Komitet trista

Razni komiteti i slicni nisu nista vise od, ne bas javnih, udruzenja bogatih. Ono sto je nekada mozda bio senat u starom Rimu... ili vlastela kasnije.
U svakom slucaju, neko ko zna da napravi pare i ostvari uticaj. I bolje da mi tamo ubacimo par nasih odavde, nego da se sukobljavamo.
 
KoscheiBesmertnii:
Знам много о Комитету, Римском клубу, и осталима... али не смем да причам то овде, опасно је, оће да те банују због тога!
Kliknite za proširenje...

Ma pričaj slobodno što bi te banovali zbog toga a uostalom i to je za ljude. Ne treba zbog toga biti manje čovek.
Šta se dešava posle kasnih šezdesetih i do danas?
 
Platin:
Razni komiteti i slicni nisu nista vise od, ne bas javnih, udruzenja bogatih. Ono sto je nekada mozda bio senat u starom Rimu... ili vlastela kasnije.
U svakom slucaju, neko ko zna da napravi pare i ostvari uticaj. I bolje da mi tamo ubacimo par nasih odavde, nego da se sukobljavamo.
Kliknite za proširenje...

Hm. Kako to olako shvataš kao da se radi o prognozi vremena a dešava nam se, i samo slepac ne vidi da se kockice slažu. I nije ti očigledno jasno koja je svrha i namera. Tu se ne ubacuje niko, tu se članstvo stiče rođenjem. I td. .....
 
Sila iza - vlasti

Piše: [B]Džon KOLMAN[/B]

DOK sam radio kao profesionalni oficir tajne službe često sam imao pristup poverljivim dokumentima, ali sam tokom službe u Angoli i zapadnoj Africi, gde sam bio zadužen za politička istraživanja, imao priliku da vidim niz poverljivih dokumenata sa neuobičajeno očiglednim sadržajem. Ljut i ogorčen onim što sam tamo video, krenuo sam na put s kojeg od tada nisam skretao, s namerom da otkrijem koja je to sila koja kontroliše britansku i američku vladu, te njima upravlja.Tako započinje svoju knjigu "Komitet 300" dr Džon Kolman, svojevremeno američki obaveštajac, izdanje koje će naići na izuzetno interesovanje široke čitalačke publike ne samo na zapadu. Ova knjiga dr Džona Kolmana upravo se, u izdanju "Narodne knjige", pojavila u našim knjižarama, a "Novosti" će u feljtonu koji započinjemo danas, objaviti najinteresantnije delove.Dana 30. aprila 1981. napisao sam članak u kojem sam otkrio postojanje Rimskog kluba i identifikovao ga kao subverzivno telo Komiteta 300. Bilo je to prvo javno pominjanje ove organizacije u SAD. Mnoga predviđanja iz mog članka iz 1981. već su se obistinila, poput činjenice da je Felipe Gonzales postao predsednik španske vlade, a Miteran vraćen na vlast u Francuskoj, poput pada Žiskara d`Estena i Helmuta Šmita, povratka na vlast švedskog plemića i člana Komiteta 300 Ulofa Palmea...VAŽNOST Ulofa Palmea leži u tome što ga je Rimski klub iskoristio za isporučivanje tehnologije Sovjetskom Savezu koja je po zakonima SAD zabranjena za izvoz i u tome što je njegova svetska mreža komunikacija poslužila za uvežbavanje i medijsko isticanje lažne iranske krize s taocima. Dok je često putovao od Vašingtona do Teherana i nazad, radio je na podrivanju integriteta SAD i lažnu krizu nastalu zbog neljudskog odnosa prema iračkim taocima stavio u ruke institucije zvane Komitet 300, čitaj: Međunarodnog suda pravde u Hagu, u Holandiji.U obaveštajnim krugovima ljudi uče da se nešto može najbolje sakriti tako što to što želiš da sakriješ staviš svima pred oči. Evo jednog primera: kada je 1938. godine Nemačka želela da sakrije svoj novi borbeni avion "meseršmit", izložila ga je na tadašnjoj Pariskoj izložbi. Dok su tajni agenti i špijuni tražili podatke po rupama u stablima i iza klimavih cigala u zidovima, informacija koju su tražili cerila im se pravo u lice.
PARALELNA tajna vlada visokog sloja ne deluje iz vlažnih podruma i tajnih podzemnih prostorija. Ona sebe stavlja u prvi plan, u Belu kuću, u Kongres, u Dauning strit broj 10. i u Britanski parlament. Slična je onim čudnim i naizgled zastrašujućim filmovima sa nemanima, u kojima se pojavljuje izobličeno čudovište s dugom kosom i opasnim zubima. Prave "nemani" nose poslovna odela i u svojim limuzinama odlaze na Kapitol hil.Ti ljudi su svima pred očima. Ti ljudi su sluge svetske vlade - novog svetskog poretka. Poput silovatelja koji se zaustavlja da bi žrtvi ponudio prijateljsku vožnju, oni ne izgledaju kao nemani, a upravo su to. Ovo se odnosi na sve nivoe vlasti. Predsednik Buš (stariji - prim. ur.) ne izgleda kao pokorni sluga paralelne vlade gornjeg sloja, ali ne dajte se zavarati.Na trenutak se zaustavite i podsetite na to da je predsednik Buš naredio brutalni pokolj 150.000 iračkih vojnika koji su se vraćali u Irak u konvoju vojnih kamiona sa belim zastavama, a na osnovu Ženevske konvencije o obustavi vatre i povlačenju. Zamislite užas iračkih vojnika kada su ih, uprkos tome što su mahali belim zastavama, pokosili američki bombarderi. Na jednom drugom delu ratišta, 12.000 iračkih vojnika je živo zakopano u sopstvenim rovovima. Nije li to monstruozan čin u najdubljem smislu te reči? Od koga je predsednik Buš dobio naređenje da postupi na tako monstruozan način? Dobio ga je od Kraljevskog instituta za međunarodne poslove, koji je, opet, dobio nalog od Komiteta 300, pozantog i pod nazivom "Olimpijci".

MOĆNI AMBASADOR

KO su zaverenici koji služe silnom i svemoćnom Komitetu 300? Naši bolje informisani građani svesni su da zavera postoji i da su njena imena različita. Na primer: iluminati, masonerija (slobodno zidarstvo), "okrugli sto", Milnerova grupa... Takvim građanima Veće za spoljne poslove i pripadnici Trilaterale predstavljaju veći deo onoga što im se ne dopada kada su u pitanju pogledi na unutrašnju i spoljnu politiku.Neki čak znaju da "okrugli sto", preko britanskog ambasadora u Vašingtonu, ima veliki uticaj na politiku SAD.
 
