- Poruka
- 42.691
Komplekse inferiornosti kod muškarca psiholozi objašnjavaju kao osećanja u čijoj su osnovi nesigurnost, a koja uglavnom proizilazi iz nekog psihološkog ili fizičkog nedostatka. Najveće žrtve iskompleksiranih muškaraca su žene, najčešće njihove izabranice.
Kompleks niže vrednosti kod muškarca uglavnom se stvara još u najranijem detinjstvu. Najčešći primeri za to su stalno kritikovanje i obezvređivanje deteta, kao na primer vređanje deteta da nije ni za šta, da je glupo, nesposobno i slično. Na ovaj način dete će veoma lako razviti osećaj niže vrednosti, a odatle proizilaze komplekse.
Ljudi koji imaju kompleks inferiornosti oni reaguju drugačije. Ima onih koji na lične neuspehe ili nezadovoljstva reaguju u vidu samosažaljevaju, kukaju nad svojom sudbinom i izigravaju žrtve. Drugi tip osoba sa kompleksima su on sa narcističkim crtama ličnosti, objašnjava psiholog Vera Despotović.
Njihov odnos prema drugim ljudima, naročito u partnerskim odnosima je veoma specifičan. Oni nemaju empatije ka drugim ljudima, ne razumeju njihove emotivne probleme. Veoma često druge ljude doživljavaju kao objekte. Drugi su tu da bi zadovoljili njihove potrebe. Lako se uvrede, lose kontrolišu bes i mogu da ispoljavaju veoma neprijateljsko ponašanje. Za njihove neuspehe su uvek drugi krivi. Uvek pronalaze izgovore za svoja ponašanja koja nisu adekvatna, navodi psihološkinja Despotović.
Često ovu svoju nesigurnost žele da sakriju od drugih i onda žele da se pokažu superiorno, dominantno i posebno. Oni su besni kada ih nešto frustrira, jer ne mogu da podnesu da se to njima dešava. Kada su frustrirani zbog nečega što nisu dobili, oni se osećaju ugorženo jer misle da im pripadaju razne privilegije.
Njihovim partnerkama je veoma teško u ovim odnosima. Žene hoće da im pomognu da bi se osećali sigurnije. Često misle da će svojom ljubavlju ispuniti njihova očekivanja. Ali to obično nije dovoljno. One ne mogu da zadovolje njihove potrebe. Oni samo žele da osoba prepozna njihovu izuzetnost. Uglavnom odogovornost za svoja nezadovoljstvaa i svoja negativne emocije prebacuju na partnerku, objašnjava Vera Despotović.
Bilo da ste muškarac ili žena, ne možete biti lišeni kompleksa. Ono što je bitno jeste da kompkese ne negujemo, već da ih osvestitmo i izborimo sa njima. Svi se mi osetimo ponekada nesigurno i možemo biti zbog toga zabrinuti ili tužni, npr zbog neuspeha na poslu ili zbog završetka emotivne veze. Ono što većina ljudi radi, kada se suoči sa nekim životnim neuspesima ili posumnjaju u sebe, uglavnom pokušavaju na neki način da povrate poljuljano samopouzdanje, preispituju kako su mogli drugačije da postupaju u datoj situaciji, razgovaraju sa drugima, rade neke stvari koje im mogu pomoći da prevaziđu to nezadovljstvo.
Kompleksi se najčešće leče u sklopu psihičkih problema, poput poremećaja raspoloženja, anksioznosti ili depresije. Prihvatanje sebe i rad na sebi uz pomoć terapeuta, ovaj problem mogu držati pod kontrolom.
Link
Kompleks niže vrednosti predstavlja osećaj neadekvatnosti koji je rezultat preterano snažnog, nerealnog i nekonstruktivnog potcenjivanja sopstvenih sposobnosti i vrednosti. U pitanju je kombinacija pogrešnog uverenja pojedinca da nije u stanju da se nosi sa nekim aspektom života zbog stvarnog ili zamišljenog fizičkog ili psihičkog nedostatka.
Pojam je uveo u psihologiju Alfred Adler. Na osnovu njega ovaj austrijski psihijatar je objašnjavao mnoge psihopatološke pojave. Međutim, i pre zvaničnog prihvatanja u naučnim krugovima mnogi stručnjaci su u drugačijoj formi koristili kompleks niže vrednosti. Tako ga je Pierre Janet nazvao osećanjem nepotpunosti.
Ideja o kompleksu niže vrednosti pojavljuje se i u delima Sigmunda Freuda, a povremeno ga je koristio i njegov kolega Carl Jung. Dok se u modernoj literaturi danas koristi češće termin „manjak samopouzdanja“.
Brojni faktori utiču na razvoj ovog kompleksa. Prema mišljenju jedne grupe stručnjaka genetika igra važnu ulogu. To znači da ima nasledni karakter.
Ipak, kao vodeći faktori se navode sklop ličnosti i uticaj okruženja. Pre svega, veliki uticaj imaju stilovi roditeljstva kojima je osoba bila izložena kao dete. Ako su roditelji bili autoritarni, tj. težili potpunoj kontroli tako da su mališani bez pogovora morali da slušaju njihova naređenja, postoji velika verovatnoća da će dete imati problem sa samopouzdanje, samim tim i kompleksnom niže vrednosti.
