Комунистичко фалсификовање историје

vracaracc

Buduća legenda
Poruka
38.315
Комунисти су највише фалсификовали историју везану за њихове највеће ратне непријатеље - легалну Југословенску војску, односно четнике генерала Драже Михаиловића. Највећи део тих фалсификата презентован је у књизи ''Фалсификати комунистичке историје'', којој је аутор потписник ових редова, а која се управо појавила на киосцима широм земље.

Прекрајања историје подељена су, у овој књизи, у три главе: фалсификована документа, фалсификати у филмовима и фалсификоване фотографије.

''Четничка документа'' која су писали сами комунисти налазе се у свим њиховим књигама и практично чине основу историје социјалистичке Југославије. Готово да није било докторске дисертације о ''народноослободилачкој борби'' у којој није цитиран извештај команданта Црне Горе, мајора Павла Ђуришића, од 13. фебруара 1943. године, у коме стоји и ово:

''За време операција се приступило потпуном уништењу муслиманског живља без обзира на пол и године старости... Код муслимана око 1.200 бораца и до 8.000 осталих жртава: жена, стараца и деце''.

У политици ''братства и јединства'', новом режиму била су неопходна четничка документа усташког карактера. Ово је схваћено буквално, па је за писање ''Ђуришићевог извештаја'' ангажован неки бивши усташа. Извештај је написан по правопису који је важио у НДХ и уз низ кроатизама: ''На веома високом ступњу'', ''Доказали видног изражаја'', ''Од опасности услеђења нашега напада''...

У сваком примеру, па и у овом, показало се да фалсификовање није ни мало лак посао. Тако, у списковима жртава у срезовима на које се односи извештај од 13. фебруара 1943. године - Пљеваљском, Чајничком и Фочанском - и поред њихових увећавања, за цели рат наведено је знатно мање од 8.000 цивила. Тог 13. фебруара Ђуришић се није налазио ''на положају'', како је написао фалсификатор, већ у Дражином штабу, и не само што није писао извештаје о убиствима муслимана, већ је, како стоји у оригиналном документу, наредио својим људима ''да муслимане тамо не дирају''. Исто то наредио је и пред почетак операције против муслиманских усташа, која је покренута пошто су они претходно масакрирали српске цивиле. Ипак, наредба није у потпуности испоштована и известан број муслиманских цивила заиста је убијен. Колики - то никада прецизно није утврђено. Саме власти НДХ, када су касније те године прокрстариле тереном, дале су више него петоструку нижу цифру од портаних фалсификатори, наводећи да је страдало ''приближно око 1.500 муслиманског становништва, већином жена и дјеце.''

Неизоставан део комунистичких књига су и ''Дражина'' писма Спепинцу, Павелићу и усташи Матићевићу. Једини правник у експертској групи за припрему оптужнице против Драже, Хрват Јосип Хрнчевић, питао је тужиоца Милоша Минића да ли су писма нађена у заробљеној четничкој, Степинчевој, Павелићевој или ма којој другој архиви. Минић је одговорио одречно, али је писма ипак оставио.

Писма су, дакле, убачена у Дражину архиву, али уз невероватан пропуст. Наиме, у стенографским белешкама са суђења (страна 97) факсимил писма Степинцу објављен је на једној страни, док је 39 година касније, у зборнику четничких докумената (том 4, страна 991), факсимил објављен на две странице. У овој другој верзији разликују се места адресе и датума, као и последњег пасуса, који је сада прешао на другу страну, и натписа ''Врховна команда''. Дакле, исто писмо написали су два пута, па су најпре заборавили да униште једно, а потом и да су већ објавили оно друго. А оба писма немају карактеристичан меморандум Врховне команде, печат, ни број под којим су заведена. У писмима Степинцу Дражу су потписали као ''генерала'', док се он увек потписивао као ''ђенерал''. Фалсификатор је и у овом случају био Хрват, јер је у писму Степинцу остало неколико кроатизама: ''Комунистички вал'', ''Хрватскога простора'', ''Задатцима'', ''А напосе хрватскога народа''...

После рата, када су смишљали своју верзију историје, комунисти су међу осталим наишли и на следеће питање: како се односити према чињеници да су Немци стрељали много више ''присталица Драже Михаиловића'', него њихових људи?

У основи, ово су решили на два начина.

