Комшић на годишњицу геноцида у Сребреници: Заједнице које славе туђу смрт не могу да опстану

комшија

Stara legenda
Poruka
79.896
1657372387564.png





Komšić o godišnjici genocida u Srebrenici: Zajednice koje slave tuđu smrt ne mogu opstati

1657372255153.png


danas 12:03

Borba za pravdu traje, baš kao i borba za istinu. Bitke se dobijaju jedna po jedna, tako i je Zakon o negiranju genocida umanjio broj pojedinačnih slučajeva glorifikacije i još će ga umanjivati, što dokazuje koliko je on bio nužan, poručio je u razgovoru za Preporod.info Željko Komšić, član Predsjedništva Bosne i Hercegovine i predsjednik Demokratske fronte.

Pokazuje i ko je sve i zašto blokirao njegovo donošenje, dodao je.

Komšić upozorava „da nema dijaloga s negatorima genocida, kao i da samo treba jačati državu“.

“Kroz ovih dvadeset i sedam godina primetna su dva procesa. Na jednoj strani baštinici političkih, vojnih i policijskih snaga koje su počinile genocid sve agresivnije, bestidnije i odvratnije slave genocid. Ovo je jedini genocid u istoriji koji se tako otvoreno, sistemski, putem skupština, vlada, javnih televizija, opština – slavi.

Institucije jednog entiteta, onog koji nosi naziv po političkoj tvorevini koja je sprovela genocid, naprosto su taj najteži zločin postavile kao najveću vrednost, glavni politički simbol, pa tako i ne vidimo razliku između vlasti i tzv. opozicije u entitetu RS.

Oni koji slave genocid su na putu, ne samo svoje propasti, nego i propasti novih generacija

Glasovi otpora su pojedinačni, nažalost. Ponekad je to negiranje, slavljenje i umanjivanje tako bezobrazno da se kao jedino ljudski politički ispravno rešenje nameće prekinuti razgovor, napustiti prostoriju u kojoj, mimo toliko presuda, svedoka, snimaka, grobnica i knjiga, neko opet cinično traži još dokaza”, ističe Komšić.

Mi i sa takvima, nažalost, moramo raditi i sarađivati, na to nas tera stvarnost: nepravedno uređenje države, granice, a nekad i geopolitička kretanja, kaže Komšić.

Dodaje da snage lojalne državi čine mnogo da se genocid pamti.

“S druge strane, političke, društvene, nevladine, naučne i ostale snage lojalne državi i vladavini prava učinile su mnogo da se genocid pamti i izučava, ne samo u zemlji nego i širom sveta. Genocid u Srebrenici neosporna je tačka u Njujorku, Berlinu, Briselu.

On se negira i slavi samo tamo gde su bile i ostale snage koje su ga sprovele ili podržavale: u Banjaluci, u Beogradu i, naravno, u Moskvi, kojoj, kao što vidimo kroz agresiju na Ukrajinu, zločin kao ratno i političko sredstvo nije nešto strano. Državi lojalne politike su, naravno, mogle i mogu više učiniti za grad Srebrenicu, ali i za celo srednje Podrinje, jer su u genocidu ubijani i ljudi iz Bratunca, Vlasenice, Milića…, navodi Komšić.

Govoreći o zločinu, koji je najstrašniji kojeg istorija pamti na tlu Evrope od Drugog svetskog rata, navodi da o tome najbolje govori to da „nisu s lica zemlje izbrisane samo porodice, nego cele zajednice, sela“.

Zato je stava da nakon genocida ništa ne može biti isto.

“Ali raduje me jedan trend, trend jačanja institucionalnog pamćenja, razvoj Memorijalnog centra, podrška koju ta institucija dobija od svih državi lojalnih kantona, opština i drugih organa. Došle su i nove generacije, koje taj genocid nisu doživele kao moja, ali kojima se ne mora nešto puno objašnjavati. Ponekad im čak i zavidim koliko precizno i odlučno govore o tome u kakvoj državi žele živeti i šta nikada više neće dopustiti.

Nema dijaloga s negatorima genocida a državu treba samo jačati

Mislim da te mlade ljude moramo više slušati i otvarati im prostor u političkom i društvenom radu”, kaže Komšić.

On tvrdi i da zajednice koje slave tuđu smrt i genocid ne mogu opstati. Uputio je poruku onima koji slave genocid kazvši da su „na putu, ne samo svoje propasti, nego i propasti novih generacija“.