DVA prva cilja Komiteta 300 bili su Italija i Pakistan. Pokojni italijanski predsednik Vlade Aldo Moro bio je državnik koje se odupro "nultoj stopi" i planiranom smanjenju broja stanovnika njegove zemlje, čime je na sebe navukao gnev Rimskog kluba, koji je od "olimpijaca" dobio zadatak da sprovede pomenutu politiku. U jednoj rimskoj sudnici o tome kako je pokojnom predsedniku italijanske Vlade pretio jedan agent Kraljevskog instituta za međunarodne poslove (RIIA), koji je istovremeno član Komiteta 300, a tada je još uvek bio američki ministar spoljnih poslova. O meteorskom usponu čoveka kojeg je taj svedok imenovao kao Kisindžera govorićemo kasnije.Treba da se prisetimo da su predsednika Mora 1978. godine otele Crvene brigade i kasnije ga okrutno ubile. Na suđenju Crvenim brigadama nekoliko optuženih je potvrdilo da im je poznata činjenica da je u Morovo ubistvo bio upleten neko iz visokih američkih političkih krugova. Kada je pretio Moru, Kisindžer zasigurno nije sprovodio američku spoljnu politiku, nego je delovao prema naređenjima koja je dobio od Rimskog kluba - tela koje je potčinjeno Komitetu 300 i koje se bavi spoljnom politikom.SVEDOK koji je u sudnici izneo taj podatak, koji je odjeknuo kao bomba, bio je Morov blizak saradnik Gorado Gerzoni. Njegovo eksplozivno svedočenje 10. septembra 1982. godine preneli su italijanska televizija i italijanski radio, a bilo je objavljeno i u nekoliko italijanskih novina. Uprkos tome, ta bitna informacija u SAD nije dobila medijsku pažnju. Poznate američke "tvrđave slobode", koje sve uvek moraju da znaju, "Vašington post" i "Njujork tajms", nisu smatrale bitnim da objave nijedan red o Gerzonijevom svedočenju.Tu vest nije preneo nijedan američki radio niti ijedna američka televizijska stanica. Činjenica da je italijanski predsednik Vlade Aldo Moro desetinama godina bio vodeći političar, da je bio otet usred bela dana, u proleće 1978. godine, da su mu svi telohranitelji hladnokrvno ubijeni, nije smatrana vešću vrednom objavljivanja, čak ni uz podatak da je u tom zločinu učestvovao sam Kisindžer! Ili je upravo tišina zavladala zbog Kisindžerove umešanosti?Godine 1982, u svom izlaganju o ovom gnusnom zločinu pokazao sam da su Alda Mora, odanog člana Hrišćansko-demokratske stranke, ubile ubice Masonske lože P 2 kako bi Italiju učinile podložnom nalozima Rimskog kluba o smanjenju njene industrije i znatnom smanjenju njenog broja stanovnika. Morov plan stabilizacije Italije kroz punu zaposlenost te državni i politički mir ojačao bi katolički otpor komunizmu, čime bi i destabilizacija Bliskog istoka, što je zaverenicima bilo od primarne važnosti, uspela.
KOMITET 300 je odabrao Italiju kao pokusni cilj. Kao zapadnoevropska zemlja najbliža Bliskom istoku i zemlja povezana sa ekonomijom i politikom Bliskog istoka, Italija je važna za planove zaverenika. Osim toga, ona je sedište Katoličke crkve, a Vajshaupt je izdao naređenje da se Katolička crkva uništi. Italija je rodna zemlja nekih od najmoćnijih porodica iz vrha evropske oligarhije, iz drevnog crnog plemstva. Da je Italija oslabljena Morovom smrću, to bi imalo posledice na Bliskom istoku, čime bi se oslabio američki uticaj na tom području. Italija je važna i zbog još jednog razloga: ona predstavlja kapiju puta kojima droga iz Irana i Libana stiže u Evropu, ali ćemo se toj temi vratiti kasnije.Od osnivanja Rimskog kluba, 1968. godine, razne grupe su se udružile pod imenom "socijalističke" da bi srušile nekoliko italijanskih vlada. Među njima su: crno plemstvo iz Venecije i Đenove, masonska loža P2 i Crvene brigade. Svi su radili na istom cilju. Rimska policija, koja je istraživala slučaj Crvenih brigada i Alda Mora, naišla je na imena nekoliko vrlo istaknutih italijanskih porodica koje su tesno sarađivale s tom terorističkom grupom. Takođe je pronašla dokaze o tome kako su te moćne i ugledne porodice u najmanje desetak slučajeva ustupale Crvenim brigadama svoje kuće ili imovinu kao sigurna skrovišta za njihove jedinice.

UPOZORENjE TURAKA

SPROVODEĆI naređenje Komiteta 300 i eliminišući generala Ul Haka, Rimski klub je bez imalo griže savesti žrtvovao živote mnogobrojnih američkih službenika koji su bili u istom avionu, uključujući i grupu Odbrambeno-obaveštajne agencije američke vojske, na čelu sa komandantom brigade Herberom Vasomom. Pre tog leta general Zia ul Hak je dobio upozorenje od Turske obaveštajne službe da ne putuje avionom, tj. da postoji naređenje da bude ubijen rušenjem aviona. Imajući to na umu, general Ul Hak je, kako je rekao svojim bliskim saradnicima, "kao osiguranje" poveo američku ekipu sa sobom.
 
SVOJ deo posla, na rušenju Republike Italije, američko "plemstvo" odradilo je velikim doprinosom Ričarda Gardnera, dok je, u vreme predsednika Kartera, bio američki ambasador u Rimu. U to vreme Gardner je delovao pod direktnim nadzorom Betina Kraksija, važnog člana Rimskog kluba i ključnog čoveka u NATO-u. Kraksi je bio glavni čovek u zavereničkom pokušaju uništavanja Republike Italije. Kao što ćemo videti, to mu je skoro i pošlo za rukom, jer je, kao glavni igrač hijerarhije zaverenika, uspeo da kroz Parlament Italije izdejstvuje razvod braka i pobačaj, što je rezultiralo najdalekosežnijim i najrazornijim verskim i društvenim promenama koje su ikada pogodile Katoličku crkvu, a posle toga i moral italijanskog naroda. Nakon što je Ronald Regan izabran za predsednika, u septembru 1980. godine, u Vašingtonu je održan jedan važan sastanak, pod pokroviteljstvom Rimskog kluba i Socijalističke internacionale. Te dve organizacije direktno su odgovorne Komitetu 300. Glavna tačka dnevnog reda bilo je formulisanje metoda i poteza za neutralizaciju Regana kao predsednika. Prihvaćen je zajednički plan i, gledajući unazad, savršeno je jasno kako je plan koji su zaverenici tada skovali bio veoma uspešan.DA bismo razumeli koliko je ova zavera rasprostranjena i sveobuhvatna, potrebno je da navedemo ciljeve koje je Komitet 300 postavio za svoju pobedu i vlast nad svetom. Komitet 300 ima najmanje 40 poznatih "ogranaka" i sve ćemo ih navesti, zajedno sa opisom njihovih funkcija. Kada se to prouči, neće biti teško da se razume kako je jedno centralno zavereničko telo sposobno da deluje toliko uspešno i zašto nikakva sila na svetu ne može da izdrži njihov napad na same temelje civilizovanog, naprednog sveta, sazdanog na slobodi pojedinca, posebno onakvoj kakva je formulisana u Ustavu SAD.Zahvaljujući svedočenju koje je Gerzoni izneo pod zakletvom, Italija i cela Evropa su saznale da je Kisindžer stajao iza ubistva Alda Mora. Ali SAD to nisu saznale. Taj tragični događaj pokazuje sposobnost Komiteta 300 da bilo kojoj vladi, bez izuzetka, nametne svoju volju. Siguran u svoj položaj, kao član najmoćnijeg tajnog društva na svetu, a time ne mislim na Masoneriju, Kisindžer nije samo zastrašio Mora, već je sproveo u delo svoje pretnje da će ga "eliminisati" ne odustane li od svog plana ekonomskog i industrijskog razvoja Italije.
U junu i julu 1982. godine supruga Alda Mora je, u svom svedočenju na otvorenom suđenju, iznela kako je ubistvo njenog supruga bio rezultat ozbiljnih pretnji njegovom životu, koje mu je uputila, kako je rekla, "jedna visoko pozicionisana politička figura u SAD". Gospođa Eleonora Moro ponovila Kisindžerovu rečenicu upućenu Moru, koji je u svom svedočenju izneo i Gerzoni: "Ili zaustavi svoju političku struju, ili ćeš za to skupo platiti." Sudije su u tom trenutku upitale Gerzoninija da li bi mogao da identifikuje osobu o kojoj je gospođa Moro govorila. Gerzoni je odgovorio da je to bio Henri Kisindžer, kao što je i sam ranije rekao.GERZONI je zatim nastavio i razjasnio sudu kako je Kisindžer te pretnje izneo u Morovoj hotelskoj sobi za vreme službene posete italijanskih političara SAD-u. Moro, u to vreme predsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Italije, zemlje članice NATO saveza, bio je čovek visokog ugleda, koji nikada nije popuštao pritiscima ni pretnjama mafijaškog tipa. S Morom je tada u službenu posetu Americi putovao i predsednik Italije. Kisindžer je tada bio, a i sada je, važan agent u službi engleskog Kraljevskog instituta za međunarodne odnose, član Rimskog kluba i član američkog Veća za spoljne poslove.Kisindžerova uloga u destabilizaciji SAD kroz tri rata - bliskoistočnog, Korejskog i Vijetnamskog - dobro je poznata, kao i njegova uloga u Zalivskom ratu, u kojem su američki vojnici delovali kao plaćenici Komiteta 300 kako bi Kuvajt vratili pod nadzor Komiteta 300 i u isto vreme Irak pretvorili u primer svim malim zemljama, da ne bi došle u iskušenje da same odlučuju o sopstvenoj sudbini.

PRETNjE BUTU

KISINDžER je pretio i pokojnom Aliju Butu, predsedniku suverene države Pakistan. Butov "greh" bio je u tome što je zagovarao nabavku nuklearnog oružja za svoju zemlju. Pakisan je, kao muslimanska zemlja, osećao opasnost od stalne izraelske agresije na Bliskom istoku. Buta je 1979. godine pravno ubio predsednik Ministarstva za spoljne poslove u toj zemlji, general Zia ul Hak.
 
U SVOM planiranom usponu na vlast, Zia ul Hak je potakao razjarenu gomilu da zapali američku ambasadu u Islamabadu, čime je Ministarstvu spoljnih poslova očigledno želeo da pokaže kako je njihov čovek i, u isto vreme, da dobije više spoljne pomoći. Kako se kasnije pokazalo, upravo je on imao nameru da ubije Ričarda Helmsa. Nekoliko godina kasnije sam Zia uk Hak je platio svojim životom, pošto se umešao u rat koji je besneo u Avganistanu. Njegov avion "C-130 herkul" pogođen je niskofrekvencijskim električnim signalom (ELF) kratko po uzletanju, posle čega se naglo sunovratio i udario u zemlju.Činjenica da je Sovjetski Savez uspeo da proizvede aparate sa visokom radiofrekvencijom na zapadu je poznata zahvaljujući radu sovjetskih naučnika iz Odeljenja za intenzivne relativističke elektronske talase Instituta za atomsku energiju "Kurčatov". Dvojica njihovih specijalista bili su J. A. Vinogradov i A. A. Ruhadze. Oba naučnika su radila u Institutu za fiziku "Lebedev", čija su specijalnost eletronski i rendgenski laseri.POŠTO sam primio ovu informaciju, tražio sam potvrdu i iz drugih izvora i otkrio da je engleski "Internešl džurnal ov elektronik" (Međunarodni časopis za elektroniku) već objavio neke materijale koji su, izgleda, potvrđivali moju informaciju o rušenju aviona generala Ul Haka. Osim toga, tu informaciju su potvrdila i moja dva izvora iz obaveštajnih krugova. Neke korisne informacije dobio sam i iz sovjetskog naučnog časopisa o ovim temama, koji izlazi na engleskom, pod naslovom "Sovjet rejdio elektroniks and komunikejšns sistem" (Sovjetski sistem za radioelektroniku i komunikacije). U mojoj glavi nije bilo sumnje u to da je general Zia ul Hak ubijen. Na kamionu koji je viđen u blizini hangara nesumnjivo je bio uređaj za niskofrekvencijski električni signal, kakav, kako se zna, poseduju vojne snage.Prema Butovom pisanom svedočenju, koje je, dok je bio u zatvoru, prokrijumčario iz Pakistana, Kisindžer mu je oštro zapretio: "Napraviću strahovit primer ako nastaviš sa svojom politikom izgradnje zemlje". Buto je došao u sukob sa Kisindžerom i Rimskim klubom zato što je zagovarao program nuklearne energije da bi Pakistan pretvorio u modernu industrijsku zemlju, što je u očima Komiteta 300 bilo u direktnom sukobu sa nalozima koje je Kisindžer dao pakistanskoj Vladi. Kisindžerova pretnja Butu nije bila službena američka politika, nego politika današnjih iluminata.
ČOVEK treba jasno da razume zašto je nuklearna energija tako omražena u jednom delu sveta i zašto je lažni pokret "za očuvanje okoline", čiji je osnivač i finansijer Rimski klub, krenuo u rat protiv nuklearne energije. Uz nuklearnu energiju, koja daje obilje jeftine električne energije, zemlje trećeg sveta postupno bi postale nezavisne od američke pomoći i pretvorile bi se u suverene i nezavisne države. Električna energija iz nuklearnih izvora je pravi ključ pomoću koga bi zemlje trećeg sveta izašle iz zaostalosti, stanja u kojem, po zapovesti Komiteta 300, moraju da ostanu.Manja pomoć znači manji nadzor MMF-a nad prirodnim bogatstvima neke zemlje. Upravo je ova zamisao, tj. da bi zemlje u razvoju mogle da uzmu svoju sudbinu u svoje sopstvene ruke, nezamisliva Rimskom klubu i njegovom nalogodavcu, Komitetu 300. Bili smo svedoci kako je otpor protiv nuklearne energije u SAD uspešno primenjen za zaustavljanje industrijskog razvitka, u saglasnosti sa planom Rimskog kluba o "nultom postindustrijskom rastu".Zavisnost od američke pomoći drži zemlje u poslušnosti pred Ministarstvom za spoljne poslove. Vrlo malo te pomoći dospe do ljudi u tim zemljama, budući da ona obično završava u džepovima onih na vlasti, koji MMF-u dopuštaju da divljački pljačka prirodna bogatstva njihovih zemalja.

PRIMER MUGABEA

PREDSEDNIK Zimbabvea, bivše Rodezije, Mugabe, jeste dobar primer kako se pomoću inostrane pomoći stiče vlast nad sirovinama, u ovom slučaju nad hromom visokog kvaliteta. Divovski konglomerat pod nazivom LONRHO, kojim upravlja Angus Ogilvie, važan član Komiteta 300, u korist svoje rođake, kraljice Elizabete Druge, danas ima potpunu vlast nad tim vrednim prirodnim bogatstvom, dok narod te zemlje sve dublje tone u siromaštvo i bedu, uprkos pomoći SAD u iznosu od 300 miliona dolara.
 
Pa znas kako, drvasic, vecina udruzenja ne postoji predugo vremena... Mozemo mi da formiramo jedno takvo... Sa nekom idejom da mozemo u svojoj drzavi da pravimo konkurenciju medjusobno, ali kad predjemo granicu, da smo svi kao jedan. Mislim na poslovanje kompanija.
Cak, bilo je negde, postoji nesto tako i kod nas. Uspeli su da uslikaju Miskovica i jos par vecih riba kako ulaze, ali je sastanak strogo poverljiv.
A sto se tice udruzenja koja nisu nasa, ne mora cak niko odavde da bude clan. Dovoljno je da njima bude veci profit ako sa nama budu u miru nego u ratu. Tako amerika radi, a i svi ostali, sa tek par izuzetaka.
Cak je to i bolje, jer nekome das kintu da prica sta ti zelis, a ti se ne pojavljujes. To je definicija onoga sto se u sad zove lobiranje. Platis pare (i porez) i 'vozi Misko'. A podlozno je kontroli protoka novca. Znas ko gde zasta kako i koliko.
 
RIMSKI klub je vrhovna zaverenička organizacija, brak između angloameričkih finansijera i starih evropskih porodica crnog plemstva, posebno tzv. londonskog, venecijanskog i đenovskog "plemstva". Ključ uspešne kontrole sveta su njihova sposobnost stvaranja divljih ekonomskih recesija i kriza, te upravljanja tim recesijama i krizama. Komitet 300 ima zadatak da podstakne socijalne nemire na svetskom nivou, posle kojih sledi recesija kao ublažavajuća priprema za nadolazeće ozbiljnije stanje. To mu je glavna metoda stvaranja masa širom sveta, koje će postati primaoci "pomoći" u budućnosti. Čini se da Komitet veliki deo svojih važnih odluka, koje se tiču ljudskog roda, temelji na filozofiji poljskog aristokrate Feliksa Đeržinskog, koji je smatrao da je ljudski rod tek malo iznad goveđeg. Kao veoma blizak prijatelj britanskog tajnog agenta Sidnija Rajlija (Rajli je, zapravo, bio kontrolor tokom prvih godina boljševičke revolucije) često se poveravao Rajliju u pijanom stanju. Đeržinski je, naravno, bio zver koja je u pravljala aparatom "crvenog terora". Tokom jedne pijanke rekao je Rajliju: - Čovek nema nikakvu važnost. Vidi šta se dešava kada ga izgladniš. Počne da jede svog mrtvog druga da bi preživeo. Čoveka zanima samo sopstveno preživljavanje. Samo to je važno. Sva ta Spinozina filozofija samo je jedno veliko đubre.RIMSKI klub ima sopstvenu obaveštajnu agenciju, a koristi i Rokfelerov Interpol. S njom vrlo tesno sarađuje svaka američka obaveštajna služba, kao i KGB i Mosad. Jedina obaveštajna agencija koja je ostala izvan njenog domena bio je istočnonemački Štazi. Rimski klub ima i sopstvene, visoko organizovane, političke i ekonomske agencije. Upravo su one predsedniku Reganu naložile da zadrži usluge Pola Vokera, takođe važnog člana Komiteta 300. Voker je ostao na položaju predsednika Odbora Američke narodne banke, uprkos tome što je Regan, još dok je bio predsednički kandidat, čvrsto obećavao kako će ga otpustiti čim on, Regan, bude izabran za predsednika.
Rimski klub je, nakon što je odigrao ključnu ulogu u Kubanskoj nuklearnoj krizi, svoj program "upravljanja krizom" (preteču organizacije FEMA) pokušao da proda predsedniku Kenediju. Nekoliko naučnika Instituta "Tavistok" posetilo je predsednika Kenedija s namerom da mu objasne šta to znači, ali je Kenedi odbio njihov savet. Iste godine u kojoj je Kenedi ubijen Institut "Tavistok" je opet bio u Vašingtonu na razgovoru sa čelnicima NASA. Ovog puta razgovor je bio uspešan. NASA je "Tavistoku" dala ugovor o proceni uticaja njenog budućeg svemirskog programa na američko javno mnjenje.UGOVOR je poveren Institutu za istraživanje Stenford i Korporaciji "Rand". Većina materijala koje su priipremili instituti "Tavistok", "Stenford" i "Rand" nikada nije ugledala svetlo dana i zapečaćeno je do današnjeg dana. Nekoliko senatora, članova odbora i pododbora za nadzor tog projekta, kojima sam se obratio kako bih dobio informacije, rekli su mu da nisu "nikada čuli za to", a nisu imali pojma ni o tome gde bih mogao da pronađem to što tražim. Toliku moć i ugled su imali kod Komiteta 300. Godine 1966. moje kolege iz obaveštajne službe su mi savetovali da se obratim dr Anatolu Rapaportu, koji je napisao izveštaj za koji je Vlada, kako se govorilo, bila zainteresovana. Cilj tog rada bio je da se obustavi NASA svemirski program, za koji je Rapaport rekao da odživeo svoju korisnost. Rapaport mi je dao primerak svog rada, u kome, bez ulaženja u detalje, uglavnom piše da NASA-program treba da bude odbačen.

LOŠ UTICAJ

NASA ima previše naučnika koji imaju loš uticaj na Ameriku jer su uvek spremni da u školama i na univerzitetima drže predavanja o tome kako funkcionišu rakete, od izrade do pogona. Rapaport je tvrdio kako će to proizvesti naraštaj odraslih ljudi koji će hteti da postanu naučnici za svemir, posle čega će samo da shvate da su "nepotrebni", budući da 2000. godine njihove usluge neće biti nikome potrebne.
 
ČIM je NATO dobio Rapaportov izveštaj Rimskog kluba o profilisanju NASA, Komitet 300 je odmah zatražio akciju. Izaslanici Rimskog kluba u NATO zaduženi za hitnu akciju NASA bili su Harland Klivlend, Džozef Slejter, Klajborn K. Pel, Volter J. Levi, Džordž Mekgi, Vilijam Vots, Robert Štraus-Hjup (američki izaslanik pri NATO) i Donald Leš. Odbor za nauku i tehnologiju Severnoatlantske skupštine i Institut za istraživanje spoljne politike organizovali su sastanak. Nazvali su ga "Konferencija o transatlantskoj neravnoteži i saradnji" i održan je na raskošnom imanju engleske kraljice Elizabete u Duvilu, u Francuskoj.Osnovna svrha i namera konferencije u Duvilu bila je da se zaustavi tehnološki i industrijski razvoj SAD. Konferencija je rezultirala dvema knjigama, od kojih se ovde spominje jedna, Bžežinskog, pod naslovom "Tehnotronska era". Drugu knjigu je napisao Aurelio Peci, predsedavajući Konferencije, pod naslovom "Put u ponor". Peci se uveliko slaže sa Bžežinskim, ali je dodao da će u budućnosti nastati rasulo na svetu ne bude li tim svetom upravljala svetska vlada. U tom smislu Peci je insistirao da se Sovjetskom Savezu ponudi "spajanje sa NATO", po kojem bi Sovjetski Savez, u svetskoj vladi, bio jednakopravan partner Sjedinjenim Državama. Obe zemlje bi bile odgovorne za buduće "upravljanje krizama i globalno planiranje". Rimski klub je svoj prvi "ugovor o globalnom planiranju" poverio Institutu za tehnologiju Masačusets, jednoj od najvažnijih naučnih instituciji Komiteta 300. Za projekat su bili zaduženi Džej Forestor i Denis Medous. O čemu je bilo reči u njihovom izveštaju? U osnovnim postavkama se nije razlikovao od onoga što su propovedali Maltus i Fon Hajek. Naime, što se tiče starog pitanja o tome da nema dovoljno prirodnih bogatstava, Forester-Medousov izveštaj je bio prava prevara. Ono što u izveštaju nije stajalo bila je činjenica da će čovekov dokazani inventivni genij najverovatnije pronaći način da se "prevlada" nestašica. Fuzijska energija, taj smrtni neprijatelj Komiteta 300, mogla bi da se primeni za stvaranje prirodnih bogatstava. Na primer, fuzijskom bakljom bi moglo da se iz jedne četvrtine milje običnog kamena dobije dovoljno aluminijuma za naše četvorogodišnje potrebe.
PECI je neumorno propovedao protiv države-nacije i o tome koliko je ona pogubna za napredak čovečanstva. Zagovarao je "kolektivnu odgovornost". Nacionalizam je kao čovekov rak bio tema na nekoliko njegovih važnih govora. Godine 1977, njegov bliski prijatelj Ervin Lazlo napisao je knjigu sličnog sadržaja, pod naslovom "Ciljevi čovečanstva", koja je postala ključno štivo Rimskog kluba. Ceo taj rad je jedan žučljiv napad na industrijski razvoj i na urbani razvitak. Svih tih godina Kisindžer je kao osoba za vezu bio u tesnom kontaktu s Moskvom, kao predstavnik Kraljevskog instituta za međunarodne odnose. Pisane radove o "globalnom oblikovanju" sveta redovno je razmenjivao sa svojim prijateljima u Kremlju.Što se tiče zemalja trećeg sveta, jedan od članova Rimskog kluba, Harland Klivlend, pripremio je izveštaj koji je dostigao vrhunac cinizma. U to vreme Klivlend je bio američki predstavnik u NATO. Ukratko, zemlje trećeg sveta, po tom izveštaju, trebalo bi same da odluče koji će narodi ili delovi naroda da budu eliminisani. Kao što je Peci kasnije napisao (na temelju Klivlendovog izveštaja): "Narušen sukobljenim politikama triju najvećih zemalja i blokova, delimično grubo sklepan, postojeći međunarodni ekonomski poredak vidno puca po rubovima... Mogućnost potrebe pribegavanja odabiru - odluci ko mora da opstane - uistinu je vrlo surova. Ali, ako događaji, nažalost, dovedu do takvog kritičnog stanja, pravo na odlučivanje ne može se prepustiti samo nekolicini država, jer bi time one dobile zlokobnu moć nad životom gladnih na svetu".

ISKUSTVO AFRIKE

POLITIKA Komiteta 300 o namernom izgladnjavanju afričkih naroda, do smrti, dokazana je i u podsaharskim državama. To je bio cinizam najgore vrste, jer je Komitet 300 već ovlastio sebe za donošenje odluka o životu i smrti, i Peci je to znao. To je pokazao u svojoj ranije izdatoj knjizi "Granice rasta". Odbacio je potpuno razvoj industrije i poljoprivrede i umesto toga izneo zahtev da ceo svet potpadne pod jedno koordinacijsko veće, i to pod Rimski klub i njegove institucije u NATO, tj. svetsku vladu.
 
Samo cu malu napomenu da dam, malo pored teme. Jednom, i samo jednom... sam cuo na tv da CNN nije samostalna kompanija. Oni su u vlasnistvu u neke vojne kompanije, koja ni ona opet nije samostalna.
 
RIMSKI klub je direktno sudelovao i u stvaranju 25-godišnjeg rata u El Salvadoru. To je bio deo šireg plana koji je napravio Eliot Abrams iz američkog ministarstva spoljnih poslova. "Konačnu ofanzivu" salvadorskih gerilaca, koja, na sreću, nije bila uspešna, finansirao je član Komiteta 300 Vili Brant, vođa Socijalističke internacionale i bivši kancelar Zapadne Nemačke. Komitet je izabrao El Salvador kako bi Srednju Ameriku pretvorio u zonu za novi tridesetogodišnji rat. Taj zadatak bio je poveren Kisindžeru, pod bezazlenim imenom "Ande plan". Radi ilustarcije načina na koji zaverenici deluju izvan državnih granica, akcija "Konačna ofanziva", koju je isplanirao Vili Brant, izvedena je kao rezultat posete Felipea Gonzalesa Kubi. U to vreme, Gonzales se pripremao za preuzimanje uloge koju mu je zadao Rimski klub - da postane španski predsednik vlade. Osim mene i jednog ili dvojice kolega iz obaveštajne zajednice, te bivših kolega, izgledalo je da niko nije čuo za Gonzalesa do njegove posete Kubi. Gonzales je bio službenik Rimskog kluba zadužen za Salvador i prvi socijalista koji je došao na vlast u Španiji od smrti generala Franka. GONZALES je u to vreme putovao u Vašington na sastanak Rimskog kluba, na temu "sređivanje Regana", decembra 1980. Sastanak Gonzalesa i Kastra na Kubi najavio je predstavnik levičarske gerile Đilermo Ungo, koji je bio pod kontrolom Instituta za političke studije (Political Studies - IPS), najzloglasnijeg levičarskog trusta mozgova Komiteta 300, sa sedištem u Vašingtonu. Ungom je upravljao jedan profesor iz IPS, koji je poginuo u misterioznoj avionskoj nesreći, dok je putovao iz Vašingtona u Havanu u posetu Kastru. Kao što većina nas zna, i političkom levicom i političkom desnicom upravljaju isti ljudi, što objašnjava činjenicu da je Ungo bio doživotni prijatelj vođe salvadorske desnice, pokojnog Napoleona Duartea. Upravo je posle tog sastanka na Kubi izvedena "konačna ofanziva" salvadorske gerile. Polarizaciju Južne Amerike i SAD Komitet 300 je poverio Kisindžeru, kao specijalni zadatak. Malvinski rat (poznat i pod nazivom Folkandski rat) i kasnije rušenje argentinske vlade, posle čega su usledili ekonomsko rasulo i politički nemiri, isplanirali su Kisindžerovi saradnici u saradnji s lordom Karingtonom, jednim od vrhovnih članova Komiteta 300.
JEDNA od glavnih institucija Komiteta 300 u SAD, Institut Aspen u Koloradu, takođe je sarađivao u planiranju događaja u Argentini, kao i u rušenju iranskog šaha. Latinska Amerika je važna za SAD, ne samo zbog toga što SAD imaju veliki broj odbrambenih ugovora s tamošnjim zemljama, već i zbog velikog potencijalnog tržišta za izvoz američke tehnologije i proizvoda teške industrije, što bi oživelo mnoge američke kompanije koje jedva preživljavaju i osiguralo hiljade novih radnih mesta. Komitet 300 je to morao da spreči po svaku cenu, čak i po cenu tridesetogodišnjeg rata. Umesto da taj veliki potencijal vidi u pozitivnom svetlu, Komitet 300 ga je video kao veliku opasnost za svoj plan nultog postindustrijskog razvoja SAD, pa je odmah stupio u akciju kako bi primerom Argentine drugim latinoameričkim zemljama uputio upozorenje da zaborave svaku moguću pomisao o nacionalizmu, nezavisnosti, suverenitetu i integritetu. To je upravo razlog zbog kojeg se tako veliki broj latinoameričkih zemalja okrenuo proizvodnji droge kao jedinom izvoznom proizvodu. Postoji velika mogućost da je upravo to bila namera zaverenika.