Прво, фалсификовали су неке плакате на којима је истовремено било објављено стрељање Дражиних присталица и комуниста, тако што су четнике избрисали, а своје оставили. Један од таквих фалсификата објављен је у књизи Драгољуба Дејановића Љубе и Ђорђа Стаменковића ''Заплање у НОБ-у 1941-1945'' (Ниш, 1978, страна 238). Дејановић и Стаменковић су искористили чињеницу да су Немци у горњој половини саопштења о стрељању талаца 31. јуна 1943. године (грешка у оригиналу; јун има 30 дана) навели имена 25 комуниста, а у доњој половини 15 четника. Тако су дошли на идеју да откину доњу половину, а да онда датум и потпис ''фелдкомандант'', који су се налазили испод имена четника, преместе на дно преостале половине, тј. испод имена комуниста. Међутим, фалсификаторима је промакло да је остао још један оригинални примерак овог плаката, који се чува Историјском архиву у Крушевцу.

Други начин реаговања на чињеницу да је међу стрељанима било много више ''присталица Драже Михаиловића'', састојао се у уништавању плаката са њиховим именима. Али, било их је тако много, да нису успели да униште све.

Фалсификата у партизанским филмовима има толико да би само о њима могла да се напише једна књига. Јер, практично у свим овим филмовима историја је драстично фалсификована.

За филм ''Валтер брани Сарајево'' узета је прича о потпуковнику Жарку Тодоровићу ''Валтеру'', команданту четничких илегалаца у Београду. Постојао је и комуниста Жарко Перић ''Валтер'', али био је толико небитан, да га немачка документа уопште не помињу. Међутим, Операција ''Валтер'', у којој је Гестапо ухапсио Тодоровића, била је највећа те врсте на Балкану, док је гестаповски досије ''Валтер'' био убедљиво најдебљи. Убацивање лажног Валтера међу четничке илегалце и други детаљи, просто су пренети у Сарајево.

Ни у Сарајеву, као ни у Београду, комунисти током рата нису убили ни једног Немца. Филмски масакр Немаца у Београду приказан је у серијалима ''Отписани'' и ''Повратак отписаних''. Основни фалсификат овде је да Гестапо уопште није имао одељење које се бавило комунистичком илегалом у престоници, јер је она била безначајна. Али је имао одељење за прогон четничких илегалаца. Епизода у ''Отписанима'' у којој Немци уз помоћ гониометра откривају тајну радио станицу директно је преузета од четника. Комунисти током рата нису ни имали радио станицу у Београду.

У филму ''Двобој за Јужну пругу'' Јосип Броз Тито наређује диверзије како би се омело снабдевање за Хитлеровог маршала Ервина Ромела у Африци. У стварности, Броз није помињао Ромела, нити диверзије на јужној прузи, нити су их партизани изводили. Насупрот томе, према немачким документима, само једна од четничких диверзантских група - Група ''Гордон'' - извела је чак 1.499 диверзија и саботажа на јужној прузи. Док у филму четници заједно са Немцима чувају ову пругу...

У филму ''Лагер Ниш'' наводно храбри комунисти организују бекство из овог логора, док су у стварности главну улогу у бекству одиграли заточени четници, и то резервни капетан Иван Ј. Вујисић наредник Божа Балтић. Они су ударцем у главу онесвестили стражара и отели му пушкомитраљез. Тако је направљена бреша и маса логораша је покуљала. Логорашица која се породила у логору била је Наталија Гордић, супруга четничког поручника Николе Гордића, а није се породила у нишком логору, већ на Бањици, непосредно пошто је тамо пребачена из Ниша.

Комунистима је нарочито било стало да објаве слике четника са Немцима. Али, суочили су се са чињеницом да нема фотографије Дражиног четника са Немцима, или макар да Немци знају да је тај четник Дражин (иначе би га заробили). Зато су се довијали на различите начине. Најпре су то били фалсификовани потписи, а онда су почеле да раде маказе, јер није било фотошопа.

Испоставило се да ни то није баш лак посао. Карактеристичан је пример насловне стране књиге Николе П. Илића ''Колаборација четника са окупаторима и квислинзима у Србији 1941-1944'', издање Института за савремену историју у Београду и Народног музеја у Лесковцу, 1996. године. На фотографијама које је имао, а од којих је начинио фотомонтажу, аутор је препознао четника (брада) и Немца (униформа). За особу између четника и Немца вероватно је помислио да је Италијан или усташа. Такође, он је нешто слично претпоставио и за особе у доњем реду. А заправо, горе је један енглески, а доле један амерички официр. Фалсификат је давно откривен, али аутор ове књиге и даље је сарадник Института за савремену историју, па и члан државне комисије основане 2009. године за откривање масовних гробница у Србији насталих ''после ослобођења'' (у називу је избегнут термин ''злочини комуниста'').

Верзију са фотографијама можете видети овде:

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/magazin/story/145184/Istorija+se+menjala+makazama+i+lepkom.html






http://www.pressonline.rs/sr/blog/V.../40642/ФАЛСИФИКАТИ+КОМУНИСТИЧКЕ+ИСТОРИЈЕ.html
 
Dzaba krecite!

Svet poznaje JEDNU ISTORIJU vec gotovo jedan vek......I nece je menjati.

To sto SACICA PODPLACENIH SRBA sada zele da predstave nekakvu NOVU ISTORIJU - nece proci.

PREBACIVANJE SRBA NA STRANU FASISTA I PORAZENIH SNAGA U 2. SV. RATU JEDINI JE CILJ CELE OVE UJDURME POD ENGLESKOM DIRIGENTSKOM PALICOM !
 
Poslednja izmena:
a ko li ubi moju babu /nije rodjena ali zivela u zajednici sa mojima/ kundacima usred kuce na ocigled mojih striceva od 3-5 godina..?? a ko zakla komsiju na kucnom pragu radovanovica studenta apsolventa,ko zapali rodjenom ocu bebe po ocu kucu u komsiluku,ko natera radisica da zakolje partizana inace ce mu zaklati dete..?? ma sve je to fotomontaza....i sve to na 15-tak kilometara od ravne gore...
 
Zlocini cetnika Draze Mihailovica nad svojim narodom

20005.jpg


20004.jpg


20002.jpg


20003.jpg


20001.jpg


http://www.znaci.net/00001/22_10.htm
http://www.znaci.net/00001/22.htm

Živan Đurđević (1891—1943), zemljoradnik, učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija

Rođen 1891. u selu Balinović kod Valjeva, u siromašnoj seoskoj porodici. Od rane mladosti suočava se sa ne savladivim teškoćama oko izdržavanja porodice. Bio je simpatizer Komunističke partije Jugoslavije. Od početka ustanka je pomagao Narodnooslobodilački pokret.

Ustanak u julu 1941. godine Živan je dočekao u svom rodnom selu. Od prvog dana daje svoj doprinos oružanoj borbi. U vreme dejstva nemačkih kaznenih ekspedicija u oktobru 1941. godine našao je, u šumi blizu rodnog sela, trojicu teško ranjenih partizana. Doneo ih je noću svojoj kući, lečio i negovao. Kad su ozdravili, otpremio ih je ponovo u partizane.

U proleće 1942. godine povezao se sa Okružnim komitetom KPJ za Valjevo. Od tada pa do pogibije njegova kuća bila je sigurno sedište Okružnog komiteta. Sve veze okružnog komiteta sa Mesnim komitetom KPJ u Valjevu išle su preko njega. On je odlazio u srezove, ali i iz srezova prihvatao kurire. U leto 1942. godine primljen je za člana KP Jugoslavije.

Živan Đurđević je bio glavna veza između Okružnog komiteta partije i partijskih organizacija i partizanskih jedinica valjevskog okruga.

Ujutro 25. maja 1943. godine oko 200 četnika Nikole Kalabića opkolili su živanovu kuću. Na mestu su ubili Milana Kitanovića, člana Okružnog komiteta KPJ, a Živana, njegova dva starija sina (starijeg Radomira i trinaestogodišnjeg Marka) i četrnaestogodišnju kćerku Cvetu vezali i posle teškog batinanja zatvorili u jedan mlekar. Živan, a po njegovom primeru i ostali, nisu ništa priznali, a za Kitanovića su govorili da je to neki čovek iz Azbukovice, koji je tu slučajno zanoćio.

Prilikom sprovođenja u četnički štab, Radomir je uspeo da se odveže i počeo je da beži. Ali su ga, pri pokušaju bekstva, četnici ranili u kičmu i, ranjenog, pred očima Živana, zverski tukli i mučili dok nije izdahnuo ne rekavši ni reči. Iako je gledao kako su mu tukli, mučili i ubili sina, Živan je stalno govorio: „ne znam, ne znam...“.