“Volio bih da te političke elite, kakve-takve, u Srbiji i jednom delu Bosne i Hercegovine, pogledaju jednu Nemačku i jedan Japan, pa da vide gde su te zemlje danas, zahvaljujući, između ostalog, i tome što su se hrabro suočile sa svojim teškim zločinima. Zajednice koje slave tuđu smrt ne mogu opstati”, kazao je Komšić.
Poručio je preživelima, porodicama i bližnjima ubijenih da je obaveza svih probosanskih političara da ih slušaju, podržavaju i čine sve što mogu da njihovo iskustvo ne zaborave ni njihovi sugrađani niti celi svet.

Poručuje da je ključno osigurati vladavinu prava.

“Nije naš zadatak da bilo koga civilizujemo, nego da osigurano vladavinu zakona. To dokazuje da pre svega i samo rad, akedemski, naučni, diplomatski i aktivistički može doneti rezultate. O samim glorifikatorima ne treba mnogo razmišljati, oni sami sebe ne vide među civilizovanim svetom, i nije naš zadatak da bilo koga civilizujemo, ali moramo osigurati vladavinu zakona i to je ono na čemu ćemo još morati raditi decenijama.

Na svaku provokaciju treba reagovati što predanijim radom za jedno pravednije društvo i građansku državu”, naveo je Komšić.

link

Браво за члана Председништва Босне и Херцеговине Жељка Комшића! Историјска изјава! А за оне који не знају, геноцид у Сребреници је Народна скупштина Републике Србије имплицитно али де јуре осудила још 2010. године када је већином гласова народних посланика усвојена Декларација којом се злочин у Сребреници осуђује на начин како га дефинише Међународни суд правде у Хагу (суд који је основала организација Уједињених нација чији је Србија члан), а тај суд је пресудио да је тзв. Војска Републике Српске под командом Ратка Младића у јулу 1995. извршила геноцид у Сребреници и та скупштинска декларација још увек је на снази.
 

комшија

Stara legenda
Poruka
79.896

1657376254765.png

Češki premijer: Srebrenica jedan od najvećih zločina u Evropi od II svj. rata


Češki premijer Petr Fiala izjavio je da je genocid u Srebrenici jedan od najvećih ratnih zločina u Evropi od Drugog svjetskog rata.


1657375117-pitr-750x422.jpg


09. jul. 2022 15:58

“U julu 1995. godine, tokom rata u Bosni i Hercegovini, došlo je do masovnih ubistava zarobljenih civila – genocida u Srebrenici. Ovaj događaj se smatra jednim od najvećih ratnih zločina u Evropi od Drugog svjetskog rata. Ali ispostavilo se da ni danas Evropa nije sigurna”, poručio je Fiala na svom Twitter profilu.

Potom je podsjetio na rat Rusije, predvođene predsjednikom Vladimirom Putinom, protiv Ukrajine.

“Ponovo smo svjedoci stravičnog nasilja i pokolja civila, ovoga puta od strane Putinove Rusije koja je agresivno napala Ukrajinu. Jačanje evropske sigurnosti jedan je od primarnih zadataka češkog predsjedavanja Evropskom unijom i to bi trebao biti cilj svih nas”, kazao je češki premijer.

Češka je 1. jula od Francuske preuzela predsjedavanje Evropskom unijom.

Do sada je u Memorijalnom centru Srebrenica – Potočari ukopana 6.671 žrtva, a ove godine bit će ukopano 50 žrtava genocida počinjenog 1995. godine.
 

AleksaJ

Elita
Poruka
24.606
Питали Мују и Хасу штасу читали у паузама клања по селима око Срберенице у орлићевим јединцама

' Моја Кафа' Од Адија ... углас одговорише Мујо и Хасо

' И наши даиџа и амиџа су читли и ми читлукамо МОЈА КАФА ... пустоловни роман о молеру који постаје сликар '

7102224.jpg
 

комшија

Stara legenda
Poruka
79.896

1657444120158.png

POD PRATNJOM JAKIH POLICIJSKIH SNAGA: U Beogradu se obilježava 27 godina od genocida u Srebrenici, na početku se sprema...



U parku ispred Predsjedništva Srbije palit će se svijeće za žrtve genocida u Srebrenici, praćeno zahtjevom da se 11. juli u Srbiji proglasi Danom sjećanja na žrtve genocida u Srebrenici.

