КОМУНИЗАМ
Американац Пет Робертсон (Пат Робертсон) у својој книзи 'Нови светски поредак' показује да су САД и западни савезници намерно препустили трецину цовецанства комунистицким екстремистима да би растоцили народе који су се насли у ропству. Када је од стране моцника ових западних земаља оцењено да је раслабљивање националног организма и растакање дрзавотворне свести постигнуто у мери која је предвидјена - игра је заврсена.
Овоме у прилог говори и тврдња Анатолија Гољцина (бивсег КГБ-овца који је 1984.г. побегао на Запад) да постоји пројекат 'либерализације' истоцноевропских тоталитаристицких резима припремљен да би 'замазао оци' наивним посматрацима.
Да је рец о весто резираној престави 'демократизације' довољно се моземо уверити и изцињениоце да су главни видји проицеса 'ослободјења' совјетског друствабили бивси целници КГБ-а Грбацов и Севарнадзе.
Неуспели пуц у СССР-у 1991.г. био је пука игра која је имала за циљ да озиви посусталу 'перестроју' и доведе у зизу збивања Јелцина, јос послуснијег 'западњака' од Горбацова, који је у то време вец одрадио својец унистио је истоцноевропски војно-политицки блок, допустио Немацкој да се уједини, а некад моцну русију претворио у безнацајни 'Савез независних дрзава'.
Пет Робертсон у својој вец поменутој књизи тврди: "Комунизам је био цедо германско-јеврејских интелектуалаца. Велике идеје не стизу нам од становника предградја, но од идеалиста и сањара из салона. Све екстремне политицке идеологије света досле су од привилегованих класа".
Маркс је пре свега настојао да његове идеје постану саставни део историјског процеса. Према неким проценама, управо су осецај за историју и историјски смисао омогуцили марксистицкој економској мисли омогуцили да стекне високи интелектуални углед.
Карл Маркс је и сам по себи био велики историјски догадјај, стваралац и усмеритељ нове и другације епохе, јер иако силу настајања новог не стварају појединци (да ли је бас тако) него околности, а саме ситуације потом, по својој мери, изнедре погодне лицности, ипак, да се Карл Маркс којим слуцајем није родио, сасвим је слуцајно да данадјњи свет не бибио овакав каквим га видимо.
Историја његовор (Марксовог) зивота заполела је 1818.г. у Триру, пруском градицу у контравезној Рајнској области у долини реке Мозел, где је у то доба зивело 10 до 15 хиљада становника. Поцетком XИX века област се брзо економски развијала, а у периоду Наполеонових освајања била је дозивела и дубоке социјалне и политицке реформе; кметство је било укинуто а градови су имали велике локалне слободе. Управо у то време, привредни успон је видљиво поцео да превазилази феудалну административну подељеност кнезевина нови капиталисти су издејствовали основања немацке Царинске уније, која је обухватала цаск 18 дрзавица где се говорило истим језиком.
Карл Маркс је био старији син у породици са деветоро деце. Само неколико година пре његовог родјења, на Бецком мировном конгресу одлуценои је да после пада Наполеона француску окупацију Рајнске области замени пруска власт. Нова адмиснистрација знала је да, поред осталог, прилицно нетолерантно поступа и према Јеврејима, медју којима је спадао и Хајнрих Маркс, отац будуцег филозофа револуције.
Но изгледа да се прагматицни Карлов родитељ, као цовек Просвецености, постовалац Канта и Волтера, функционер месног апелационог суда и угледни адвокат, лако и брзо преломио да 1816.г. формално напусти рабинску традицију предака и да, прекрстивси себе и породицу, предје у протестатску веру.
Иако је познато да Марксови вец у то доба нису сматрали Мојсијеву (а ни другу) религију посебно вазном, ипак је порекло великог теоретицара радницког покрета касније цесто згодно послузило његовим противницима и непријатељима да повезу комунизам са Јеврејима, са њиховом 'историјском кривицом' и 'планираном завером'. Медјутим, с друге стране постоје цак и обрниуте сумње, наиме, да је Карл Маркс био антисемит. Како се тврдило, породицно прихватање протестантске конфесије и радикална и брза промена васпитавања, видљиво су се показали у његовим каснијим текстовима, где је понека био изразито груб према Јеврејима (додусе и према Русима и свим Словенима). И мада је у прослом веку колоквијакна рец » Јеврејин « цесто као метафора ознацава богатог и лакомог предузимаца или лихвара банкара, с којим се Маркс идејно обрацунавао, мозе ипак бити да је млади Карл превисе доследно и преозбиљно схватрио оцеву опортунистицку одлуку.
Медјутим, Карл Маркс је пре свега активни атеиста. У једној од својих славних изрека назвао је религију » опијумом за народ «, посто уци да се злостављања и израбљивања морају кротко подносити , уместо да се на њих одговори побуном, револуцјом, » ослобадјањем цовека од отудјења « и » експропријацијом експропријатора «.
a tu nam niko nije kriv!
