Добро дошли
Buduća legenda
- Poruka
- 27.854
СКАНДАЛ У ФРАНЦУСКОЈ НА ОБЕЛЕЖАВАЊУ СТО ГОДИНА ОД ЗАВРШЕТКА ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА
Париз, 11. новембар 2018.
Једанаест је сати. Пре тачно 100 година огласила су се звона са цркве Нотр Дам, означивши примирје којим је завршен Први светски рат. У њему је Србија изгубила око 30 одсто предратног становништва. Материјална штета износила је око шест милијарди златних франака, што је тада била половина националног богатства Србије.
Српски народ био је прва жртва Првог светског рата, он је у новембру 1918. године први и ослободио све своје територије. А крај рата дошао је неочекивано и за снаге Антанте и за централне силе. И једни и други предвиђали су у јесен 1918. још најмање годину дана ратовања. Пишући о крају рата, немачки генерал Лудендорф је нагласио како „није могао да преживи страшније часове од догађаја који су се одиграли на бугарском фронту, почев од 15. септембра, који су запечатили судбину централних сила”. Други немачки генерал, Хинденбург, написао је: „Ценио сам, средином августа 1918. године, да још није дошао тренутак да се посумња у задовољавајући исход рата, јер крајем септембра наш западни фронт још није био пробијен. Он је био уздрман, али се није срушио. Међутим, направила се велика бреша на борбеном фронту централних сила код Бугара.”
Да, Бугарска се срушила и то је био почетак дефинитивног пораза централних сила. Када је после тог рата специјална комисија Рајхстага истраживала узроке војног слома Немачке 1918. године, утврдила је да је рат у војном смислу био изгубљен пробојем Солунског фронта. Јуришом Српске војске поражена је и из рата избачена Бугарска, затим је дошао слом Аустроугарске и Немци су били присиљени на одступање и на Западном фронту. Обавештен да су Бугари у Солуну потписали примирје, немачки цар Вилхелм Други упутио је телеграм бугарском краљу Фердинанду: „62.000 Срба одлучило је исход рата. Срамота.”
Великим победама на Солунском фронту Српска војска је скратила време трајања Првог светског рата за најмање месец дана. Својом крвљу Срби су уштедели нове жртве савезника на западном фронту. А што се тиче Француза с њима је било доста неслагања око Балканске офанзиве, распореда снага на Солунском фронту, командовања и логистике. Американац Роберт Лесинг је написао: „Треба стално имати у виду да је заједнички непријатељ прво напао Србију и да је она крвљу натопила сваку стопу своје јуначке отаџбине. Када се буде писала историја овог рата, најславнији одељак те историје носиће назив: Србија.”
Службена Француска се прославом јубилеја 100 година од примирја у Првом светском рату огрешила о Србију. То што смо видели у Паризу, заправо, јесте нечувен политичко-дипломатски скандал према Србији. Распоред седења високих гостију, где су у првом реду били и неки чије државе 1918. године нису ни постојале, а у другом реду неки који су на оптужницама Интерпола, читање писама које су војници слали кућама, а нигде ниједног писма српског војника?
Застава Косова у цркви Нотр Дам, дакле, није била тамо случајно. Високе званице сврстане су по редоследу седења у савезнике у НАТО-у и оне друге. Наравно, не и савезници из Првог светског рата. Можда је то било управо у складу с иначе смушеним говором председника Француске, у којем осим благе алузије на америчку жељу за изузетношћу, заправо, и не знате коме је упућен: мртвима, живима, сотони, богу, силама зла, вечитом добру, исламистима, гејевима, националистима, патриотама, Новој Каледонији, Сирији...
Пре само неколико година, после терористичког напада на редакцију листа „Шарли Ебдо”, палата „Албанија” у центру Београда била је осветљена у бојама француске националне заставе, као и мостови на Сави. Утркивали смо се у изјавама саучешћа француској амбасади. Једна је београдска редакција и групно позирала у мајицама с натписом: „Ја сам Шарли”.
Француска из 1918. није Француска из 2018. Париз, 11. новембар 2018. године, 11 сати и звона са цркве Нотр Дам. Огроман број војника и цивила изгубила је Србија у Првом светском рату. Што би рекао Хемингвеј: „Коме звона звоне.” У Паризу? Неосетљивост Француза представља одраз њихове свести.
Србија треба да се окане прошлих митова који нису издржали тест времена, Србија има само два савезника: свој народ и своју војску...
http://www.politika.rs/scc/clanak/415537/Kome-zvona-zvone
*************************
Добро јутро, Колумбо!
Никако да се опаметимо па ,,у се и у своје кљусе''.
Колико пре неку деценију имали смо исти тај проблем са Французима око обележавања неке годишњице Првог св. рата. Мислим, да нас нису чак ни позвали на прославу или нас нису уврстили у свечану поворку победника, не сећам се више те бруке.