Odveli su ga na Debelo Brdo i ovde pokušali poslednji put da iznude priznanje i saznaju za kretanje partizana i ilegalnih partijskih radnika. Tukli su ga, mučili i kada im ništa nije rekao, naložili su vatru i pekli mu noge na žaru. I to je bilo uzaludno, Živan ništa nije rekao. Onda su raspalili vatru, odsekli bukov ražanj svukli ga i svezali lancem za ražanj. Okretali ga pored vatre i nadnosili nad plamen. Živan ništa nije progovorio. Pekli su ga sve dotle dok nije izgubio svest i izdahnuo. Herojski je završio život u najužasnijim mukama.

Za narodnog heroja proglašen je 27. novembra 1953. godine

http://sr.wikipedia.org/sr-el/Живан_Ђурђевић
 
Svaka čast mladiću...
Drago mi je da ima neko ko se ozbiljno pozabavio temom....Ja nikad nisam bio u dilemi šta je i kako bilo a otkrivši mnoge komunističke falsifikate čudio sam se zar je moguće da su toliko daleko otišli ...

Једини прави пут за будућност је ИЗНЕТИ ИСТИНУ НА СТО - па "ком' опанци - ком' обојци".

Злочина је у току 2.светског рата на свим странама (а нарочито после њега) БИЛО И ТО ЈЕ НЕСПОРНО - али има и веома много фалсификата од стране комуниста... прво су почели да лажу по мало - а онда им се осладило И ПРЕШЛИ СУ СВАКУ МЕРУ.
 
Једини прави пут за будућност је ИЗНЕТИ ИСТИНУ НА СТО - па "ком' опанци - ком' обојци".

Злочина је у току 2.светског рата на свим странама (а нарочито после њега) БИЛО И ТО ЈЕ НЕСПОРНО - али има и веома много фалсификата од стране комуниста... прво су почели да лажу по мало - а онда им се осладило И ПРЕШЛИ СУ СВАКУ МЕРУ.

KOME TREBA TA "ISTINA"?

KOJA JE NJENA CENA?

Jedino Englezima ona koristi, Srbima svakako ne...

A iz dva razloga koristi Englezima: da ZAVADE PONOVO SRBE i da ih UDALJE OD RUSA...

To SAMO SLEPCI NECE da vide!
 
KOME TREBA TA "ISTINA"?

KOJA JE NJENA CENA?

Jedino Englezima ona koristi, Srbima svakako ne...

A iz dva razloga koristi Englezima: da ZAVADE PONOVO SRBE i da ih UDALJE OD RUSA...

To SAMO SLEPCI NECE da vide!

Ево га, главни црвени аргумент за било какво преиспитивање званичне историје.

Да разлучимо одмах, не спорим постојање ни четничких, али ни партизанских злочина.

Али ко је оно хтео да '48. ''Срби'' пуцају на ''Русе''?
Дража Михаиловић или Јосип Броз? И је л' су комунисти и даље у Москви?
 
Ево га, главни црвени аргумент за било какво преиспитивање званичне историје.

Да разлучимо одмах, не спорим постојање ни четничких, али ни партизанских злочина.

Али ко је оно хтео да '48. ''Срби'' пуцају на ''Русе''?
Дража Михаиловић или Јосип Броз? И је л' су комунисти и даље у Москви?

A KOME treba preispitivanje istorije?

Da bi se sada sukobili izmedju sebe jer sa nikim drigim nismo kadri?

Preispitivanje istorije ce imati jako visoku cenu, koju mislim da niko ne bi smeo da plati.

A istina....Ona se nikad nece naci...Jer NE POSTOJI.

Sto je za cetnike istina - za mene je laz.

I obrnuto.

I uvek ce tako ostati.
 
Једини прави пут за будућност је ИЗНЕТИ ИСТИНУ НА СТО - па "ком' опанци - ком' обојци".

Злочина је у току 2.светског рата на свим странама (а нарочито после њега) БИЛО И ТО ЈЕ НЕСПОРНО - али има и веома много фалсификата од стране комуниста... прво су почели да лажу по мало - а онда им се осладило И ПРЕШЛИ СУ СВАКУ МЕРУ.

