KOMUNISTI 6.04.1941 - 22.06.1941

Па добро КОМЕ ВИ ШТО СЕ ПРАВИТЕ И ДАЉЕ КОМУНИСТИ ДАНАС ПРИПАДАТЕ??? Коме? Где вам је централа??? Ко вам је главни??? Или сте само форумске носталгичне причалице.....

Za razliku od tebe koji se pravis da si patriota, ja se ne pravim komunistom-ja JESAM komunista od srca. Ne brini za centralu, ima nas svuda, pratimo vas kao senke, a da to i ne znate, he he.
 
Ma svi su krivi, i NATO i Vatikan i četnici i ustaše... i naravno Hogar. :mrgreen:

26387_112495102100566_111876418829101_249545_7956713_n.jpg
 
Za razliku od tebe koji se pravis da si patriota, ja se ne pravim komunistom-ja JESAM komunista od srca. Ne brini za centralu, ima nas svuda, pratimo vas kao senke, a da to i ne znate, he he.

Ви данашњи "комунисти" сте банда рабуцаних лузера, људи којима су остале старе фотографије и гомила лажи... и знам да и даље не можете да се одвикнете од шпијунирања и денунцирања, то вам је у крви...
 
Па колико сам чуо разне комисије ТРАЖЕ И ОТКОПАВАЈУ МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ КОЈЕ СУ НАПУНИЛИ КОМУНИСТИ/ПАРТИЗАНИ А НЕ ЧЕТНИЦИ??? Стално серете о неким четничким убиствима - ПА ГДЕ СУ???

Verujes lazima nekakvih "komisija" sacinjenih od zutaca i satrapa Vuka Draskovica. Osvesti se, izvuci se iz ponora u koji te oni uvlace.
 
Ви данашњи "комунисти" сте банда рабуцаних лузера, људи којима су остале старе фотографије и гомила лажи... и знам да и даље не можете да се одвикнете од шпијунирања и денунцирања, то вам је у крви...

A sta si pa ti? Velikosrbijanac, a? I to mi je za neku pohvalu...
 
ашто стаљин није реаговао одмах 01. 09. 1939.?

ZATO STO JE IMAO PAKT MOLOTOV - RIBENTROP.
A SADA DA VIDIMO STA SU RADILE ZAPADNE DEMOKRATE U TO VREME
Uoči invazije Austrije, Gering (tih dana Hitler je bio zauzet situacijom oko Austrije i nije se nalazio u Berlinu. Zamenjivao ga je Herman Gering) je organizovao gala prijem u velikom zdanju Doma vazduhoplovstva u Berlinu. On je zatražio da mu dovedu čehoslovačkog ambasadora Mastnog, kome se svečanim tonom obratio: ”Dajem časnu reč da Čehoslovačka nema ni najmanje osnova da se pribojava Nemačke. Nemačka vlada će i u budućnosti sprovoditi politiku poboljšanja odnosa između dve zemlje. Ali Nemačka bi volela da dobije uveravanja od čehoslovačke vlade da ona zbog događaja u Austriji neće vršiti mobilizaciju.”
Masting se odmah vratio u ambasadu, razgovarao telefonom s` Pragom i kroz jedan sat dao Geringu čvrsto obećanje da do mobilizacije trupa neće doći. U isto vreme, Hitler je naložio generalu Jodlu da se “energično pristupi pripremama za sprovođenje plana “Grin”, u cilju rešavanja čehoslovačkog pitanja”.
Treći Rajh je odlučio da kao detonator za uništavanje Čehoslovačke iskoristi nemačku manjinu u Sudetskoj oblasti ove zemlje, koju je predvodio pronemačko orijentisani Konard Henlajn. On je uvek pokretao takva pitanja koja nijedna suverena država u svetu ne bi mogla prihvatiti. Čak i ako bi vlada u Pragu prihvatila neki od zahteva, on bi odmah odustajao od njega i iznosio drugi, još drskiji. U avgustu 1938. godine, Henlajnova kancelarija je zvanično saopštila da “Čehe ne treba priznati za samostalnu naciju”.
Engleski ambasador u Pragu, Bazil Njutn je 24. marta 1938. godine obavestio Prag da je posle anšlusa Austrije britanska vlada ponovo razmotrila situaciju u Centralnoj Evropi i zaključila da joj je nemoguće da preuzme na sebe obaveze u odnosu na Čehoslovačku, izuzev onih koji proističu iz Povelje Društva naroda. Ambasador je posebno naglasio da se u interesu mira moraju odstraniti uzroci koji izazivaju nezadovoljstvo nacionalnih manjina u Čehoslovačkoj, pri čemu nije važno da li je to nezadovoljstvo pravilno ili ne.
Istog dana, premijer Čembrlen je govorio u engleskom parlamentu o čehoslovačko-nemačkim odnosima i stavu svoje vlade. On je izričito naglasio da Britanija neće dovesti svoje trupe u borbenu gotovost, čak iako Francuska bude odlučila da ispuni svoje savezničke obaveze prema Pragu. Engleska se vojno neće umešati u razrešavanje tog problema, pa makar bili povređeni teritorijalni integritet i nezavisnost Čehoslovačke. Sve je bilo jasnije da je London spreman da proda čehoslovačku nezavisnost, kako se ne bi zamerio Hitleru.