Ако мислимо да су нам Французи пријатељи, варамо се. Јесте да су нам помогли у Првом св. рату ( не рачунајући оне топове једног а гранате другог калибра) али из интереса. Остали су у Србији да експлоатишу руднике и шуме у Југославији све до Другог св. рата.
Париз, 11. новембар 2018.
Једанаест је сати. Пре тачно 100 година огласила су се звона са цркве Нотр Дам, означивши примирје којим је завршен Први светски рат. У њему је Србија изгубила око 30 одсто предратног становништва. Материјална штета износила је око шест милијарди златних франака, што је тада била половина националног богатства Србије.
Српски народ био је прва жртва Првог светског рата, он је у новембру 1918. године први и ослободио све своје територије. А крај рата дошао је неочекивано и за снаге Антанте и за централне силе. И једни и други предвиђали су у јесен 1918. још најмање годину дана ратовања. Пишући о крају рата, немачки генерал Лудендорф је нагласио како „није могао да преживи страшније часове од догађаја који су се одиграли на бугарском фронту, почев од 15. септембра, који су запечатили судбину централних сила”. Други немачки генерал, Хинденбург, написао је: „Ценио сам, средином августа 1918. године, да још није дошао тренутак да се посумња у задовољавајући исход рата, јер крајем септембра наш западни фронт још није био пробијен. Он је био уздрман, али се није срушио. Међутим, направила се велика бреша на борбеном фронту централних сила код Бугара.”
Да, Бугарска се срушила и то је био почетак дефинитивног пораза централних сила. Када је после тог рата специјална комисија Рајхстага истраживала узроке војног слома Немачке 1918. године, утврдила је да је рат у војном смислу био изгубљен пробојем Солунског фронта. Јуришом Српске војске поражена је и из рата избачена Бугарска, затим је дошао слом Аустроугарске и Немци су били присиљени на одступање и на Западном фронту. Обавештен да су Бугари у Солуну потписали примирје, немачки цар Вилхелм Други упутио је телеграм бугарском краљу Фердинанду: „62.000 Срба одлучило је исход рата. Срамота.”
Великим победама на Солунском фронту Српска војска је скратила време трајања Првог светског рата за најмање месец дана. Својом крвљу Срби су уштедели нове жртве савезника на западном фронту. А што се тиче Француза с њима је било доста неслагања око Балканске офанзиве, распореда снага на Солунском фронту, командовања и логистике. Американац Роберт Лесинг је написао: „Треба стално имати у виду да је заједнички непријатељ прво напао Србију и да је она крвљу натопила сваку стопу своје јуначке отаџбине. Када се буде писала историја овог рата, најславнији одељак те историје носиће назив: Србија.”
Службена Француска се прославом јубилеја 100 година од примирја у Првом светском рату огрешила о Србију. То што смо видели у Паризу, заправо, јесте нечувен политичко-дипломатски скандал према Србији. Распоред седења високих гостију, где су у првом реду били и неки чије државе 1918. године нису ни постојале, а у другом реду неки који су на оптужницама Интерпола, читање писама које су војници слали кућама, а нигде ниједног писма српског војника?
Застава Косова у цркви Нотр Дам, дакле, није била тамо случајно. Високе званице сврстане су по редоследу седења у савезнике у НАТО-у и оне друге. Наравно, не и савезници из Првог светског рата. Можда је то било управо у складу с иначе смушеним говором председника Француске, у којем осим благе алузије на америчку жељу за изузетношћу, заправо, и не знате коме је упућен: мртвима, живима, сотони, богу, силама зла, вечитом добру, исламистима, гејевима, националистима, патриотама, Новој Каледонији, Сирији...
Пре само неколико година, после терористичког напада на редакцију листа „Шарли Ебдо”, палата „Албанија” у центру Београда била је осветљена у бојама француске националне заставе, као и мостови на Сави. Утркивали смо се у изјавама саучешћа француској амбасади. Једна је београдска редакција и групно позирала у мајицама с натписом: „Ја сам Шарли”.
Француска из 1918. није Француска из 2018. Париз, 11. новембар 2018. године, 11 сати и звона са цркве Нотр Дам. Огроман број војника и цивила изгубила је Србија у Првом светском рату. Што би рекао Хемингвеј: „Коме звона звоне.” У Паризу? Неосетљивост Француза представља одраз њихове свести.
Србија треба да се окане прошлих митова који нису издржали тест времена, Србија има само два савезника: свој народ и своју војску...
http://www.politika.rs/scc/clanak/415537/Kome-zvona-zvone
*************************
Добро јутро, Колумбо!
Никако да се опаметимо па ,,у се и у своје кљусе''.
Колико пре неку деценију имали смо исти тај проблем са Французима око обележавања неке годишњице Првог св. рата. