato sto to ne vidi uslovljeno , a i kad mu uslovis, on ce to smatrati nekom situacijom izbora, da li da se vidimo danas ili sutra, tog ranga....
Tako da ce se opredeliti za zensku i biti pic..pacenik.... i uvek biti to....
To jeste pametno , nije kkorektno na tvoj nacin gledanja, ali ne i na njegov...
To su samo razlicite verzije motiva zasto ste bili zajedno...
Kao podrska...sa njegove strane, ili kao dva ljudska bica, ...sa tvoje strane...

Kao podrska sugerise da ako je ubo, onda podrska ne treba u tom trenutku...
a kao dva ljudska bica, onda nema veze sa ubadanjem ili neubadanjem...
strategijski je pametnije ovo prvo...
 
Sad si vec zaso u one ljude o kojima ne zelim da diskutujem. Takvi ljudi su ljudi bez skrupula i mislim da na njih ne vredi bacati reci. Ne zasto sto ih ne postujem, nema tu sta za postovati, vec zaista nema svrhe da diskutujemo o tome. Animalna svest je animalna i ne moze postati ljudska.

A ti si se patak bas uhvatio za njih. Za te ljude koji ne mare za nista, niti razumeju ista. Na osnovu svih tvojih tekstova, zakljucio sam da se bas nekako medju takvim ljudima kreces cesto. Dzabe ces o njima filozofirati jer nisu vredni takvih uzvisenih misli.

Nisam video tvoj prvi post iznad tako da sam prvo odgovorio na drugi. A sto se tice prvog...

Dusa je emocija i mi sami smo emocija. Misli su tu da aniliziraju dobro od loseg ili lose od dobrog. Emocija ima svoje stepene a ako je ljubav najjaca emocija onda i ona ima svoj neki progres ili degres. Znaci mi jesmo misli ali mi smo i emocija. Bez emocije nema zivota jer emociaj je ono sto zivi, a misao je samo trenutna. Emocija je energija a misli su samo struje.

Mislim da si zaboravio jednu stvar naseg organizma u svom tvom pisanju i sagledavanju a to je da covek ultimativno trazi neku srecu. Ti pricas o periodu kada covek treba da se izbori za sebe, i da ostane ono sto jeste. To je iskustveni period jednog emocionalnog sazrevanja. Ali kada borba prodje i kada nastane mir, covek trazi nesto sto ce ga uciniti srecnim i sto ce mu ispuniti dusu. Rat za duse trenutno vlada, ali ja sam odavno odabrao ciju stranu biram, a sada je samo potvrdjujem.

Patak postoji razlog zasto ovde dolazis, ne dolazis ovde zbog svoje logike vec zbog onoga sto dusa trazi.
 
Poslednja izmena:
Hm, uvek imas samo 2 izbora: prihvatiti ljude onakvima kakvi jesu bez pokusaja da ih promenis, ili ih jednostavno ukloniti iz svog zivota..
Menjati nekoga ne samo da nije korektno, bez obzira koliko dobronamerno bilo, vec je nemoguce. Mozes pokusati promeniti odnos neke osobe prema sebi, i to samo ako mu se jasno da do znanja konkretnim postupcima..ali i to samo u nekim granicama.
 
maji Mrav:
Hm, uvek imas samo 2 izbora: prihvatiti ljude onakvima kakvi jesu bez pokusaja da ih promenis, ili ih jednostavno ukloniti iz svog zivota..
Menjati nekoga ne samo da nije korektno, bez obzira koliko dobronamerno bilo, vec je nemoguce. Mozes pokusati promeniti odnos neke osobe prema sebi, i to samo ako mu se jasno da do znanja konkretnim postupcima..ali i to samo u nekim granicama.
Kliknite za proširenje...

Tacno je da postoje ljudi koji ne da ih ne mozes da ih promenis, nego oni ne zele da se promene. Ja sam se vise puta u zivotu menjao, tako da nista nije nemoguce.

Za promenu u coveku mora postojati tacan predodredjen uslov. Kada sam pricao o neformiranim licnostima. Neformirana licnost je licnost koja je sklona promenama. Jednom kada se formira licnost, promena je (ja mislim) nemoguca. Mada i tada je moguca pod nekim jakim spoljasnjim uticajima a najpre strahom.
 
Da,ali ta promena uvek mora da ima neki unutrasnji pokretac,klik koji je vrlo lican i na koji retko moze neko sa strane uticati.
Uticaj na necije menjanje moze da bude opravdan samo ako je u pitanju dete i odgoj deteta.
Ljubav koja zeli da menja je posesivna ljubav koja gusi..Mislim da su svima potrebne njihove greske i padovi, licna iskustva i borba sa manama.

Bitno je da li uopste osoba zeli da se menja. da li uvidja da je to nesto problem kod nje. U tom slucaju sama ce traziti savet i podrsku....
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top