Aprila 1938. godine, u Karlovim Varima je održan kongres Sudetske nacističke partije, koji je zatražio autonomiju za sudetske Nemce, rekonstrukciju Čehoslovačke vlade, i promenu njene spoljne politike. Izričito se zahtevalo raskidanje ugovora sa Sovjetskim Savezom. Paralelno s` tim, Gebelsov propagandni aparat započeo besomučnu kampanju protiv Čehoslovačke, optužujući je da predstavlja “sovjetsku bazu u centru Evrope”. Tvrdilo se da su Čehoslovački aerodromi stavljeni na raspolaganje sovjetskoj avijaciji.
Vlada je pod pritiskom Henlajna raspisala izbore za 22. maj. Istovremeno u Šleziji i Austriji razvijene su u pravcu Čehoslovačkih granica četiri motorizovane nemačke divizije pod komandom generala Rajhenaua, koje su navodno vršile manevre. Kada je ovo saznala čehoslovačka vlada je naredila mobilizaciju 180 000 rezervista i zaposedanje svih pograničnih utvrđenja, čime je blagovremeno osujećen puč i iznenadan upad nemačke vojske. Henlajn je pod svojom komandom u Čehoslovačkoj imao takozvani “Slobodni korpus” sa oko 15 000 ljudi, organizovan na principu “jurišnih odreda” u Nemačkoj.
Čehoslovačka armija se smatrala jednom od najmodernije opremljenih oružanih snaga u Evropi, i Hitler se nije usudio da pribegne vojnoj intervenciji. Čehoslovački generali su ubeđivalai sovjetskog ambasadora u Pragu Aleksandrovskog, da bi njihova zemlja, čak i bez ičije pomoći sa strane, mogla da se odupre Vermarhtu najmanje četiri meseca.
U trenutku kada je zategnutost postajala sve veća, Poljska vlada je, na osnovu ranijeg dogovora s` Berlinom, koncentrisala u rejonu Tešina, na čehoslovačkoj granici, tri divizije i jednu brigadu.
Vlade Velike Britanije i Francuske zatražile su od Čehoslovačkog predsednika Beneša da učini nove ustupke Henlejnu, i odustane od dalje mobilizacije trupa, kako bi se postigao “pravedan dogovor”. Francuski ministar inostranih poslova Bone, rekao je nemačkom ambasadoru u Parizu Velčeku, da Francuska ne namerava da izvrši svoje savezničke obaveze prema Čehoslovačkoj, ukoliko Prag nastavi sa ”nepopustljivim držanjem”.
Grupa američkih novinara je 16. marta 1938. godine od sovjetskog ministra inostranih poslova Litvinova zatražila odgovr na pitanje: “Šta će SSSR preduzeti u slučaju nemačkog napada na Čehoslovačku”. Odgovor je bio kratak: ”SSSR će ispuniti svoje obaveze , ukoliko to učini i Francuska, kako je to predviđeno ugovorom”. Naime, na insistiranje doktora Beneša, u ugovor između Čehoslovačke i Sovjetskog Saveza uneta je posebna klauzula, koja je predviđala da će Moskva priteći u pomoć njegovoj zemlji jedino pod uslovom da to istovremeno učini i Francuska. U protivnom, ugovor o uzajamnoj pomoći u slučaju agresije neke treće zemlje, ne bi se primenjivao.
Početkom jula 1938. godine, engleska vlada je uz saglasnost Francuske, uputila u Prag lorda Voltera Rensimena sa velikom grupom eksperata iz Ministarsva inostranih poslova. London je objavio da lord Rensimen ima ulogu “nezavisnog posrednika”, koji će predložiti “pravedno rešenje problema”, s kojim se Česi “moraju složiti”, čak iako ono za njih bude potpuno neprihvatljivo.
Čim je stigao u glavni grad Čehoslovačke, Rensimen je zatražio od doktora Beneša da odmah raskine pakt sa Sovjetskim Savezom. Lord se sastao i sa Henlejnom i izrazio “puno razumevanje” za njegive ”opravdane zahteve”, koje bi “ipak trebalo realizovati prevashodno političkim sredstvima”.
6. avgusta u Prag je doputovao i američki ambasador u Berlinu Vilson, koji je uporno insistirao kod Beneša da se “sporazume s Nemačkom”, čiji rukovodioci imaju prema Čehoslovačkoj “apsolutno miroljubive namere”.
 
