Вјероватно си у праву када кажеш да је са правне стране већ касно да нешто урадимо и побољшамо наш рејтинг. Прича о добрим и лошим момцима се већ зацементирала. Него, ми смо почели ову дискусију о сасвим другој ствари, о питању нашег признавања или непризнавања наших злочина. Ја тврдим да велика већина нашег народа, како у РС-у тако и у Србији, уопште не признаје да је било икаквог злочина с а наше стране, а они малобројни који и признају налазе оправдање (освета) а ти тврдиш супротно. Не вјерујем да не читаш разне портале , форуме, новине па да не знаш шта јавност мисли о том питању. Остави сад на страну муслимане и међународну заједницу. Јасно нам је шта они мисле и пта хоће. Али запто се ми међу собом лажемо и обмањујемо. Ђутимо, правимо се невјешти, чак ни између себе не разговарамо плашећи се да комшија не чује.
По мени случај Сребреница још није готов и треба радити на тоталном откривању чињеница без предрасуда.
Када се врши геноцид, онда се неселективно убијају сви припадници неке заједнице, а не остављају се у животу репродуктивно способне особе (жене и дјеца). Проглашавање злочина над Муслиманима геноцидом, директно се вријеђа спомен на око четири милијуна Јевреја настрадалих у Другом свјетском рату. Јер да су нацисти поступали као Срби поштедјевши жену, дјецу и старе особе, настрадало би мање од половице Јевреја.
Луис Мекензи, бивши командант мировних снага у БиХ је подсјетио је да су Муслимани под командом Насера Орића убили неколико хиљада српских цивила. За канадски лист "Глоуб енд мејл" оцијенио је "да у Сребреници 1995. године није побијено 8.000 Муслимана. Евиденција достављена Хашком трибуналу изазива озбиљну сумњу у овакву тврдњу.У тај број урачунато је и 5.000 оних који су се водили као нестали. Такођер, више од 2.000 тијела пронађено је у Сребреници и око Сребренице и међу њима су и жртве трогодишњих борби у тој области. Муслимански мушкарци и старији дјечаци су одвојени, а старци, жене и дјеца су пребацивани у правцу Тузле на безбједно. То је страшно, али исто тако треба рећи да ако неко жели да изврши геноцид, он неће дозволити женама и дјеци да оду.
Ево што о сребреничком злочину из 1995. мисли Кристоф Флиге, актуални судац Хашког трибунала. У интервјуу њемачком тједнику "Шпигел" изјавио је сљедеће:
Случај Караџић се односи на питање одговорности за масовно убијање, о чему се говори као о геноциду.
Међутим, стручњаци за међународно право су подијељени о томе да ли би се масакр у Сребреници могао дефинирати као геноцид. Ја себи постављам питање: да ли нам је израз геноцид потребан да би окарактеризирали такве злочине?
Требало би да уведемо нову дефиницију таквог злочина.
Можда би израз масовно убојство отклонио неке од тешкоћа с којима се суочавамо.
Карлос Мартинс Бранко, португалски војни званичник посвједочио је да је број жртава од 7.300 фалсифициран, да би био кориштен за пропагандне сврхе. Он је 1998. написао да "постоји мало сумње да је најмање 2.028 босанских Муслимана погинуло у борби с боље увјежбаном и боље командираном Војском РС у три године жестоког ратовања". Многа тијела, каже Бранко, налазила су се у зони града и прије пада Сребренице.
Из извјештаја високог комесара УН за људска права Хенрија Виленда који је послије петодневног испитивања избјеглица у Тузли (1995.) рекао: "Нисмо нашли никога ко је својим очима видео неки злочин."
О пометњи међу народом који се повлачио за 28. дивизијом Армије РБиХ из Сребренице, писао је и Џонатан Рупер из BBC: "И холандски мировни контингент и обавјештајни официри британских специјалних јединица САС, који су се налазили у граду кад је пао, били су свједоци огорчених борби између самих Муслимана у Сребреници кратко вријеме прије него што су Срби ушли. Такођер постоје извјештаји да је знатан број погинуо прелазећи минска поља која је њихова страна поставила.”
Филип Корвин, некадашњи високи функционер Уједињених нација и изасланик генералног секретара УН у Босни:
Ако је од 37.000 житеља Сребренице преживјело њих 35.500, онда је рачуница врло проста, открива Корвин. Ја и даље тврдим, наравно на основу чврстих доказа и прикупљеног материјала, да је цифра о 7.000 убијених Муслимана преувеличана и да она не може бити већа од 1.000 људи.
Кареманс, командант холандских снага у Сребреници, рекао је у једном интервјуу у Загребу 1995, да је понашање Срба у погледу сребреничке трагедије било донекле разумљиво, јер су Муслимани с њиховим нападима из Сребренице (1992-1993), до темеља спалили 192 српска села и побили његове становнике!
Едвард Херман, амерички професор објавио је, са својим сурадницима, књигу (2010.): "Сребреница, деконструкција једног виртуалног геноцида."
- Сами Муслимани из Сребренице дали су објашњења неочекиваног повлачења јаких снага 28. корпуса.
Ибран Мустафић, оснивач СДА у Сребреници и посланик у скупштини Федерације БиХ, у интервјуу 1996. године је рекао: "Сценарио за издају Сребренице је свјесно припремљен. У тај посао су умијешани босанско предсједништво и команда Армије". Он је нагласио да су напади из заштићене зоне били "свјесно давање повода српским снагама да нападну", а да су трагични сценарио направиле "личности које су у љето 1995. напустиле Сребреницу без огреботине".
Још већи скандал изазвало је свједочење Хакије Мехољића, некадашњег шефа полиције у Сребреници. Он је открио да је циљ повлачења 28. дивизије био срачунат да доведе до што већег броја жртава, да би се добио повод за НАТО интервенцију.
Ево још неких имена истакнутих јавних радника Запада који су настојали демистифицирати "сребренички геноцид":
Jared Israel, Sarah Standefer, Noam Chomsky, Rene Gremaux, Louis Dalmas, George Pumfrey, Abe de Vries, Jaques Verges, Max Sinclair.
Дакле колега није тачно да само Срби о томе причају.Истину треба до краја истражити а ја постављам ова два документарца као обавезну лектиру за све оне које интересује случај Сребреница и постављам јавно питање:
ЗАШТО ИЗ СРЕБРЕНИЦЕ-демилитиризоване УН зоне излазе војници са оружјем? 
Srebrenica - Izdani grad (A town betrayed)