Ali kako vidiš istinu ne žele baš svi...zašto li nekome smeta istina?I odmah počinje priča o četničkim zločinima....niko nije rekao da ih nije bilo...a ima li zločina komunista?Da počnemo da ih nabrajamo ...?

Pozdravljam uvek svačije napore da se sazna istina-što neko neće da je prihvati njegov je problem...a i kako bi?Da prizna neki komunozanesenjak da je ''plava ljubičica'' nešto falsifikovala ili nedaj Bože pogrešila ?
 
A KOME treba preispitivanje istorije?

Da bi se sada sukobili izmedju sebe jer sa nikim drigim nismo kadri?

Preispitivanje istorije ce imati jako visoku cenu, koju mislim da niko ne bi smeo da plati.

A istina....Ona se nikad nece naci...Jer NE POSTOJI.

Sto je za cetnike istina - za mene je laz.

I obrnuto.

I uvek ce tako ostati.

Znači ako ti ja kao poštovalac ravnogorskog pokreta kažem da je neki četnik poklao negde neku komunističku porodicu iz mog gradića ti ćeš odma reći da je to laž??A kad kažem da su neki komunisti-partizani streljali neke ljude 1945-e godine samo zato što su bili imućni (iz mog komšiluka) oćeš reći i da je to laž?Istina znaš - postoji....eto je pred tobom...mogu da navedem imena i jednih drugih-onih koji su ubijali i onih koji su bili ubijeni...
 
Znači ako ti ja kao poštovalac ravnogorskog pokreta kažem da je neki četnik poklao negde neku komunističku porodicu iz mog gradića ti ćeš odma reći da je to laž??A kad kažem da su neki komunisti-partizani streljali neke ljude 1945-e godine samo zato što su bili imućni (iz mog komšiluka) oćeš reći i da je to laž?Istina znaš - postoji....eto je pred tobom...mogu da navedem imena i jednih drugih-onih koji su ubijali i onih koji su bili ubijeni...


Komunisti jesu streljali imućne ljude, to uopšte nije sporno, bar što se mene tiče.
 
Četnike nikada nećete "oprati", ma koliko se trudili.

Meni su pričali moji, šta su radili četnici po Srbiji. Bolje vam je da se pokrijete
ušima.:)

A meni su pričali moji šta su radili komunisti posle rata,ili još bolje-pričale su mi njihove žrtve(koje su preživele a većina nije)...nikad ih neće niko oprati za sva zlodela počinjena nad narodom...
 
Drazas_Instrukcije.JPG



„Ciljevi naših odreda jesu:

1.Borba za slobodu celokupnog našeg naroda pod skiptrom Njegovog Veličanstva Kralja Petra II.

2.Stvoriti veliku Jugoslaviju i u njoj veliku Srbiju, etnički čistu u granicama Srbije — Crne Gore — Bosne i Hercegovine — Srema — Banata i Bačke.

3.Borba za uključenje u naš državni život i svih još neoslobođenih, slovenačkih teritorija pod Italijanima i Nemcima (Trst — Gorica — Istra i Koruška) kao i Bugarske, severne Albanije sa Skadrom.


4.Čišćenje državne teritorije od svih narodnih manjina i nenacionalnih elemenata.

5.Stvoriti neposredne zajedničke granice između Srbije i Crne Gore, kao i Srbije i Slovenačke čišćenjem Sandžaka od Muslimanskog življa i Bosne od Muslimanskog i Hrvatskog življa...“





Mogu sada neki "nezavisni eksperti" da trabunjaju šta god hoće, ali su četnici
ovaj "program" sprovodili na terenu.z:poz:
 
A KOME treba preispitivanje istorije?

Da bi se sada sukobili izmedju sebe jer sa nikim drigim nismo kadri?

Preispitivanje istorije ce imati jako visoku cenu, koju mislim da niko ne bi smeo da plati.

A istina....Ona se nikad nece naci...Jer NE POSTOJI.

Sto je za cetnike istina - za mene je laz.

I obrnuto.

I uvek ce tako ostati.
Значи сада смо закључили да Руси немају везе са овом темом.

Шта више, комунисти су ти који су терали 1948. Русе да пуцају на Србе, и Србе и на Русе.

Значи проблем је твоја филозофске перцепција историје, односно оно што ти мислиш да је тачно, а шта не?

Ти си значи морална вертикала, која треба да просуђује, у махихејском виђењу света, шта је исправно?
 
Комунисти су највише фалсификовали историју везану за њихове највеће ратне непријатеље - легалну Југословенску војску, односно четнике генерала Драже Михаиловића. Највећи део тих фалсификата презентован је у књизи ''Фалсификати комунистичке историје'', којој је аутор потписник ових редова, а која се управо појавила на киосцима широм земље.

Прекрајања историје подељена су, у овој књизи, у три главе: фалсификована документа, фалсификати у филмовима и фалсификоване фотографије.

''Четничка документа'' која су писали сами комунисти налазе се у свим њиховим књигама и практично чине основу историје социјалистичке Југославије. Готово да није било докторске дисертације о ''народноослободилачкој борби'' у којој није цитиран извештај команданта Црне Горе, мајора Павла Ђуришића, од 13. фебруара 1943. године, у коме стоји и ово:

''За време операција се приступило потпуном уништењу муслиманског живља без обзира на пол и године старости... Код муслимана око 1.200 бораца и до 8.000 осталих жртава: жена, стараца и деце''.

У политици ''братства и јединства'', новом режиму била су неопходна четничка документа усташког карактера. Ово је схваћено буквално, па је за писање ''Ђуришићевог извештаја'' ангажован неки бивши усташа. Извештај је написан по правопису који је важио у НДХ и уз низ кроатизама: ''На веома високом ступњу'', ''Доказали видног изражаја'', ''Од опасности услеђења нашега напада''...

У сваком примеру, па и у овом, показало се да фалсификовање није ни мало лак посао. Тако, у списковима жртава у срезовима на које се односи извештај од 13. фебруара 1943. године - Пљеваљском, Чајничком и Фочанском - и поред њихових увећавања, за цели рат наведено је знатно мање од 8.000 цивила. Тог 13. фебруара Ђуришић се није налазио ''на положају'', како је написао фалсификатор, већ у Дражином штабу, и не само што није писао извештаје о убиствима муслимана, већ је, како стоји у оригиналном документу, наредио својим људима ''да муслимане тамо не дирају''. Исто то наредио је и пред почетак операције против муслиманских усташа, која је покренута пошто су они претходно масакрирали српске цивиле. Ипак, наредба није у потпуности испоштована и известан број муслиманских цивила заиста је убијен. Колики - то никада прецизно није утврђено. Саме власти НДХ, када су касније те године прокрстариле тереном, дале су више него петоструку нижу цифру од портаних фалсификатори, наводећи да је страдало ''приближно око 1.500 муслиманског становништва, већином жена и дјеце.''

Неизоставан део комунистичких књига су и ''Дражина'' писма Спепинцу, Павелићу и усташи Матићевићу. Једини правник у експертској групи за припрему оптужнице против Драже, Хрват Јосип Хрнчевић, питао је тужиоца Милоша Минића да ли су писма нађена у заробљеној четничкој, Степинчевој, Павелићевој или ма којој другој архиви. Минић је одговорио одречно, али је писма ипак оставио.

Писма су, дакле, убачена у Дражину архиву, али уз невероватан пропуст. Наиме, у стенографским белешкама са суђења (страна 97) факсимил писма Степинцу објављен је на једној страни, док је 39 година касније, у зборнику четничких докумената (том 4, страна 991), факсимил објављен на две странице. У овој другој верзији разликују се места адресе и датума, као и последњег пасуса, који је сада прешао на другу страну, и натписа ''Врховна команда''. Дакле, исто писмо написали су два пута, па су најпре заборавили да униште једно, а потом и да су већ објавили оно друго. А оба писма немају карактеристичан меморандум Врховне команде, печат, ни број под којим су заведена. У писмима Степинцу Дражу су потписали као ''генерала'', док се он увек потписивао као ''ђенерал''. Фалсификатор је и у овом случају био Хрват, јер је у писму Степинцу остало неколико кроатизама: ''Комунистички вал'', ''Хрватскога простора'', ''Задатцима'', ''А напосе хрватскога народа''...

После рата, када су смишљали своју верзију историје, комунисти су међу осталим наишли и на следеће питање: како се односити према чињеници да су Немци стрељали много више ''присталица Драже Михаиловића'', него њихових људи?

У основи, ово су решили на два начина.

