-
- Popularno:
- Najtvrđe drvo na svetu
- Trijumf mačora iz Niša na izložbi u...
- "Beli duh mediteranske šume"
- Woke ideologija i istopolni brakovi u...
- Test demokratičnosti Krstarice? Više...
- Slucaj nadstresnica
- 1 milion na protestu protiv Vučića u...
- Šta očekujete nakon protesta u narednom...
- Srbija moze i dalje da uvozi ruski gas?
- Bačulov sindrom polako vrši...
Komedija u životinjskom carstvu
- Začetnik teme Plavooki Treptač
- Datum pokretanja
Moje ime je Đurđija.
Poznat
- Poruka
- 7.293
Moje ime je Đurđija.
Poznat
- Poruka
- 7.293
Moje ime je Đurđija.
Poznat
- Poruka
- 7.293
- Poruka
- 96.242
Kako je slatko...
Moje ime je Đurđija.
Poznat
- Poruka
- 7.293
- Poruka
- 96.242
- Poruka
- 96.242
- Poruka
- 96.242
982 × 1178
Moje ime je Đurđija.
Poznat
- Poruka
- 7.293
Moje ime je Đurđija.
Poznat
- Poruka
- 7.293
Moje ime je Đurđija.
Poznat
- Poruka
- 7.293
I love cats...
Lekking
Lekking je reč koju naučnici koriste da bi opisali osobenu vrstu ponašanja pri parenju koje pokazuju neke životinje koje nisu sisari. Uopšteno govoreći, mužjaci vrsta se okupljaju u jednom određenom području i ili se bore (kao što to rade neki jeleni i antilope) ili rade složene prikaze parenja (kao što to čini veliki šajb). Ženke vrste sede i leže, prosuđujući kako će se izabrati par.
Reč lekking potiče od ranije imenice lek koja se odnosi na područje u kojem se lekking odvija ili na grupu muškaraca koji su zauzeti lekingom. Ali odakle lek?
Lek je pozajmljen na engleski jezik direktno iz švedskog, gde je skraćeno od lekstalle, „zemlja za parenje“. Verovatno je engleskoj publici predstavljen u knjizi pod nazivom The vild birds and vild fovl of Švedska iz 1867. godine; autor Llevelin Lloid koristi švedski lekstalle u celoj knjizi, ili u kurzivu ili pod navodnicima da označi njegovu švedskost, ali takođe koristi i sam lek bez ijedne konvencije koja se koristi da signalizira da je reč švedski koja se odnosi na mesto okupljanja ovih ptica za parenje i sam prikaz parenja. Darvin, kasnije pišući o nekim istim pticama koje je Lloid primetio, koristio je lek u svom Spuštanju čoveka iz 1871. godine („Čak četrdeset ili pedeset, ili čak više ptica okuplja se na mestu porijekla. Lek gluhara traje od kraja Marta do ... kraja maja. ").
Švedski etimon koji nam je dao lek je spoj: na švedskom, stalle znači „mesto“, a lek znači i „parenje“ i (prikladno) „sport“ ili „igra“.
Ovo mi je najsladja tema ...
Brumation
Nisu sva životinjska ponašanja tako aktivna kao žmirkanje i pražnjenje: na drugom kraju spektra ima brumacije.
Brumacija je relativno nova reč koja je upravo uneta u naš Neupraćeni rečnik. To znači „stanje tromosti, neaktivnosti ili vreve koju ispoljavaju gmizavci (poput zmija ili guštera) tokom zime ili dužeg perioda niske temperature“, i to je jedna od retkih reči na engleskom jeziku koju možemo pratiti do tačka stvaranja.
Brumaciju je skovao američki zoolog Vilbur V. Maihev u članku iz 1965. godine pod naslovom „Hibernacija u rogatom gušteru Phrinosoma m'calli“ (uporedna biohemija i fiziologija, tom 16, br. 1, septembar 1965). On piše, „Predlažem termin brumacija (od bruma, L. zima) da ukaže na zimsko mirovanje ektotermičnih kičmenjaka koji pokazuju fiziološke promene koje su nezavisne od telesne temperature.“
Čekaj: nije li ovo u osnovi samo hibernacija? Ne baš. Životinje u istinskom zimskom snu prestaju da piju vodu i zaspavaju dubokim snom iz kojeg se ne mogu probuditi, dok se gmizavci u brumaciji i dalje povremeno mešaju kako bi popili vodu. Maihev je smatrao da bi, s obzirom na razlike između hibernacije i onoga što su gmizavci radili, bilo najbolje stvoriti novi termin koji je specifičan za guštere.