1657444078472.png


Prije 35 min

Povodom 27. godišnjice genocida u Srebrenici, Žene u crnom organizuju 10. jula 2022. godine stajanje u crnini i šutnju na Trgu Republike u Beogradu, od 19.30 do 20.30 sati.
Tom prilikom, zajedno sa umjetničkim kolektivom ‘Škart’ bit će izvedena i scenska akcija “Srebrenica – ime genocida”.
Inače, u skladu sa politikom solidarnosti i odgovornosti, Žene u crnom će 11. jula učestvovati u komemoraciji/dženazi u Potočarima.
Inicijativa mladih za ljudska prava, Fond za humanitarno pravo i REKOM mreža pomirenja organizovat će 11. jula nekoliko događaja.

U NGO HAB-u u 11 sati bit će održana debata “Priznanje genocida i zvanično obilježavanje 11. jula kao zalog mira“.
Debatu će moderirati Nataša Kandić iz REKOM-a, a u razgovoru će učestvovati advokat Sead Spahović, Sofija Todorović iz Inicijative mladih za ljudska prava, advokat Slobodan Ružić, Isidora Stakić iz FHP-a, kao i Zoran Vuletić, predsjednik Građanskog demokratskog foruma.
Potom će u 19.30, ispred Narodne skupštine biti predstavljeno virtuelno rješenje spomenika žrtvama genocida autorke Mie David (pobjedničko idejno rešenje artivističkog konkursa „Nikome se ne ponovilo“ koji su 2021. organizovali Inicijativa mladih za ljudska prava, Forum ZFD i Nezavisno društvo novinara Vojvodine).
U 20 sati, u parku ispred Predsjedništva Srbije palit će se svijeće za žrtve genocida u Srebrenici, praćeno zahtjevom da se 11. juli u Srbiji proglasi Danom sjećanja na žrtve genocida u Srebrenici.
 

ziltoid

Aktivan član
Poruka
1.514
Đikić: Sjećanje na Srebrenicu Srbi doživljavaju kao provokaciju

Osim na visokoj i formalnoj političkoj razini, Hrvati se ponašaju kao da ih se Srebrenica tiče tek usputno i ne osjećaju je kao svoju tragediju, kaže hrvatski i bh. pisac i scenarist.

1657446048700.png

Ivica Đikić objavio je prije šest godina dokumentarni roman 'Beara', posvećen genocidu počinjenom u Srebrenici


Knjige ne mijenjaju svijet, premda bi nam takva iluzija ponekad dobrodošla. Lakše bismo živjeli, lakše opraštali, a možda i više razumjeli. Međutim, kako razumjeti onog za kojeg razumijevanja nema i ne može ga biti?

Ivica Đikić, hrvatski i bosanskohercegovački pisac i scenarist, bogate novinarske i književne karijere, prije šest je godina objavio dokumentarni roman Beara, posvećen genocidu počinjenom u Srebrenici. Nije to bila još jedna knjiga o Srebrenici, iako ih je napisano mnogo, ponajviše onih koji donose svjedočanstva preživjelih žrtva i uloge snaga Ujedinjenih naroda u samom genocidu, nego roman posvećen pukovniku Vojske Republike Srpske (VRS) Ljubiši Beari.

Iako danas, 27 godina nakon genocida u Srebrenici, većina svjetske javnosti, uključujući političke, akademske, kulturne elite, zna elementarne činjenice o srebreničkom genocidu, činjenica je da je Đikićeva knjiga donijela ne samo neke nove perspektive i poglede, nego, valjda po prvi put do danas, znamo kako je to to izgledalo unutra, kako je mašinerija smrti “radila” četiri dana, iz sata u sat, na terenu.

Došao da osmisli, predvodi i organizira genocid

Đikić je ovim romanom pokušao odgovoriti na ono najteže pitanje – zašto? Zašto je Ljubiša Beara, koji nije izdao naredbu, nego onaj koji ju je “samo primio” zaista i izvršio? Kako je bilo organizirati i provesti genocid? Tko je te ljude ubijao, kako su pronađene tolike ubojice, tko je prevozio zarobljenike, tko kopao jame, tko je sve to i kako organizirao?

Na operativnoj razini ubojstva više od osam tisuća Bošnjaka organizirao je, osmislio i predvodio Ljubiša Beara, pukovnik Glavnog štaba VRS-a, koji je na područje Srebrenice, Bratunca i Zvornika došao 11. srpnja 1995. godine, kako ističe Đikić, sa samo jednim zadatkom i ciljem: da osmisli, organizira i predvodi genocid, odnosno ubijanje svih zarobljenih bošnjačkih muškaraca i dječaka izbjeglih iz zaposjednute Srebrenice.

“Ne mogu reći da sam došao puno bliže odgovoru na pitanje ‘zašto?’. Radilo se, sasvim sigurno, o mozaiku raznih motiva, a kad kažem da nisam došao do jasnog odgovora na pitanje ‘zašto?’, onda mislim na to da nisam saznao ili shvatio što je bio onaj krajnji ‘argument’ da se počini strijeljanje oko osam tisuća zarobljenika.”

“Svi koji su bili uključeni u zločin, znali su što čine i koliko radikalno krše sva pravila ratovanja i ljudskosti, ali nisam uspio ustanoviti u čemu se sastojao onaj trenutak kad je [komandant VRS-a] general Ratko Mladić iznio zašto treba pobiti sve zarobljenike, a na što drugi visoki oficiri onda više nisu imali dodatnih pitanja i sumnji”, kaže Đikić.

Neki su se protivili ubijanju na ‘njihovom terenu’

Svega nekoliko oficira VRS-a bilo je na tom području u to vrijeme isključivo s tim zadatkom, podsjeća Đikić, a Beara je bio njihov šef.

“Svi drugi visoki i viši oficiri VRS-a koji su sudjelovali u operaciji ubijanja, uključujući Mladića, nisu ondje bili primarno zbog organizacije masovnog ubojstva zarobljenika”, rekao je Đikić.

Prema njegovim riječima, pukovnik Beara i nekoliko njegovih podređenih oficira bili su ondje samo zbog toga i ni zbog čega drugog: oni su se od 12. do 16. srpnja 1995. godine bavili samo ubijanjem zatočenih Bošnjaka.

“To je bio glavni među razlozima koji su doveli do odluke da Beara bude centralni lik mog dokumentarnog romana o genocidu u Srebrenici”, napominje.

Bilo je slučajeva da su neki ljudi tražili da se ubijanje ne događa na teritoriju njihove političke ili vojne nadležnosti, objašnjava, da su htjeli da se makne od njih, ali nitko nije rekao – “ja neću ubijati, ja se protivim ubijanju”.

“I u sasvim mirnodopskim i civilnim okolnostima za odupiranje većinskom zlu i nepravdi potrebna je hrabrost i spremnost na žrtvu, a u okolnostima rata sve postaje zaoštrenije i višestruko se potencira. Kad govorimo o srebreničkom genocidu, broj ljudi koji su pružili bilo kakav otpor operaciji ubijanja gotovo da se može nabrojati na prste jedne ruke i nitko od njih nije zbog toga teže nastradao”, podsjeća.

Hrvati ravnodušni, Srbi izruguju i osporavaju genocid

Danas je sjećanje na Srebrenicu, što se tiče Bosne i Hercegovine, smatra Đikić, ostalom uglavnom ograničeno na Bošnjake.

“Hrvati u Bosni i Hercegovini te u Hrvatskoj, osim na visokoj i formalnoj političkoj razini, ponašaju se kao da ih se Srebrenica tiče tek usputno, ne osjećaju Srebrenicu kao svoju tragediju, ne vide u tome događaj i temu koji nadilaze granice nacije nad kojom je počinjen genocid”, ističe Đikić.

Srbi u Bosni i Hercegovini i Srbiji, napominje, odnosno glavna struja njihove političke i intelektualne
elite, pa i veći dio javnosti, sjećanje na Srebrenicu doživljava kao neku vrstu provokacije i još jednu zavjeru cijelog svijeta protiv Srba.


“U tome i jest ključni problem, naime, u tome što Srbi, kao politička i kulturna zajednica, uporno odbijaju suočiti se s istinom o Srebrenici i nositi se s tom istinom kao odgovorna i svjesna nacija. To, naravno, nije jednostavno o kojoj god naciji na svijetu da se radi i do toga nije jednostavno doći, ali do toga je gotovo nemoguće doći ako politička, intelektualna i crkvena elita godinama poriču ili relativiziraju ono što se dogodilo u Srebrenici i iznad svega im je važno da ospore ili izrugaju pravnu kvalifikaciju genocida. To je klopka u koju su upali Srbi i ne vidim da će se osloboditi u dogledno vrijeme”, zaključuje Đikić. https://balkans.aljazeera.net/teme/...srebrenicu-dozivljavaju-kao-vrstu-provokacije
 