Fizičke osobine, poput, mucanja, niske fizičke snage, disproporcije tela, lošeg vida ili sluha mogu da budu uzročnici problema. Takođe, loši uslovi života, pa i rasa i nacija se navode kao česti faktori.
Kompleks niže vrednosti neretko izazivaju drugi psihički poremećaji. Posebno izbegavajući poremećaj ličnosti i granični poremećaj ličnosti. Dok depresija i anksioznost stvaraju povoljne uslove za nisko vrednovanje sebe.
Niska slika o sebi i svojim kvalitetima, kao i nedostatak samopoštovanja jasni su znaci kompleksa niže vrednosti. Prate ih nedostatak motivacije, briga, osećaj neadekvatnosti. Takođe, osobe sa ovim kompleksom se često osećaju bespomoćno i psihički slabo. Imaju izraženu krivicu za svoje izbore i postupke, ali su i preosetljivi na kritiku.
Primetan je i nedostatak kontakta sa drugima, kao i tiši glas tokom razgovora. Nije redak slučaj da se jave problemi sa spavanje.
Ponekad ljudi sa kompleksom niže vrednosti pokazuju znake preteranog samopouzdanja ili narcisoidnosti. Zapravo, oni nedostatak samopouzdanja prikrivanju arogantnim, oholim ponašanjem, tražeći mane drugima.
Problemi u očuvanju ljubavni veza još jedan su karakteristični znak ovog kompleksa. Razlog za to jeste izraženo osećanje da su nedostojni voljene osobe, ali i stalna kontrola.
Kompleks inferiornosti, kako se još naziva, ostavlja traga na svaki aspekt života. Osobe koje pate od njega ne mogu da napreduju u školi i na poslu, jer imaju strah od donošenja pogrešnih odluka. Ukoliko postignu uspeh ne ističu da je za to zaslužan njihov naporan rad i sposobnosti. Čak i u ljubavnim odnosima osećaju se podređeno, te prihvataju želje partnera, žtrvujući ponekad svoje lične potrebe i ciljeve.
Link
Kompleks niže vrednosti kod muškarca uglavnom se stvara još u najranijem detinjstvu. Najčešći primeri za to su stalno kritikovanje i obezvređivanje deteta, kao na primer vređanje deteta da nije ni za šta, da je glupo, nesposobno i slično. Na ovaj način dete će veoma lako razviti osećaj niže vrednosti, a odatle proizilaze komplekse.
Ljudi koji imaju kompleks inferiornosti oni reaguju drugačije. Ima onih koji na lične neuspehe ili nezadovoljstva reaguju u vidu samosažaljevaju, kukaju nad svojom sudbinom i izigravaju žrtve. Drugi tip osoba sa kompleksima su on sa narcističkim crtama ličnosti, objašnjava psiholog Vera Despotović.
Iskompleksirani muškarci moraju da unize ženu kako bi sebe uzdigli
To su osobe koje su izuzetno nesigurne u sebe a da bi se zaštitili od osećanja neadekvatnosti grade pred drugima sliku vrlo samopuzdanih i posebnih ljudi. Kada se ugrozi ta njihova slika posebnosti i grandioznosti (kroz neke neuspehe ili se stvari ne dešavaju na način kako su oni zamislili), te odbrane padaju, oni ispoljavaju bes naročito kada se osete uroženo i mogu da budu vrlo neprijateljski raspoloženi, posebno u partnerskim odnosima. Kada govorimo o psihološkim uzrocima, nesigurnost je u osnovi te grandiozne slike.Njihov odnos prema drugim ljudima, naročito u partnerskim odnosima je veoma specifičan. Oni nemaju empatije ka drugim ljudima, ne razumeju njihove emotivne probleme. Veoma često druge ljude doživljavaju kao objekte. Drugi su tu da bi zadovoljili njihove potrebe. Lako se uvrede, lose kontrolišu bes i mogu da ispoljavaju veoma neprijateljsko ponašanje. Za njihove neuspehe su uvek drugi krivi. Uvek pronalaze izgovore za svoja ponašanja koja nisu adekvatna, navodi psihološkinja Despotović.
Svoju nesigurnost kriju iza nadmoćnog stava
Često ovu svoju nesigurnost žele da sakriju od drugih i onda žele da se pokažu superiorno, dominantno i posebno. Oni su besni kada ih nešto frustrira, jer ne mogu da podnesu da se to njima dešava. Kada su frustrirani zbog nečega što nisu dobili, oni se osećaju ugorženo jer misle da im pripadaju razne privilegije.
Imaju veliku potrebu za priznanjem i validacijom kako bi se osećali moćnije i jače
Njihovim partnerkama je veoma teško u ovim odnosima. Žene hoće da im pomognu da bi se osećali sigurnije. Često misle da će svojom ljubavlju ispuniti njihova očekivanja. Ali to obično nije dovoljno. One ne mogu da zadovolje njihove potrebe. Oni samo žele da osoba prepozna njihovu izuzetnost. Uglavnom odogovornost za svoja nezadovoljstvaa i svoja negativne emocije prebacuju na partnerku, objašnjava Vera Despotović.
