Комеморација има разних, у овој новој творевини званој неовисна репУблика Хрватска су увели праксу комеморација доказаним зликовцима и усташким кољачима, тако имамо комеморацију страдалим усташама у Блајбургу, а недавно смо имали
комеморацију поводом годишњице партизанског напада на Дјечји дом за ратну сирочад у Јастребарском. И то говори да у том земљи имамо један болестан амбијент гдје се све агресивније врши ревитализација усташтва и усташке идеологије.
У таквом болесном амбијенту дођемо у ситуацију да је необично да се уопште одржи комеморација страдалим српским цивилима, оно што би у било којој средини, земљи требало бити нешто најнормалније.
Па још ако на тој комеморација страдалим цивилима дођу представници владе што би такође требало бити нешто најнормалније, у земљи коју лијепом њиховом воле звати то користе као доказ како они ето уважавају, поштују српске жртве. Истина, поштују, када се остварила усташка водиља и касније водиља кривоустог и број Срба пао испод "прихватљивих" 4%.
И ту показују бестидност и стављају у раван са прославом злочиначке акције "Олуја" и погрома над српским народом, па ето на тој морбидној прослави бјеше један несрећни Србин, а ето као овдје дошли представници хрватске владе. Па је то као доказ нормализације и побољшања односа.
Јес', ал ако би се правили мутавим, комеморација цивилним жртвама и прослава злочина никако не могу бити исто. Но у једном болесном амбијенту гдје је ревитализована усташка идеологија успоставила изопачен систем вриједности, то и не могу разумјети.