RIA77

Poznat
Poruka
7.327
Jeli Komšić mislio na njegove koji objeležavaju godišnjicu oluja.
Заборавио је да помене Јасеновац и Јадовно.
Најбоље би му било да мало прочита шта је Флоренс Артман рекла о Сребреници.
Ако му је баш до жртава, нека помене 700 000 жртава у Јасеновцу + жртве у логору Јадовно.
 

zlatko01

Buduća legenda
Poruka
26.193
Pogledajte prilog 1184496




Komšić o godišnjici genocida u Srebrenici: Zajednice koje slave tuđu smrt ne mogu opstati

Pogledajte prilog 1184494

danas 12:03

Borba za pravdu traje, baš kao i borba za istinu. Bitke se dobijaju jedna po jedna, tako i je Zakon o negiranju genocida umanjio broj pojedinačnih slučajeva glorifikacije i još će ga umanjivati, što dokazuje koliko je on bio nužan, poručio je u razgovoru za Preporod.info Željko Komšić, član Predsjedništva Bosne i Hercegovine i predsjednik Demokratske fronte.

Pokazuje i ko je sve i zašto blokirao njegovo donošenje, dodao je.

Komšić upozorava „da nema dijaloga s negatorima genocida, kao i da samo treba jačati državu“.

“Kroz ovih dvadeset i sedam godina primetna su dva procesa. Na jednoj strani baštinici političkih, vojnih i policijskih snaga koje su počinile genocid sve agresivnije, bestidnije i odvratnije slave genocid. Ovo je jedini genocid u istoriji koji se tako otvoreno, sistemski, putem skupština, vlada, javnih televizija, opština – slavi.

Institucije jednog entiteta, onog koji nosi naziv po političkoj tvorevini koja je sprovela genocid, naprosto su taj najteži zločin postavile kao najveću vrednost, glavni politički simbol, pa tako i ne vidimo razliku između vlasti i tzv. opozicije u entitetu RS.

Oni koji slave genocid su na putu, ne samo svoje propasti, nego i propasti novih generacija

Glasovi otpora su pojedinačni, nažalost. Ponekad je to negiranje, slavljenje i umanjivanje tako bezobrazno da se kao jedino ljudski politički ispravno rešenje nameće prekinuti razgovor, napustiti prostoriju u kojoj, mimo toliko presuda, svedoka, snimaka, grobnica i knjiga, neko opet cinično traži još dokaza”, ističe Komšić.

Mi i sa takvima, nažalost, moramo raditi i sarađivati, na to nas tera stvarnost: nepravedno uređenje države, granice, a nekad i geopolitička kretanja, kaže Komšić.

Dodaje da snage lojalne državi čine mnogo da se genocid pamti.

“S druge strane, političke, društvene, nevladine, naučne i ostale snage lojalne državi i vladavini prava učinile su mnogo da se genocid pamti i izučava, ne samo u zemlji nego i širom sveta. Genocid u Srebrenici neosporna je tačka u Njujorku, Berlinu, Briselu.

On se negira i slavi samo tamo gde su bile i ostale snage koje su ga sprovele ili podržavale: u Banjaluci, u Beogradu i, naravno, u Moskvi, kojoj, kao što vidimo kroz agresiju na Ukrajinu, zločin kao ratno i političko sredstvo nije nešto strano. Državi lojalne politike su, naravno, mogle i mogu više učiniti za grad Srebrenicu, ali i za celo srednje Podrinje, jer su u genocidu ubijani i ljudi iz Bratunca, Vlasenice, Milića…, navodi Komšić.

Govoreći o zločinu, koji je najstrašniji kojeg istorija pamti na tlu Evrope od Drugog svetskog rata, navodi da o tome najbolje govori to da „nisu s lica zemlje izbrisane samo porodice, nego cele zajednice, sela“.

Zato je stava da nakon genocida ništa ne može biti isto.

“Ali raduje me jedan trend, trend jačanja institucionalnog pamćenja, razvoj Memorijalnog centra, podrška koju ta institucija dobija od svih državi lojalnih kantona, opština i drugih organa. Došle su i nove generacije, koje taj genocid nisu doživele kao moja, ali kojima se ne mora nešto puno objašnjavati. Ponekad im čak i zavidim koliko precizno i odlučno govore o tome u kakvoj državi žele živeti i šta nikada više neće dopustiti.

Nema dijaloga s negatorima genocida a državu treba samo jačati

Mislim da te mlade ljude moramo više slušati i otvarati im prostor u političkom i društvenom radu”, kaže Komšić.