Pazite kojeg vuka hranite
Bilo da ste muškarac ili žena, ne možete biti lišeni kompleksa. Ono što je bitno jeste da kompkese ne negujemo, već da ih osvestitmo i izborimo sa njima. Svi se mi osetimo ponekada nesigurno i možemo biti zbog toga zabrinuti ili tužni, npr zbog neuspeha na poslu ili zbog završetka emotivne veze. Ono što većina ljudi radi, kada se suoči sa nekim životnim neuspesima ili posumnjaju u sebe, uglavnom pokušavaju na neki način da povrate poljuljano samopouzdanje, preispituju kako su mogli drugačije da postupaju u datoj situaciji, razgovaraju sa drugima, rade neke stvari koje im mogu pomoći da prevaziđu to nezadovljstvo.
Kompleksi se najčešće leče u sklopu psihičkih problema, poput poremećaja raspoloženja, anksioznosti ili depresije. Prihvatanje sebe i rad na sebi uz pomoć terapeuta, ovaj problem mogu držati pod kontrolom.
Link
Kompleks niže vrednosti predstavlja osećaj neadekvatnosti koji je rezultat preterano snažnog, nerealnog i nekonstruktivnog potcenjivanja sopstvenih sposobnosti i vrednosti. U pitanju je kombinacija pogrešnog uverenja pojedinca da nije u stanju da se nosi sa nekim aspektom života zbog stvarnog ili zamišljenog fizičkog ili psihičkog nedostatka.
Pojam je uveo u psihologiju Alfred Adler. Na osnovu njega ovaj austrijski psihijatar je objašnjavao mnoge psihopatološke pojave. Međutim, i pre zvaničnog prihvatanja u naučnim krugovima mnogi stručnjaci su u drugačijoj formi koristili kompleks niže vrednosti. Tako ga je Pierre Janet nazvao osećanjem nepotpunosti.
Ideja o kompleksu niže vrednosti pojavljuje se i u delima Sigmunda Freuda, a povremeno ga je koristio i njegov kolega Carl Jung. Dok se u modernoj literaturi danas koristi češće termin „manjak samopouzdanja“.
Zašto nastaje kompleks niže vrednosti?
Brojni faktori utiču na razvoj ovog kompleksa. Prema mišljenju jedne grupe stručnjaka genetika igra važnu ulogu. To znači da ima nasledni karakter.
Ipak, kao vodeći faktori se navode sklop ličnosti i uticaj okruženja. Pre svega, veliki uticaj imaju stilovi roditeljstva kojima je osoba bila izložena kao dete. Ako su roditelji bili autoritarni, tj. težili potpunoj kontroli tako da su mališani bez pogovora morali da slušaju njihova naređenja, postoji velika verovatnoća da će dete imati problem sa samopouzdanje, samim tim i kompleksnom niže vrednosti.
Fizičke osobine, poput, mucanja, niske fizičke snage, disproporcije tela, lošeg vida ili sluha mogu da budu uzročnici problema. Takođe, loši uslovi života, pa i rasa i nacija se navode kao česti faktori.
Kompleks niže vrednosti neretko izazivaju drugi psihički poremećaji. Posebno izbegavajući poremećaj ličnosti i granični poremećaj ličnosti. Dok depresija i anksioznost stvaraju povoljne uslove za nisko vrednovanje sebe.
Kako prepoznati kompleks niže vrednosti?
Niska slika o sebi i svojim kvalitetima, kao i nedostatak samopoštovanja jasni su znaci kompleksa niže vrednosti. Prate ih nedostatak motivacije, briga, osećaj neadekvatnosti. Takođe, osobe sa ovim kompleksom se često osećaju bespomoćno i psihički slabo. Imaju izraženu krivicu za svoje izbore i postupke, ali su i preosetljivi na kritiku.
Primetan je i nedostatak kontakta sa drugima, kao i tiši glas tokom razgovora. Nije redak slučaj da se jave problemi sa spavanje.
Ponekad ljudi sa kompleksom niže vrednosti pokazuju znake preteranog samopouzdanja ili narcisoidnosti. Zapravo, oni nedostatak samopouzdanja prikrivanju arogantnim, oholim ponašanjem, tražeći mane drugima.
Problemi u očuvanju ljubavni veza još jedan su karakteristični znak ovog kompleksa. Razlog za to jeste izraženo osećanje da su nedostojni voljene osobe, ali i stalna kontrola.
Efekti kompleksa niže vrednosti
Kompleks inferiornosti, kako se još naziva, ostavlja traga na svaki aspekt života. Osobe koje pate od njega ne mogu da napreduju u školi i na poslu, jer imaju strah od donošenja pogrešnih odluka. Ukoliko postignu uspeh ne ističu da je za to zaslužan njihov naporan rad i sposobnosti. Čak i u ljubavnim odnosima osećaju se podređeno, te prihvataju želje partnera, žtrvujući ponekad svoje lične potrebe i ciljeve.
Link