Прво, фалсификовали су неке плакате на којима је истовремено било објављено стрељање Дражиних присталица и комуниста, тако што су четнике избрисали, а своје оставили. Један од таквих фалсификата објављен је у књизи Драгољуба Дејановића Љубе и Ђорђа Стаменковића ''Заплање у НОБ-у 1941-1945'' (Ниш, 1978, страна 238). Дејановић и Стаменковић су искористили чињеницу да су Немци у горњој половини саопштења о стрељању талаца 31. јуна 1943. године (грешка у оригиналу; јун има 30 дана) навели имена 25 комуниста, а у доњој половини 15 четника. Тако су дошли на идеју да откину доњу половину, а да онда датум и потпис ''фелдкомандант'', који су се налазили испод имена четника, преместе на дно преостале половине, тј. испод имена комуниста. Међутим, фалсификаторима је промакло да је остао још један оригинални примерак овог плаката, који се чува Историјском архиву у Крушевцу.

Други начин реаговања на чињеницу да је међу стрељанима било много више ''присталица Драже Михаиловића'', састојао се у уништавању плаката са њиховим именима. Али, било их је тако много, да нису успели да униште све.

Фалсификата у партизанским филмовима има толико да би само о њима могла да се напише једна књига. Јер, практично у свим овим филмовима историја је драстично фалсификована.

За филм ''Валтер брани Сарајево'' узета је прича о потпуковнику Жарку Тодоровићу ''Валтеру'', команданту четничких илегалаца у Београду. Постојао је и комуниста Жарко Перић ''Валтер'', али био је толико небитан, да га немачка документа уопште не помињу. Међутим, Операција ''Валтер'', у којој је Гестапо ухапсио Тодоровића, била је највећа те врсте на Балкану, док је гестаповски досије ''Валтер'' био убедљиво најдебљи. Убацивање лажног Валтера међу четничке илегалце и други детаљи, просто су пренети у Сарајево.

Ни у Сарајеву, као ни у Београду, комунисти током рата нису убили ни једног Немца. Филмски масакр Немаца у Београду приказан је у серијалима ''Отписани'' и ''Повратак отписаних''. Основни фалсификат овде је да Гестапо уопште није имао одељење које се бавило комунистичком илегалом у престоници, јер је она била безначајна. Али је имао одељење за прогон четничких илегалаца. Епизода у ''Отписанима'' у којој Немци уз помоћ гониометра откривају тајну радио станицу директно је преузета од четника. Комунисти током рата нису ни имали радио станицу у Београду.

У филму ''Двобој за Јужну пругу'' Јосип Броз Тито наређује диверзије како би се омело снабдевање за Хитлеровог маршала Ервина Ромела у Африци. У стварности, Броз није помињао Ромела, нити диверзије на јужној прузи, нити су их партизани изводили. Насупрот томе, према немачким документима, само једна од четничких диверзантских група - Група ''Гордон'' - извела је чак 1.499 диверзија и саботажа на јужној прузи. Док у филму четници заједно са Немцима чувају ову пругу...

У филму ''Лагер Ниш'' наводно храбри комунисти организују бекство из овог логора, док су у стварности главну улогу у бекству одиграли заточени четници, и то резервни капетан Иван Ј. Вујисић наредник Божа Балтић. Они су ударцем у главу онесвестили стражара и отели му пушкомитраљез. Тако је направљена бреша и маса логораша је покуљала. Логорашица која се породила у логору била је Наталија Гордић, супруга четничког поручника Николе Гордића, а није се породила у нишком логору, већ на Бањици, непосредно пошто је тамо пребачена из Ниша.

Комунистима је нарочито било стало да објаве слике четника са Немцима. Али, суочили су се са чињеницом да нема фотографије Дражиног четника са Немцима, или макар да Немци знају да је тај четник Дражин (иначе би га заробили). Зато су се довијали на различите начине. Најпре су то били фалсификовани потписи, а онда су почеле да раде маказе, јер није било фотошопа.