On tvrdi i da zajednice koje slave tuđu smrt i genocid ne mogu opstati. Uputio je poruku onima koji slave genocid kazvši da su „na putu, ne samo svoje propasti, nego i propasti novih generacija“.

“Volio bih da te političke elite, kakve-takve, u Srbiji i jednom delu Bosne i Hercegovine, pogledaju jednu Nemačku i jedan Japan, pa da vide gde su te zemlje danas, zahvaljujući, između ostalog, i tome što su se hrabro suočile sa svojim teškim zločinima. Zajednice koje slave tuđu smrt ne mogu opstati”, kazao je Komšić.
Poručio je preživelima, porodicama i bližnjima ubijenih da je obaveza svih probosanskih političara da ih slušaju, podržavaju i čine sve što mogu da njihovo iskustvo ne zaborave ni njihovi sugrađani niti celi svet.

Poručuje da je ključno osigurati vladavinu prava.

“Nije naš zadatak da bilo koga civilizujemo, nego da osigurano vladavinu zakona. To dokazuje da pre svega i samo rad, akedemski, naučni, diplomatski i aktivistički može doneti rezultate. O samim glorifikatorima ne treba mnogo razmišljati, oni sami sebe ne vide među civilizovanim svetom, i nije naš zadatak da bilo koga civilizujemo, ali moramo osigurati vladavinu zakona i to je ono na čemu ćemo još morati raditi decenijama.

Na svaku provokaciju treba reagovati što predanijim radom za jedno pravednije društvo i građansku državu”, naveo je Komšić.

link

Браво за члана Председништва Босне и Херцеговине Жељка Комшића! Историјска изјава! А за оне који не знају, геноцид у Сребреници је Народна скупштина Републике Србије имплицитно али де јуре осудила још 2010. године када је већином гласова народних посланика усвојена Декларација којом се злочин у Сребреници осуђује на начин како га дефинише Међународни суд правде у Хагу (суд који је основала организација Уједињених нација чији је Србија члан), а тај суд је пресудио да је тзв. Војска Републике Српске под командом Ратка Младића у јулу 1995. извршила геноцид у Сребреници и та скупштинска декларација још увек је на снази.
Komsic je u pravu...zajednice koje slave tudju smrt i nesrecu, to su zlocinacke zajednice...tako ,,zajednica" u Hrvatskoj, proslavlja ,,oluju" na zvanicnonm drzavnom nivou....jedna zlocinacka akcija, gde je doslo do etnickog ciscenja i ubijanja srpskog naroda---a sve to sa ucescem NATO pakta i rezima u Beogradu...rezim u Beogradu je sve to mirno posmatrao i sprecavao bilo kakav ozbiljniji vojni odgovor naroda RSK...SVEMOCNI ALLAH CE KAZNITI ZLOCINCE, JEDNOG LEPOG DANA...A OVAJ BEOGRADSKI OLOS OKACICE KAO LAMPIONE NA TERAZIJAMA...ALLAHU AKBAR
 

mjaut82

Obećava
Poruka
86
Evo gledam i sutra ce da sahrane 50 tela. Pa me interesuje do kada ce sahranjivati ljude, iako je proslo neverovatnih 27 godina od tog dogadaja? Da li je moguce da niko ne pokrene inicijativu provere ko su ti mrtvi. Neverovatno kakvu su propagandu napravili od tog dogadjaja i sada se hrane tim do besvesti. Na njihovim portalim vec nekoliko dana orgijaju sa temama o zlocinima kakve svet i civilizacija po njima nije videla.
 

RIA77

Poznat
Poruka
7.327
Evo gledam i sutra ce da sahrane 50 tela. Pa me interesuje do kada ce sahranjivati ljude, iako je proslo neverovatnih 27 godina od tog dogadaja? Da li je moguce da niko ne pokrene inicijativu provere ko su ti mrtvi. Neverovatno kakvu su propagandu napravili od tog dogadjaja i sada se hrane tim do besvesti. Na njihovim portalim vec nekoliko dana orgijaju sa temama o zlocinima kakve svet i civilizacija po njima nije videla.
Заборавили су да јаве да поред злочина Срба у Сребреници постоји још злочина.
На пример злочини Насера Орића.
Зашто не постоје српске жене Сребренице ? Јер су побили српске жене и децу и људе.
Дакле Срби су чинили злочине у Сребреници али друга места где су Срби чинили злочине такође постоје.
Није једино место Сребреница.
А злочина има на све стране и код Срба и код других народа.
Само што покушавају да "протуре" идеју да је РС направљена на геноциду.
Што је свакако бесмислено јер Сребреница је злочин а не геноцид.
 