Brumaciju donose hladne temperature, ali previše toplote može dovesti do toga da životinja pređe u drugo vrelo stanje zvano estivacija. Kao što brumacija može svoju liniju pratiti do latinske reči za zimu, tako estivacija vodi svoju liniju do latinske reči za leto.
Brumacija je relativno nova reč koja je upravo uneta u naš Neupraćeni rečnik. To znači „stanje tromosti, neaktivnosti ili vreve koju ispoljavaju gmizavci (poput zmija ili guštera) tokom zime ili dužeg perioda niske temperature“, i to je jedna od retkih reči na engleskom jeziku koju možemo pratiti do tačka stvaranja.
Brumaciju je skovao američki zoolog Vilbur V. Maihev u članku iz 1965. godine pod naslovom „Hibernacija u rogatom gušteru Phrinosoma m'calli“ (uporedna biohemija i fiziologija, tom 16, br. 1, septembar 1965). On piše, „Predlažem termin brumacija (od bruma, L. zima) da ukaže na zimsko mirovanje ektotermičnih kičmenjaka koji pokazuju fiziološke promene koje su nezavisne od telesne temperature.“
Čekaj: nije li ovo u osnovi samo hibernacija? Ne baš. Životinje u istinskom zimskom snu prestaju da piju vodu i zaspavaju dubokim snom iz kojeg se ne mogu probuditi, dok se gmizavci u brumaciji i dalje povremeno mešaju kako bi popili vodu. Maihev je smatrao da bi, s obzirom na razlike između hibernacije i onoga što su gmizavci radili, bilo najbolje stvoriti novi termin koji je specifičan za guštere.
Brumaciju donose hladne temperature, ali previše toplote može dovesti do toga da životinja pređe u drugo vrelo stanje zvano estivacija. Kao što brumacija može svoju liniju pratiti do latinske reči za zimu, tako estivacija vodi svoju liniju do latinske reči za leto.
Binky
Životinje ponekad pokazuju svoju sreću na iznenađujuće načine. Zečevi, na primer, sitničavi.
To nema nikakve veze sa dudama. Binki je veliki skok ili skok koji zec čini, posebno skok ili skok koji uključuje uvrtanje tela. Mogu se dogoditi iznenada ili sredinom poskoka, a novi vlasnici zečeva koji su svedoci binkija često paniče da im se kunić napada.
Postoje neke rasprave oko toga da li je binki zapravo adaptacija ponašanja izbegavanja predatora koje omogućava zecu da brzo menja smer tokom bežanja ili znak zaigranog, zadovoljnog zeca. A tu je i puno rasprava oko toga odakle je reč binki: ljudi tvrde da je vode od španskog, škotskog, pa čak i dude koja se zove Binki.
Ali prema upućenima, binki je samo izmišljeni opis kako izgleda iskrivljujući skok. Naši najraniji dokazi za tu reč potiču iz jula 1995. godine na listu listserv PETBUNNI, koja je držala neformalni rečnik izraza za vlasnike zečeva. Binki je tamo definisan kao „Skok u vazduh, obično sa okretom od 180 stepeni dok je u vazduhu, i zbunjeni izraz prilikom sletanja“. Čini se da je to smislila Dana Krempels iz Društva zečeva u kući u Majamiju, koja je autor posta iz jula 1995.
To nema nikakve veze sa dudama. Binki je veliki skok ili skok koji zec čini, posebno skok ili skok koji uključuje uvrtanje tela. Mogu se dogoditi iznenada ili sredinom poskoka, a novi vlasnici zečeva koji su svedoci binkija često paniče da im se kunić napada.
Postoje neke rasprave oko toga da li je binki zapravo adaptacija ponašanja izbegavanja predatora koje omogućava zecu da brzo menja smer tokom bežanja ili znak zaigranog, zadovoljnog zeca. A tu je i puno rasprava oko toga odakle je reč binki: ljudi tvrde da je vode od španskog, škotskog, pa čak i dude koja se zove Binki.
Ali prema upućenima, binki je samo izmišljeni opis kako izgleda iskrivljujući skok. Naši najraniji dokazi za tu reč potiču iz jula 1995. godine na listu listserv PETBUNNI, koja je držala neformalni rečnik izraza za vlasnike zečeva. Binki je tamo definisan kao „Skok u vazduh, obično sa okretom od 180 stepeni dok je u vazduhu, i zbunjeni izraz prilikom sletanja“. Čini se da je to smislila Dana Krempels iz Društva zečeva u kući u Majamiju, koja je autor posta iz jula 1995.