ZATO STO JE IMAO PAKT MOLOTOV - RIBENTROP.
A SADA DA VIDIMO STA SU RADILE ZAPADNE DEMOKRATE U TO VREME
Uoči invazije Austrije, Gering (tih dana Hitler je bio zauzet situacijom oko Austrije i nije se nalazio u Berlinu. Zamenjivao ga je Herman Gering) je organizovao gala prijem u velikom zdanju Doma vazduhoplovstva u Berlinu. On je zatražio da mu dovedu čehoslovačkog ambasadora Mastnog, kome se svečanim tonom obratio: ”Dajem časnu reč da Čehoslovačka nema ni najmanje osnova da se pribojava Nemačke. Nemačka vlada će i u budućnosti sprovoditi politiku poboljšanja odnosa između dve zemlje. Ali Nemačka bi volela da dobije uveravanja od čehoslovačke vlade da ona zbog događaja u Austriji neće vršiti mobilizaciju.”
Masting se odmah vratio u ambasadu, razgovarao telefonom s` Pragom i kroz jedan sat dao Geringu čvrsto obećanje da do mobilizacije trupa neće doći. U isto vreme, Hitler je naložio generalu Jodlu da se “energično pristupi pripremama za sprovođenje plana “Grin”, u cilju rešavanja čehoslovačkog pitanja”.
Treći Rajh je odlučio da kao detonator za uništavanje Čehoslovačke iskoristi nemačku manjinu u Sudetskoj oblasti ove zemlje, koju je predvodio pronemačko orijentisani Konard Henlajn. On je uvek pokretao takva pitanja koja nijedna suverena država u svetu ne bi mogla prihvatiti. Čak i ako bi vlada u Pragu prihvatila neki od zahteva, on bi odmah odustajao od njega i iznosio drugi, još drskiji. U avgustu 1938. godine, Henlajnova kancelarija je zvanično saopštila da “Čehe ne treba priznati za samostalnu naciju”.
Engleski ambasador u Pragu, Bazil Njutn je 24. marta 1938. godine obavestio Prag da je posle anšlusa Austrije britanska vlada ponovo razmotrila situaciju u Centralnoj Evropi i zaključila da joj je nemoguće da preuzme na sebe obaveze u odnosu na Čehoslovačku, izuzev onih koji proističu iz Povelje Društva naroda. Ambasador je posebno naglasio da se u interesu mira moraju odstraniti uzroci koji izazivaju nezadovoljstvo nacionalnih manjina u Čehoslovačkoj, pri čemu nije važno da li je to nezadovoljstvo pravilno ili ne.
Istog dana, premijer Čembrlen je govorio u engleskom parlamentu o čehoslovačko-nemačkim odnosima i stavu svoje vlade. On je izričito naglasio da Britanija neće dovesti svoje trupe u borbenu gotovost, čak iako Francuska bude odlučila da ispuni svoje savezničke obaveze prema Pragu. Engleska se vojno neće umešati u razrešavanje tog problema, pa makar bili povređeni teritorijalni integritet i nezavisnost Čehoslovačke. Sve je bilo jasnije da je London spreman da proda čehoslovačku nezavisnost, kako se ne bi zamerio Hitleru.