zlatko01

Buduća legenda
Poruka
26.193
Evo gledam i sutra ce da sahrane 50 tela. Pa me interesuje do kada ce sahranjivati ljude, iako je proslo neverovatnih 27 godina od tog dogadaja? Da li je moguce da niko ne pokrene inicijativu provere ko su ti mrtvi. Neverovatno kakvu su propagandu napravili od tog dogadjaja i sada se hrane tim do besvesti. Na njihovim portalim vec nekoliko dana orgijaju sa temama o zlocinima kakve svet i civilizacija po njima nije videla.
biznis je to...ona brkata Munira Subasic ima dosta kapitala, nekretnine u sarajevu, a i neke nekretnine u Zagrebu...neki stan u Zadru...sami muslimani pominju i neke nekretnine u Nemackoj...zaradila dosta od kuknjave nad muslimanima i pljuvanja po Srbima...verovatno je pandrknula
 

комшија

Stara legenda
Poruka
79.896

1657516429787.png

U Potočarima će danas biti ukopani posmrtni ostaci 50 osoba, među njima i blizanci Samir i Semir koji su imali 20 godina


U Potočarima će danas biti ukopani posmrtni ostaci 50 osoba, među njima i blizanci Samir i Semir koji su imali 20 godina 1


danas 07:05

Na 27. godišnjicu genocida u Srebrenici u mezarju Memorijalnog centra Srebrenica-Potočari biće ukopani posmrtni ostaci 50 žrtava.

Najstarija žrtva je Husejin Krdžić, koji je imao 59 godina tog jula 1995. a najmlađa žrtva je Salim Mustafić, koji je ubijen kad je imao samo 16 godina.

Danas će biti ukopani i blizanci Samir i Semir Hasanović, koji su imali 20 godina, a čiji posmrtni ostaci su pronađeni u različitim masovnim grobnicama, javlja Radio Slobodna Evropa.

Takođe, danas će biti pokopani i otac i sin Hajdin i Sead Hukić.

Sead je treći Hajdinov sin koji je ubijen i imao je 21 godinu, a dva sina su ranije ukopana.

Kako piše RSE za jednim se još traga.
Posmrtni ostaci ovih 50 žrtava ispraćeni su u petak, 8. jula iz Sarajeva za Potočare.
 

комшија

Stara legenda
Poruka
79.896

1657516898129.png

Performans Žena u crnom: Razvijen transparent „Srebrenica – ime genocida“


1657481283-IMG_4525_b-750x500.jpg


10. jul. 2022 21:33

Nevladina organizacija Žene u crnom održala je na Trgu Republike stajanje u crnini i ćutanju povodom 27. godišnjice zločina u Srebrenici.

Pored velikog transparenta „Srebrenica – ime genocida“, aktivistkinje i aktivisti Žena u crnom držali su i desetak manjih na kojima je bila ispisana cifra 8372 i tri tačke. Bili su istaknuti i transparenti „Uklonite mural ratnog zločinca Ratka Mladića“ i „Pamtimo“.

Aktivistiknje i aktivisti nosili su i ispisane poruke: „Haški tribunal je osudio na doživotni zatvor za genocid u Srebrenici Ratka Mladića, Zdravka Tolmira, Ljubišu bearu i Vujadina Popovića“, „Evropski parlament je 15.1.2009. godine proglasio 11. juli Danom sećanja na genocid u Srebrenici“, „U genocidu je učestvovalo više od 20.000 pripadnika srpskih oružanih formacija“, „Genocid u Sreberenici je izvršen uz direktnu podršku režima iz Srbije“ i „Svi autobusi za deportacije bili su iz Srbije: 7. juli – Šabac, Strela – Valjevo i Raketa – Užice“.

Tokom skupa umetnički kolektiv „Škart“ izveo je i scensku akciju „Srebrenica – ime genocida“.

Skup je prošao bez incidenata, a obezbeđivao ga je kordon uniformisane policije, ali i policajci u civilu.
 

Lionheart

Domaćin
Poruka
4.730
Ови и даље у једно гробље укопавају и погинуле војнике у пробоју из 1995те и стрељане заробљенике, а стално гурају причу о цивилима.
Не треба обраћати пажњу на те њихове провокације, што више манипулишу то их више треба игнорисати.

