klasika iz tog vremena kad su usraski i tzv komunisticki teroristi bili braca ....
List Proleter, organ CK KPJ, u broju od 28. decembra 1932. godine.
..........
Komunistička Partija pozdravlja ustaški pokret ličkih i dalmatinskih seljaka i stavlja se potpuno na njihovu stranu. Dužnost je svih komunističkih organizacija i svakog komuniste da taj pokret potpomognu, organizuju i predvode. ......
Borba za raširenje masovne baze ustaškog pokreta, protiv individualno-terorističkih metoda hrvatskih fašista — to je zadaća komunista. Velikosrpska vojno-fašistička diktatura ne može da se obori samo akcijama malih grupica ljudi bez učešća najširih masa i to ne samo u hrvatskim, nego i u srpskim krajevima.
Познато је да су комунисти подржавали усташке акције против прве јужнословенске државе, Краљевине Југославије. То је започело после забране свих политичких организација након проглашења личне владавине на православни Бадњи дан, 6. јануара 1929. године. О томе има података у неким објављеним сећањима и сачуваној и доступној архивској грађи у фонду Министарства унутрашњих послова Краљевине Југославије (Архив Југославије у Београду).
Тако је, на пример, „Пролетер“, гласило Комунистичке партије Југославије, с времена на време доносило текстове о усташком покрету позивајући своје чланство да помогну тај терористички и сепаратистички покрет. У децембарском броју 1932. године у тексту „Усташки покрет у хрватским крајевима“ писало о наводном усташком устанку у Лици и Северној Далмацији против „српских окупаторских власти“, намерно превиђајући да су баш у тим крајевима Срби бројнији од Хрвата, да је то била југословенска држава а не српска, итд.!
Хаесесовац Никола Рубчић објавио је, уз знатну новчану помоћ добијену од комуниста, у Загребу 1936. године књигу
Robija, то јест своја сећања на
робијашке дане у затворима и подробно описао односе усташа и комуниста. У тој невеликој књизи објављена су бројна имена логораша и описани примери сарадње присталица два покрета којима је борба против југословенске државе била заједничка.
Погодан моменат за легалну сарадњу наступио је после растурања Краљевине Југославије у Априлском рату 1941. године и проглашењу Независне Државе Хрватске (НДХ). Према тврђењу неколико угледних истраживача, 17. априла 1941. године Андрија Хебранг јавно је исказао своју радост због стварања хрватске државе. По свему судећи, Хебранг и још један функционер из врха Комунистичке партије Хрватске договорили су 17. априла са усташким вођама Милом Будаком и Младеном Лорковићем легализацију Комунистичке партије НДХ. Неколико дана касније, тај договор потписао је и сам поглавник Анте Павелић.
Има индиција да је Хебранг то урадио по директиви из Москве, с обзиром на то да је био поуздани сарадник совјетске војно-обавештајне службе! (У овом контексту треба поменути и споразум о ненападању који су 1939. године потписали министри спољних послова Совјетског Савеза Вјачеслав Михаилович Молотов и Немачке Јоаким фон Рибентроп.)
Има тврђења да је совјетски вођа Јосиф Висарионович Џугашвили Стаљин маја 1941. предложио Анти Павелићу признање хрватске државе. Вредно је помена да је управо тих дана Совјетски Савез отказао гостопримство југословенском амбасадору.
Истовремено, Павелић је посредством поузданих веза у Швајцарској и совјетског посланства у Београду тражио признање државе од Совјета. Но, од тога није било ништа. Међутим, то није значило и прекид свих контаката!
https://stanjestvari.com/2019/05/15...-komunista-i-ustasa-protiv-svake-jugoslavije/
i jos malo linkova koji tu temu produbljuju i prosiruju ...
https://hr.wikisource.org/wiki/Proleter/Prosinac_1932._-_br._28
https://www.wikiwand.com/sh/Saradnja_komunista_i_ustaša_1930-ih
https://historija.info/2018/09/06/velebitski-ustanak-1932-kako-je-kpj-podrzala-ustase/