Aprila 1938. godine, u Karlovim Varima je održan kongres Sudetske nacističke partije, koji je zatražio autonomiju za sudetske Nemce, rekonstrukciju Čehoslovačke vlade, i promenu njene spoljne politike. Izričito se zahtevalo raskidanje ugovora sa Sovjetskim Savezom. Paralelno s` tim, Gebelsov propagandni aparat započeo besomučnu kampanju protiv Čehoslovačke, optužujući je da predstavlja “sovjetsku bazu u centru Evrope”. Tvrdilo se da su Čehoslovački aerodromi stavljeni na raspolaganje sovjetskoj avijaciji.
Vlada je pod pritiskom Henlajna raspisala izbore za 22. maj. Istovremeno u Šleziji i Austriji razvijene su u pravcu Čehoslovačkih granica četiri motorizovane nemačke divizije pod komandom generala Rajhenaua, koje su navodno vršile manevre. Kada je ovo saznala čehoslovačka vlada je naredila mobilizaciju 180 000 rezervista i zaposedanje svih pograničnih utvrđenja, čime je blagovremeno osujećen puč i iznenadan upad nemačke vojske. Henlajn je pod svojom komandom u Čehoslovačkoj imao takozvani “Slobodni korpus” sa oko 15 000 ljudi, organizovan na principu “jurišnih odreda” u Nemačkoj.
Čehoslovačka armija se smatrala jednom od najmodernije opremljenih oružanih snaga u Evropi, i Hitler se nije usudio da pribegne vojnoj intervenciji. Čehoslovački generali su ubeđivalai sovjetskog ambasadora u Pragu Aleksandrovskog, da bi njihova zemlja, čak i bez ičije pomoći sa strane, mogla da se odupre Vermarhtu najmanje četiri meseca.
U trenutku kada je zategnutost postajala sve veća, Poljska vlada je, na osnovu ranijeg dogovora s` Berlinom, koncentrisala u rejonu Tešina, na čehoslovačkoj granici, tri divizije i jednu brigadu.
Vlade Velike Britanije i Francuske zatražile su od Čehoslovačkog predsednika Beneša da učini nove ustupke Henlejnu, i odustane od dalje mobilizacije trupa, kako bi se postigao “pravedan dogovor”. Francuski ministar inostranih poslova Bone, rekao je nemačkom ambasadoru u Parizu Velčeku, da Francuska ne namerava da izvrši svoje savezničke obaveze prema Čehoslovačkoj, ukoliko Prag nastavi sa ”nepopustljivim držanjem”.
Grupa američkih novinara je 16. marta 1938. godine od sovjetskog ministra inostranih poslova Litvinova zatražila odgovr na pitanje: “Šta će SSSR preduzeti u slučaju nemačkog napada na Čehoslovačku”. Odgovor je bio kratak: ”SSSR će ispuniti svoje obaveze , ukoliko to učini i Francuska, kako je to predviđeno ugovorom”. Naime, na insistiranje doktora Beneša, u ugovor između Čehoslovačke i Sovjetskog Saveza uneta je posebna klauzula, koja je predviđala da će Moskva priteći u pomoć njegovoj zemlji jedino pod uslovom da to istovremeno učini i Francuska. U protivnom, ugovor o uzajamnoj pomoći u slučaju agresije neke treće zemlje, ne bi se primenjivao.
Početkom jula 1938. godine, engleska vlada je uz saglasnost Francuske, uputila u Prag lorda Voltera Rensimena sa velikom grupom eksperata iz Ministarsva inostranih poslova. London je objavio da lord Rensimen ima ulogu “nezavisnog posrednika”, koji će predložiti “pravedno rešenje problema”, s kojim se Česi “moraju složiti”, čak iako ono za njih bude potpuno neprihvatljivo.
Čim je stigao u glavni grad Čehoslovačke, Rensimen je zatražio od doktora Beneša da odmah raskine pakt sa Sovjetskim Savezom. Lord se sastao i sa Henlejnom i izrazio “puno razumevanje” za njegive ”opravdane zahteve”, koje bi “ipak trebalo realizovati prevashodno političkim sredstvima”.
6. avgusta u Prag je doputovao i američki ambasador u Berlinu Vilson, koji je uporno insistirao kod Beneša da se “sporazume s Nemačkom”, čiji rukovodioci imaju prema Čehoslovačkoj “apsolutno miroljubive namere”.

мани се запада..........значи слажеш се да су комунисти до 22.06.1941. били сагласни са нацистичком окупацијом Европе (и они су се огребали пола пољске)
 

Back
Top