MEKSIKO S VISINE

AMERIKANCI uopšteno omalovažavaju Meksiko. Komitet 300 baš to želi - da narod SAD tako doživljava Meksiko. Moramo da promenimo svoj način razmišljanja o Meksiku i uopšte o Južnoj Americi. Meksiko je veliko potencijalno tržište za sve vrste američkih dobara i proizvoda, što može da znači na hiljade radnih mesta i za Aemrikance i za Meksikance. Preseljenje američke industrije "južno od američke granice" i plaćanje robovskih plata nije u interesu nijedne od tih dveju zemalja. Od toga imaju korsit samo "olimpijci".
 
MEKSIKO je najveći deo tehnologije za izgradnju nuklearnih elektrana dobio od Argentine, ali je Malvinskim ratom to zaustavljeno. Još 1986. godine Rimski klub je izdao naređenje da se obustavi izvoz nuklearne tehnologije u zemlje u razvoju. Pomoću nuklearnih elektrana, koje proizvode obilje jeftine električne energije, Meksiko bi postao "Nemačka Latinske Amerike". Takvo stanje stvari bi bilo propast za zaverenike, koji su do 1991. godine zaustavili izvoz nukelarne tehnologije u sve zemlje osim u Izrael.Komitet 300 je za Meksiko namenio feudalno seljaštvo - stanje koje dopušta lako upravljanje i pljačkanje meksičke nafte. Meksiko kao stabilna i napredna zemlja može samo da bude plus za SAD. Upravo to je ono što zaverenici žele da zaustave i zato već decenijama ponavljaju klevete i vode ekonomski rat protiv Meksika. Pre nego što je bivši meksički predsednik Lopes Portiljo preuzeo vlast i nacionalizovao banke, Meksiko je dnevno gubio po 200 miliona dolara, a taj odliv kapitala organizovali su i njime upravljali predstavnici Komiteta 300, iz banaka i brokerskih kuća na Volstritu. KADA bi na čelu SAD bili državnici umesto političara, mogli bismo da udružimo snage i osujetimo planove svetske vlade - novog svetskog poretka o vraćanju Meksika u beznadežno stanje. Kada bismo uspeli da porazimo planove Rimskog kluba za Meksiko, Komitet 300 bi doživeo pravi šok i trebalo bi mu mnogo vremena da se od njega oporavi. Naslednici Iluminata su jednako velika opasnost za SAD kao i za Meksiko. Kada bi sa meksičkim patriotskim pokretima uspeli da pronađemo zajednički jezik - mi - narod SAD, bismo stvorili veliku silu s kojom ne bi bilo šale. Ali takva akcija zatheva vođstvo, a tu smo manjkaviji nego na bilo kojem drugom području.Komitet 300 je preko svojih ispostava uspeo da poništi Reganove predsedničke zamisli. Evo šta je o toj temi rekao Stjuart Butler iz fondacije "Heritejdž": "1980. godine desnica je mislila da je pobedila, ali je u stvari izgubila". Time je mislio na stanje u kome se desnica nalazila kada je shvatila da na svim važnim položajima u Reganvoj vladi sede predstavnici fabijansita koje je preporučila fondacija "Heritejdž". Butler je dalje rekao da će fondacija "Heritejdž" primeniti desničarske ideje kako bi SAD nametnula radikalno leva načela, ista ona radikalna načela o kojima je ser Piter Vikers Hol, najviši fabijansita u SAD i prvi čovek "Heritejdž" fondacije, otvoreno govorio tokom izborne godine.
Ser Piter Vikers Hol je i dalje bio aktivni fabijansita iako je bio na čelu jednog konzervativnog "trusta mozgova". Kao pripadnik britanske oligarhijske porodice Vikers, proizvođača oružja, imao je i položaj i moć. Porodica Vikers je u Prvom svetskom ratu snabdevala oružjem obe strane, kao i za vreme Hitlerovog dolaska na vlast. Kao pokriće služio im je Institut za urbani i regionalni razvoj Univerziteta Kalifornija. SER Piter je niz godina bio osoba od poverenja predsednika britanske Laburističke stranke i člana Komiteta 300, Entonija Vedžvuda Bena. Ne zaboravimo da je taj ugovor održan 1981. godine. Po stanju naše ekonomije i industrije se jasno vidi koliko je ser Piterova prognoza bila tačna. Kada me zabrinuti ljudi pitaju koliko će trajati recesija iz 1991. godine, ja ih upućujem na taj ser Piterov govor i dodam svoje mišljenje da će trajati sve do 1995/1996. godine, a i ono što posle nje nastane neće biti Amerika kakvu smo poznavali šezdesetih i sedamdesetih godina. Ta Amerika je već uništena.Ser Piterov govor sam preneo u svom biltenu ubrzo pošto je održan. Koliko je samo taj govor bio proročanski! Uostalom, bilo je lako predvideti budućnost koju su za Ameriku već napisali Komitet 300 i njegovo izvršno telo - Rimski klub. Šta je ser Piter, na jedan ublažen način hteo da kaže? Prevedeno na svakidašnji jezik rekao je da će novi svetski poredak skršiti stari američki način života, naš pravi republikanski oblik vlasti, kojem verujemo i koji je utemeljen na našem Ustavu. Amerika kakvu smo poznavali moraće da nestane ili će biti srušena. Kako sam rekao, članovi Komiteta 300 često su svima vidljive i veoma istaknute osobe. Ni ser Piter nije bio izuzetak.

MAG ILI ŠARLATAN?

DA li je ser Piter bio vidovit, veliki mag ili možda šarlatanski prorok sudbine koji je imao mnogo sreće? Odgovor je: nijedno od toga. On je samo čitao projekat Rimskog kluba, tela Komiteta 300 o laganoj smrti SAD kao nekadašnjeg industrijskog džina. Gledajući unazad ovih deset godina od njegovih predviđanja, može li iko sumnjati da je plan Komiteta 300 o rušenju industrijalizovane Amerike postao stvarnost?
 