Главни формално одговорни из главног штаба ВРС пуковник Салапура мирно проводи пензионерске дане, пошто је миљеник НАТОа нико га и не дира осим кад су га малтретирали да путује до Хага да буде сведок оптужбе.

То што се десило 1995 је неки бизнис између неколико обавештајних официра у нашим редовима и западних убица. То нас не треба да се тиче, ни један државни орган није организовао ни планирао да се побије 1000-2000 заробљеника.
 

ziltoid

Aktivan član
Poruka
1.514

Uzeli su joj sina iz ruku, vrištala je: “Uzimamo ti ga jer se zove Naser”


1657523958-AT5A9361-750x500.jpg
Izvor: F.Z./N1

Porodice žrtava genocida u Srebrenici posljednji put se opraštaju od svojih najmilijih. Neki će ukopati danas samo nekoliko kostiju svojih očeva, sinova, djedova, muževa i ostalih članova porodice. Revda Efendić je u genocidu izgubila oca, brata i supruga.

“Sve sam gledala svojim očima. Autobusi kada su došli, kada su na razdvajali, kada su ženi dijete iz ruku uzeli. Ja sam je čuvala, ona je vikala ‘vratite mi Nasera’. Rekli su joj’ uzeli smo ti ga samo zato što mu je ime Naser'”, prisjetila se Efendić.

Sa sobom je nosila bebu i sina koji nije upisao ni prvi razred. Mislila je da će i njega uzeti.

“Kada sam ušla u autobus, rekli su mi da skinem majicu jer je na njoj bila krv kako ubijali ljude u hangaru ispred mene. Rekla sam im da mi je kćerka bolesna, da je iskašljavala krv i da je to od nje. Pustili su me”, dodala je.
S njom je razgovarao Rasim Pavica.
Opširnije o obilježavanju godišnjice genocida u Srebrenici pratite u našem LIVE blogu.
 
Poruka
1.765

Pogledajte prilog 1184921

POD PRATNJOM JAKIH POLICIJSKIH SNAGA: U Beogradu se obilježava 27 godina od genocida u Srebrenici, na početku se sprema...



U parku ispred Predsjedništva Srbije palit će se svijeće za žrtve genocida u Srebrenici, praćeno zahtjevom da se 11. juli u Srbiji proglasi Danom sjećanja na žrtve genocida u Srebrenici.

Pogledajte prilog 1184920

Prije 35 min

Povodom 27. godišnjice genocida u Srebrenici, Žene u crnom organizuju 10. jula 2022. godine stajanje u crnini i šutnju na Trgu Republike u Beogradu, od 19.30 do 20.30 sati.
Tom prilikom, zajedno sa umjetničkim kolektivom ‘Škart’ bit će izvedena i scenska akcija “Srebrenica – ime genocida”.
Inače, u skladu sa politikom solidarnosti i odgovornosti, Žene u crnom će 11. jula učestvovati u komemoraciji/dženazi u Potočarima.
Inicijativa mladih za ljudska prava, Fond za humanitarno pravo i REKOM mreža pomirenja organizovat će 11. jula nekoliko događaja.

U NGO HAB-u u 11 sati bit će održana debata “Priznanje genocida i zvanično obilježavanje 11. jula kao zalog mira“.
Debatu će moderirati Nataša Kandić iz REKOM-a, a u razgovoru će učestvovati advokat Sead Spahović, Sofija Todorović iz Inicijative mladih za ljudska prava, advokat Slobodan Ružić, Isidora Stakić iz FHP-a, kao i Zoran Vuletić, predsjednik Građanskog demokratskog foruma.
Potom će u 19.30, ispred Narodne skupštine biti predstavljeno virtuelno rješenje spomenika žrtvama genocida autorke Mie David (pobjedničko idejno rešenje artivističkog konkursa „Nikome se ne ponovilo“ koji su 2021. organizovali Inicijativa mladih za ljudska prava, Forum ZFD i Nezavisno društvo novinara Vojvodine).
U 20 sati, u parku ispred Predsjedništva Srbije palit će se svijeće za žrtve genocida u Srebrenici, praćeno zahtjevom da se 11. juli u Srbiji proglasi Danom sjećanja na žrtve genocida u Srebrenici.
Što ih mnogo ima.... Taman su za preko mosta.
 
Da biste mogli da kreirate nove teme, trajno koristite svoje ime i ne pogađate stalno slike - kliknite ovde da se registrujete.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.