Испоставило се да ни то није баш лак посао. Карактеристичан је пример насловне стране књиге Николе П. Илића ''Колаборација четника са окупаторима и квислинзима у Србији 1941-1944'', издање Института за савремену историју у Београду и Народног музеја у Лесковцу, 1996. године. На фотографијама које је имао, а од којих је начинио фотомонтажу, аутор је препознао четника (брада) и Немца (униформа). За особу између четника и Немца вероватно је помислио да је Италијан или усташа. Такође, он је нешто слично претпоставио и за особе у доњем реду. А заправо, горе је један енглески, а доле један амерички официр. Фалсификат је давно откривен, али аутор ове књиге и даље је сарадник Института за савремену историју, па и члан државне комисије основане 2009. године за откривање масовних гробница у Србији насталих ''после ослобођења'' (у називу је избегнут термин ''злочини комуниста'').

Верзију са фотографијама можете видети овде:

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/magazin/story/145184/Istorija+se+menjala+makazama+i+lepkom.html






http://www.pressonline.rs/sr/blog/V.../40642/ФАЛСИФИКАТИ+КОМУНИСТИЧКЕ+ИСТОРИЈЕ.html

:klap::klap::klap::klap::klap::klap:
Istorija je pisana pod diktatom Tita,sada to isto rade "demokrate" .z:(
Ratko Mladic zlocinac,general Lazarevic zlocinac,general Pavkovic zlocinac,Slobodan Milosevic zlocinac....svi Srpski heroji,patriote koje su hrabro branile svoju Srbiju su po demokratama "zlocinci",a zuti su "heroji" z:((
 
:klap::klap::klap::klap::klap::klap:
Istorija je pisana pod diktatom Tita,sada to isto rade "demokrate" .z:(
Ratko Mladic zlocinac,general Lazarevic zlocinac,general Pavkovic zlocinac,Slobodan Milosevic zlocinac....svi Srpski heroji,patriote koje su hrabro branile svoju Srbiju su po demokratama "zlocinci",a zuti su "heroji" z:((


Fato, Fatice, nemoj porediti babe i žabe.z:Dz:mrgreen:
 
„Ciljevi naših odreda jesu:

1.Borba za slobodu celokupnog našeg naroda pod skiptrom Njegovog Veličanstva Kralja Petra II.

2.Stvoriti veliku Jugoslaviju i u njoj veliku Srbiju, etnički čistu u granicama Srbije — Crne Gore — Bosne i Hercegovine — Srema — Banata i Bačke.

3.Borba za uključenje u naš državni život i svih još neoslobođenih, slovenačkih teritorija pod Italijanima i Nemcima (Trst — Gorica — Istra i Koruška) kao i Bugarske, severne Albanije sa Skadrom.


4.Čišćenje državne teritorije od svih narodnih manjina i nenacionalnih elemenata.

5.Stvoriti neposredne zajedničke granice između Srbije i Crne Gore, kao i Srbije i Slovenačke čišćenjem Sandžaka od Muslimanskog življa i Bosne od Muslimanskog i Hrvatskog življa...“





Mogu sada neki "nezavisni eksperti" da trabunjaju šta god hoće, ali su četnici
ovaj "program" sprovodili na terenu.z:poz:

Политички програм у децембру 1941?!

z:shock:z:shock:z:shock:


Ово што си ставио јесте управо пример комунистичког фалсификата.

Политичке одлуке четника почивају на Светосавском конгресу. На њему су присуствовали сви представници предратних политичких странака сем ЗБОР-а и комуниста
Као што рекох не спорим злочине четника, али ти злочини нипошто не умањују злочине комуниста. У историји два минуса не дају плус.
 
Политички програм у децембру 1941?!

z:shock:z:shock:z:shock:


Ово што си ставио јесте управо пример комунистичког фалсификата.

Политичке одлуке четника почивају на Светосавском конгресу. На њему су присуствовали сви представници предратних политичких странака сем ЗБОР-а и комуниста
Као што рекох не спорим злочине четника, али ти злочини нипошто не умањују злочине комуниста. У историји два минуса не дају плус.

Na tom kongresu beše i neki socijalista?
 
Četnike nikada nećete "oprati", ma koliko se trudili.

Meni su pričali moji, šta su radili četnici po Srbiji. Bolje vam je da se pokrijete
ušima.:)

комунисте ништа не може опрати од напада на спц током ww2 и после тога, и покушаја цепкања српског народа тј стварања лажних нових нација од њега.
све им се руши, нису успели ни да нас све стрпају у јајце, србија није авнојевска творевина, србија је стара европска држава, није то маћедониа словениа бих ил хрбатска
 

Back
Top