ZAR se nisu predviđanja ser Pitera pokazala neverovatno istinita? Zaista jesu, skoro do poslednjeg slova. Vredno je spomenuti kako je ser Piter Vikers (tast ser Pitera Vikersa Hola) učestvovao u izradi dokumenta "Promenljive slike čoveka" Stenfordskog instituta za istraživanje. Veliki deo savetodavnog materijala, od 3.000 strana, poslatog kabinetu predsednika Regana, bio je preuzet iz tog dokumenta. Šta više, ser Piter Vikers je, kao visoki funkcioner britanske tajne službe MI6, bio u poziciji da Fondaciji "Heritejdž" unapred da mnoge inforamcije. Kao član Komiteta 300 i NATO, ser Piter Vikers je bio aktivan i kada je NATO Rimskom klubu naložio izradu društvenog programa kojim će u potpunosti eliminisati smer u kojem Amerika želi da ide. Rimski klub je, po nalogu Tavistok instituta, za izradu tog programa zadužio Stenfordski institut za istraživanje, ali ne samo za Ameriku, već i za sve zemlje Atlantskog saveza i OECD.Spomenutih 3.000 "preporuka" predsedniku Reganu je uručio ser Piterov štićenik Stjuart Batler. "Preporuke" su nedvosmisleno sadržavale neka mišljenja Entonija Vedžvuda Bena, člana Britanskog parlamenta i visokokotiranog člana Komiteta 300. Ben je članovima Socijalističke internacionale, koji su se sastali 8. decembera 1980. u Vašingtonu, rekao: - Možete da cvetate pod Vokerovim kreditnim slomom ako profilišete Regana da taj kreditni slom pojača.ČINjENICU da je Reagovana vlada prihvatila i primenila taj Batlerov savet potvrđuje slom banke "Saving sand Loan" i bankarske privrede, koji su ubrzale Reganove ekonomske mere. Pod izrazom "profilisati", Ben je mislio kako Reganu treba oprati mozak. Vredno je napomenuti da se Von Hajek, jedan od osnivača Fondacije "Heritejdž", poslužio svojim studentom Miltonom Fridmanom, tako što ga je postavio na mesto predsedavajućeg na projektu Rimskog kluba za deindustrijalizaciju Amerike pomoću Reganovog ubrzanja sloma, na primer, prvo čelične a potom i automobilske indsutrije, pa na kraju i stambene izgradnje.U tom smislu je za slom francuske čelične industrije kao član Komiteta 300 bio zadužen pripadnik francuskog crnog plemstva Etjen de Avinjon. Postoji velika mogućnost da nijedan od stotina hiljada francuskih radnika čelične industrije i brodogradnje koji su već deset godina bili bez posla nije nikada čuo za De Avinjona. O De Avinjonovom planu sam napisao detaljan izveštaj u časopisu "Vorld ekonomik rivju" 1981. godine. Tom sudbonosnom sastanku Rimskog kluba, održanom 10. decembra u Vašingtonu, prisustvovao je i jedan misteriozni čovek iz Irana. Ispostavilo se da je to bio Bani Sadr, posebni izaslanik ajatolaha Homeinija.
MOJU posebnu pažnju je privukao jedan govor sa te decembarske konklave iz 1980. godine, uglavnom zato što ga je održao Fransoa Miteran, čovek kojeg je odbacila francuska politika jer je mislila da je već potrošen. Ali, moj izvor iz obaveštajnih krugova mi je pre tog sastanka rekao kako se već vodi postupak s ciljem da se Miteran vrati na svoje noge i postavi na vlast. Zato mi je njegov govor bio posebno važan. Evo, šta je rekao: "Industrijski kapitalistički razvoj je suprotnost slobodi. Moramo da ga zaustavimo. Ekonomski sastav 20. i 21. veka će da razvije mašine koje će smrviti ljude, prvo na području nuklearne energije, koja već daje zapanjujuće rezultate". Miteranov povratak u Jelisejsku palatu bio je veliki uspeh socijalizma. Time se pokazalo kako je Komitet 300 dovoljno moćan da predviđa događaje i da ih potom ostvaruje, silom ili bilo kojim potrebnim sredstvima, kako bi pokazao da može da skrši bilo koju opoziciju i onda kada je kandidata, kao u slučaju sa Miteranom, oštroumna politička grupa iz Pariza pre toga odbacila.

POSMATRAČ

GREMNA decembarskom sastanku u Vašingtonu 1980. godine bio je u ulozi "posmatrača" perdstavnik još jedne zajednice, tj. direktor odbora za istraživanje istine, zvanog Antidefamacijska liga, Džon Grem, poznat i kao Ervin Sual. Antidefamacijska liga je ništa drugo do agencija britanske obaveštajne službe. Sualova velika torba prljavih trikova napunjena je u kanalizaciji londonskog Ist Enda. Sual je još uvek član supertajnog SIS-a - elitnog ogranka tajne službe tima Džemsa Bonda. Ne treba potcenjivati moć Antidefamacijske lige kao ni njen ogromni domen delovanja.
 
ČOVEK od poverenja Ervin Sual tesno sarađuje sa Holom i drugim fabijanistima. Kao veoma koristan za Britansku tajnu službu odabran je još kao student na Radničkom fakultetu "Raskin" engleskog univerziteta Oksford, istog onog centra za komunističko obrazovanje iz kojeg su ponikli Milner, Rods, Bardžis, Meklin i Kim Filbi. Univerziteti Oksford i Kembridž su već dugo vremena područja nastanjena sinovima i kćerkama britanskih elita, onih čiji roditelji pripadaju "gornjem sloju" visokog društva. Dok je bio na Oksfordu, Sual se priključio organizaciji Socijalističke lige omladine, a Britanska tajna služba ga je ubrzo unovčila.Sual je zaposlen u SAD, gde je bio pod zaštitom i pokroviteljstvom Voltera Lipmana, jednog od najtvrdokornijih američkih levičara. Lipman je osnovao i predvodio Ligu za industrijsku demokratiju i organizaciju Studenti za demokratsko društvo. Obe ove levičarske organizacije organizovale su operacije za stvaranje netrpeljivosti između industrijskih radnika i, po njihovim rečima, "kapitalističkog sloja" i menadžmenta. Oba Lipmanova projekta bila su integralni delovi aparata Komiteta 300, koji se protezao duž cele Amerike i čiji je najvažniji član bio upravo Lipman.SAUL ima jake veze sa američkim Ministarstvom spoljnih poslova i može da od FBI dobije dosije svake osobe na koju se okomi. To ministarstvo ima nalog da Sualu da sve što poželi i kada god to poželi. Saul se u većini slučajeva bavi analizom "desnih grupacija i pojedinaca". Antidefamacijskoj ligi su otvorena vrata Ministarstva spoljnih poslova i ona obilno koristi impresivnu tajnu službu tog ministarstva.Ministarstvo spoljnih poslova ima u svom desnom krilu ceo niz agenata koji se prikazuju kao "neustrašivi pobornici antisemitizma". Ta grupacija doušnika ima četvoricu vođa, od kojih su trojica Jevreji i prikriveni homoseksualci. Ova špijunska grupacija deluje već 20 godina. Izdaju zajedljive antižidovske "novine" i prodaju veliki broj antisemitskih knjiga. Jedan od glavnih operativaca deluje u Saveznoj Državi Lujzijani. Član ove grupacije je i jedan pisac koji je vrlo omiljen u desnim hrišćanskim krugovima. Ova grupa i pojedinci koji joj pripadaju su pod zaštitom Antidefamacijske lige. Sual je bio duboko upleten u ABSCAM i često mu se obraćaju agencije za sprovođenje zakona, tražeći od njega pomoć u raznim istragama i operacijama postavljanja klopki.
ERVIN Sual je bio zadužen i za praćenje Regana, odnosno putu koji je Reganu kao novoizabranom predsedniku zacrtala Fondacija "Heritejdž", i da, slikovito rečeno, "ispali nekoliko hitaca" ako mu se učini da Regan "skreće s puta" ili u bilo kojem trenutku počne da "skida tamne naočari". Sual je pomagao u uklanjanju svakog nepoželjnog desničarskog savetnika čiji rad nije bio po volji Fondaciji "Heritejdž". Takva osoba je bio Reganov ministar za rad Rej Donovan, koji je ipak uklonjen sa te dužnosti zahvaljujući odeljenju Antidefamacijske lige pod nazivom "Prljavi trikovi". Džejms Bejker Treći, čije je ime bilo na drugom popisu od 3.000 preporuka koje je napravila Fondacija "Heritejdž", bio je posrednik koji je predsedniku Reganu prenosio poruke mržnje o Donovanu.Drugi važan zaverenik je bio Filip Ejdž, tzv. odmetnik od CIA. Iako nije član Komiteta 300, bio je zadužen za Meksiko, a radio je po nalozima kraljevskog instituta za međunarodne poslove i Veća za spoljne poslove. Da ne ostane nezabeleženo: ništa što se događa u SAD ne događa se bez odobrenja Kraljevskog instituta za međunarodne poslove. Reč je o stalnom i neprekidnom sporazumu, koji su prvo otvoreno prihvatili (pre toga je bilo mnogo takvih tajnih sporazuma) Čerčil i Ruzvelt 1938. godine i po čijim uslovima su američke tajne službe dužne da razmenjuju poverljive informacije sa Britanskom tajnom službom.

PLANIRANI RAT

DRŽAVE-NACIJE moraju ili da prihvate vlast Rimskog kluba ili da žive po zakonima džungle i da se bore za opstanak. Kao prvi "ogled" Medous i Forester planirali su, za Kraljevski institut za međunarodne odnose, arapsko-izraelski rat iz 1973. godine, kako bi na jasan način pokazali svetu da će prirodna bogatstva poput nafte u budućnosti doći pod vlast globalnih planera, što naravno znači, u ruke Komiteta 300.
 
PRVU konferenciju Rimskog kluba u SAD Komitet 300 sazvao je 1969. godine, pod nazivom "Udruženje Rimskog kluba". Sledeća je odražana 1979, pod nazivom "Riverdaleški centar za religijsko istraživanje", a njome je koordinisao Tomas Barni. Potom je usledila konferencija Vudlens, održana u Hjustonu, u Teksasu, 1971. godine. Od tada se konferencija redovno održava u Vudlendu, svake godine. Takođe, iste te 1971. godine, ali nešto kasnije, Korporacija "Mičel" za energiju i razvoj održala je sastanak za Rimski klub. Glavna tema je bila - Ograničavanje razvoja SAD. Zatim je, kao kruna svega, u julu 1980. godine održana Prva svetska konferencija o budućnosti, na kojoj je prisustvovalo 4.000 "društvenih inženjera" i članova "trustova mozgova", od kojih su svi bili članovi ili saradnici raznih institucija koje deluju pod vrhovnim organizacijama Rimskog kluba.Ta konferencija imala je blagoslov Bele kuće, koja je održala sopstvenu konferenciju zasnovanu na zapisima sa te konferencije. Konferencija u Beloj kući nazvana je "Njhite House Commission on the 1980 s" i službeno je preporučila politiku Rimskog kluba "kao putokaz za buduću politiku SAD", a išla je tako daleko da je čak utvrdila kako ekonomija SAD izlazi iz industrijske faze. Bio je to odjek tame sera Pitera Vikersa Hola i Zbignjeva Bžežinskog, što potkrepljuje dokaze o vlasti Komiteta 300 nad politikom SAD, kako unutrašnjom, tako i spoljnom. KAO što sam rekao 1981. godine, mi smo politički, društveno i ekonomski ucenjeni kako bismo postali taoci planova Rimskog kluba. Sve je postavljeno protiv nas. Ako želimo da opstanemo, moramo da prekinemo omču u kojoj Komitet 300 drži našu vladu. Na svim izborima od vremena kada je jedan od predsedničkih kandidata bio Kelvin Ulidž, Komitet 300 je uspevao da svoje agente postavi na ključne položaje u vladi, tako da nije bitno ko je predsednik. Na primer, svakog predsedničkog kandidata od vremena Frenklina D. Ruzvelta odabralo je (neki vole da kažu "pažljivo izabralo", engl. "handpicked") Veće za spoljne odnose, prema uputstvima Kraljevskog instituta za međunarodne poslove.Posebno na izborima 1980. godine svi kandidati za najviše položaje u SAD su bili pod kontrolom Veća za spoljne odnose. Stoga, zaverenicima nije bilo važno ko će da pobedi na predsedničkim izborima. Uz pomoć "trojanskog konja" u liku Fondacija "Heritejdž" i Veća za spoljne odnose, na sve ključne položaje za određivanje politike u novoj vladi postavljeni su kandidati Veća za spoljne odnose, a pre toga poslušnici NATO i Rimskog kluba, čime je osigurano da sve ključne odluke nose pečat Rimskog kluba i Veća za spoljne odnose, kao izvršnih tela Komiteta 300.
I IZBORI iz 1984. i oni iz 1988. godine sledili su taj dugo utvrđeni obrazac. Sekretar za spoljne poslove Džordž Šulc bio je savršen izbor Komiteta 300 za taj položaj. Oduvek je bio tvorevina Henrija Kisindžera, nalogodavca Veća za spoljne odnose. Štaviše, njegov položaj u "Bečtelu", glavnoj kompaniji Komiteta 300 koja ima globalne dimenzije, omogućavao mu je pristup zemljama koje bi mogle da postanu sumnjičave u pogledu njegove povezanosti sa Kisindžerom. Karterova vlada je ubrzala proces postavljanja ključnih kandidata iz redova zaverenika na ključne položaje. Pre nego što je Karter bio izabran za predsednika, njegov ključni strateg za vođenje predsedničke kampanje Hamilton Džordan, rekao je kako su Sajrus Vens i Bžežinski dobili položaje u Karterovoj vladi, a da će on, Džordan, da podnese ostavku. Prva dvojica su zaista dobila položaje, ali Džordan nije dao ostavku.


TAJNO DRUŠTVO

KOMITET 300 je vrhovno tajno društvo, sastavljeno od nedodirljivog vladajućeg sloja, koji uključuje englesku kraljicu, holandsku kraljicu, dansku kraljicu i ostale evropske kraljevske porodice. Na samrti engleske kraljice Viktorije, matrijarha venecijanske porodice crne aristokratije, te aristokrate su odlučile da se pripadnici svetske aristokratije, radi sticanja vlasti u celom svetu, "moraju udružiti" sa nearistokratskim, ali neverovatno moćnim ljudima iz poslovnog sveta, na svetskom nivou, pa su tako vrata za sticanje vrhunske moći otvorena i, kako to engleska kraljica voli da kaže, "pučanstvu".
 
KARTEROVIM izborom Pola Vokera (nalog da imenuje Vokera dobio je od Dejvida Rokfelera) započeto je rušenje američke ekonomije, saglasno sa planom Rimskog kluba. Suočeni smo sa moćnim silama posvećenim cilju stvaranja svetske vlade. Poslednjih 45 godina sudelujemo u strahovitom ratu osiromašenja, samo što ga još uvek tako ne doživljavamo. Isperu nam mozak, metodično i sistematski, a da toga uopšte nismo ni svesni. Tavistok institut je osmislio sistem za to, a potom ga pustio u pogon.Jedini način da se tome odupremo je razotkrivanje zaverenika i svih njihovih organzacija. Potrebni su nam iskusni ljudi, koji mogu da osmisle strategiju za odbranu našeg neprocenjivog nasleđa, koje će kada jednom nestane biti nepovratno. Moramo da naučimo metode kojima se služe zaverenici, da ih naučimo i da osmislimo protivmere. Samo će udruženi program uspeti da zaustavi trulež koja nam izjeda zemlju. NEKIMA je možda teško da prihvate pomisao o postojanju zavere, zato što su se mnogi na tome obogatili. Drugi misle da se aktivnost na globalnom nivou može sprovesti uspešno. Kada vide veliku birokratiju naše vlade, kažu: "Ali, kako ćemo da verujemo da ljudi kao individualne osobe mogu da učine više nego vlada?" Time se previđa činjenica da je vlada deo te zavere. Takvim ljudima su potrebni čvrsti dokazi, a takve dokaze je teško prihvatiti. Drugi kažu: "Pa šta onda! Baš me briga za zaveru, ja i ne glasam na izborima." Američki narod je profilisan da upravo tako reaguje. Postao je obeshrabren i zbunjen, što je rezultat četrdesetpetogodinjšeg rata protiv nas. Kako se to radi objašnjeno je u knjizi Bernard Levina, ali koliko se ljudi potrudilo da pročita knjigu jednog akademika? Reagujemo upravo onako kako smo isprofilisani da reagujemo. Demoralisani i zbunjeni narod daleko će spremnije da prihvati naglu pojavu velikog čoveka koji obećava da će rešiti sve probleme i najavljuje dobro uređeno društvo, s punom zaposlenošću i minimalnim unutrašnjin nemirima. Njihov diktator, a to će sigurno i biti, biće dočekan raširenih ruku.
DOGAĐAJI koji su usledili na području bivšeg SSSR i pojava nekoliko nezavisnih država u labavoj federaciji s Rusijom, odvijali su se upravo onako kako su to zamislili Peci i Rimski klub, što je Peci jasno izneo u obema knjigama koje sam gore pomenuo. Sa tako podeljenim SSSR lakše će da izađu na kraj nego sa snažnom, ujedinjenom sovjetskom državom. Planovi Komiteta 300 za stvaranje svetske vlade, u kojima je predviđena podela Rusije, ostvaruju se velikom brzinom. Ljudi u zapadnoj Evropi idu u smeru saveza država unutar okvira jedne vlade, sa jedinstvenom valutom. Sistem Evropske ekonomske zajednice postupno će da se prenosi na SAD i Kanadu. Ujedinjeni narodi se polako ali sigurno pretvaraju u telo koje aminuje svetsku vladu, a njihovu politiku određuju SAD, kao što smo videli u slučaju Zalivskog rata. Potpuno ista stvar događa se sa britanskim Parlamentom. Rasprava o sudelovanju Velike Britanije u Zalivskom ratu bila je smešno kratka, održana je sa zakašnjenjem i to samo tokom predloga za odgađanje sednice. Nikada se u jednovekovnoj istoriji tog parlamenta nije dogodilo da je morala da bude doneta tako važna odluka, a da je za raspravu bilo dopušteno tako malo vremena. Jedan od događaja koji su u istoriji Parlametna zahtevali najviše pažnje, praktično je prošao neopaženo. Približili smo se tački u kojoj će SAD da šalju svoju vojsku u rešavanje svih razmriica koje se iznesu pred Ujedinjene nacije. Glavni portparol Ujedinjenih nacija (tada) Peres de Kueljar, natovaren novcem od mita, bio je najpopustljiviji čelnik UN u istoriji. Sve zahteve SAD odobravao je bez pogovora. Njegov naslednik će još spremnije da odobrava sve što američka Vlada stavi pred njega. Ovo je važan korak na putu stvaranja svetske vlade.
 
Kome sudi Hag?

Ovo sve je napisano 1990. godine!!!

MEĐUNARODNI sud u Hagu će narednih godina sve više da služi za rešavanje pravnih nesuglasica svih vrsta. Taj sud je, naravno, prototip pravnog sistema svetske vlade i zameniće sve ostale sudove. Kada su u pitanju centralne banke, esencijalne institucije za planiranje novog svetskog poretka, u tom području je uglavnom Međunarodna banka za obračun već preuzela vlast. Privatne banke brzo nestaju, kao deo priprema za "deset velikih banaka" koje će kontrolisati bankarstvo celog sveta, pod vođstvom Međunarodne banke za obračun i MMF. U Evropi postoji veliki broj socijalnih država, a SAD se ubrzano pretvaraju u najveću socijalnu državu na svetu. Kada ljudi postanu zavisni od države u smislu osnovnih sredstava za život, biće veoma teško da se od toga odviknu, što se jasno moglo videti po rezultatima poslednjih izbora u SAD, na kojima je 98 posto kandidata vraćeno u Vašington kako bi mogli da uživaju u lagodnom životu, uprkos njihovim poražavajućim rezultatima. ZABRANA posedovanja oružja već je na snazi u tri četvrtine zemalja na svetu. SAD su jedina zemlja u kojoj ljudi još uvek mogu da poseduju sve vrste pištolja i pušaka, ali to zakonsko pravo velikom brzinom nagrizaju zakoni saveznih država i lokalni zakoni, kojima se krši ustavno pravo svih građana na posedovanje oružja. Do 2010. posedovanje oružja će postati stvar prošlosti u SAD. Na sličan način se uznemirujućom brzinom narušava i sistem obrazovanja. Postoji celi niz zakonskih strategija kojima se, uz nedostatak sredstava, prisilno zatvaraju privatne škole. Obrazovni standard u SAD je već potonuo do tako bednog nivoa da se teško može nazvati obrazovanjem. Sve to je u planu. Svetska vlada ne želi da naša deca budu obrazovana.Razaranje nacionalnog identiteta odvija se ogromnom brzinom. Više nije dobro biti patriota, osim ako to nije deo nekog projekta svetske vlade, poput genocidnog rata protiv Iraka ili mogućeg uništenja Libije. Rasni ponos je danas nešto od čega treba zazirati i u mnogim delovima sveta se smatra nezakonitim činom, uključujući i SAD, Veliku Britaniju, zapadnu Evropu i Kanadu, u kojima bela rasa čini najveći procenat stanovništva.
POD vođstvom tajnih društava u Americi, rušenje republikanskih oblika vlasti odvija se ogromnom brzinom još od završetka Drugog svetskog rata. Dugačak je popis vlada koje su srušene od strane SAD i neupućenima je teško da prihvate mogućnost da vlada neke zemlje, navodno odane republikanstvu pod jedinstvenim ustavom, može tako da se ponaša, ali činjenice govore same za sebe.To je cilj koji je Komitet 300 postavio još pre više od sto godina. SAD su predvodile takve napade na starne vlade i još uvek ih predvode, i to uz stalno obezvređivanje republikanske baze SAD. Počevši od Lojda Katlera, pravnog savetnika Džejmsa Erla Kartera, jedan odbor pravnika - stručnjaka za američki Ustav, neprestano radi na tome da američki zastupnički sistem, Kongres, pretvori u nezastupnički parlamentarni sistem. Taj posao traje od 1979. godine, po unapred zacrtanom planu, a Katler je, zbog svoje predanosti tom poslu i cilju, postao član Komiteta 300. Konačan nacrt takvog parlamentarnog oblika vlasti biće predočen Komitetu 300 krajem 1993. U tom novom parlamentarnom sistemu članovi parlamenta neće biti odgovorni svojim biračima, nego parlamentarnoj stezi i glasaće onako kako im bude naređivano. Tako će ustav, subverzivnim delovanjem sudstva i birokratije, da nestane, zajedno sa slobodom pojedinca. Ubrzaće se unapred isplanirano degradiranje čoveka razvratnim seksualnim praksama. Britanska kruna - preko tajnih službi SIS i MI6 - i danas uvodi nove perverzne seksualne kultove. Kao što već znamo, kultovi koji danas deluju su proizvod delovanja Britanske tajne službe u korist oligarhijskih vladara.
 
POPULARNA zabavna industrija, na kraju krajeva, filmska industrija, jagmila se da diskredituje one koji su pokušavali da upozore na najveću opasnost po slobodu pojedinca i čovečanstva. Sloboda je Božji zakon, koji je čovek oduvek nastojao da podrije i omalovaži, a ipak, čežnja za slobodom je tako ogromna da nijedan sistem do danas nije uspeo da taj osećaj istrgne iz čovekovog srca. Svi dosadašnji ogledi koji su se sprovodili u SSSR-u, Velikoj Britaniji i SAD-u u svrhu otupljivanja čovekove čežnje za slobodom završavali su se bezuspešno.Ali, dolaskom novog svetskog poretka, odnosno svetske vlade, ubrzaće se dalekosežni ogledi nad ljudima kako bi se ta čovekova Bogom data čežnja za slobodom istisnula iz njegovog uma, tela i duše. Ono što danas doživljavamo, samo je sitnica u poređenju s onim što tek dolazi. Napad na dušu je zadatak mnogih društvenih ogleda koji se pripremaju i tužno je saznanje da će institucije u SAD igrati glavnu ulogu u tim strašnim eksperimentima koji se već sprovode na lokalnom nivou, u mestima poput Bolnice ratne mornarice u Betesdi i zatvora "Vejkvil" u Kaliforniji. U filmove koje smo do sada videli, ubrajaju se filmovi sa Džemsom Bondom "Asasinejšn biro", "Matarajz serkl", itd. Ti filmovi su bili "bajke" čija je svrha da se sakrije istina o tome da takve organizacije zaista postoje i to u daleko većim razmerama nego što i najplodniji holivudski tvorci ideja mogu da zamisle.Ipak, "Asasinejšn biro" je potpuno istinit film. On postoji i u Evropi i u SAD, te isključivo po nalogu Komiteta 300 sprovode ubistva ljudi na visokim položajima, pošto sve druge metode propadnu. Kenedijevim ubistvom je rukovodio "Permindeks", pod vođstvom ser Vilijema Stivensona, koji je godinama bio prvi operativac engleske kraljice za "kontrolu gamadi".Ugovorni Cijin agent Klej Šo, upravljao je "Permindeksom", iz centra "Trejdmart" u Nju Orleansu. Džim Garison, bivši državni advokat u Nju Orleansu, bio je vrlo blizu razotkrivanja zavere o Kenedijevom ubistvu - uspevši da dođe do Kleja Šoa, a potom su ga "rešili" i Šoa proglasili nedužnim u pogledu umešanosti u zaveru Kenedijevog ubistva. Činjenica da je Šo eliminisan na isti način kao i Džek Rubi, koji je takođe bio ugovorni Cijin agent (obojica su umrla od namerno prouzrokovanog brzodelujućeg raka), jasno govori da je Garison bio na pravom tragu.
JEDNA druga kancelarija za ubistva nalazi se u Švajcarskoj i donedavno je na njenom čelu bila "osoba iz senke", čija se nijedna fotografija nije pojavila od 1941. Operacije te kancelarije finansirala je i, verovatno ih još uvek finansira, porodica Oltramejr - Švajcarska crna aristokratija, vlasnici "Ženevske banke Lombad-Odijer", koja je takođe deo Komiteta 300. Prva osoba za kontakt bio je Žak Sostel (prema podacima tajne službe G 2 američke vojske).Ova grupa bila je tesno povezana i sa Alenom Dulsom i Žan de Menilom, važnim članom Komiteta 300 i vrlo važnim imenom u teksaškoj naftnoj industriji. Baza podataka vojnoobaveštajne službe G 2 pokazuje da je ta grupa bila duboko umešana u trgovinu oružjem na Bliskom istoku. Ta služba je, uz ostalo, organizovala namanje 30 pokušaja ubistva generala De Gola, u koje je Žak Sostel bio direktno umešan. Isti taj Žak Sostel je bio osoba za vezu sa gerilskom grupom "Blistava staza", koja je štitila Komitetove proizvođače kokaina u Peruu.

ATAK NA MORAL

EVIDENTAN je nezapamćeni napad na moralne vrednosti. Pornografija se više neće nazivati "pornografijom", već seksualnom zabavom za odrasle. Sve to će biti propraćeno krilaticama poput: "Zašto to skrivati kada to svi rade", "Uklonimo predrasude o tome da je seks u javnosti nešto ružno i prljavo"... Oni koji vole tu vrstu razuzdane seksualne požude, neće više morati da odlaze u ofucane *****-salone. Umesto toga, superklubovi visokog sloja i omiljena mesta bogatih i slavnih će javne seksualne priredbe da pretvori u visoko "umetnički" oblik zabave. Što je još gore, neki crkveni "čelnici" će to i da preporučuju
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top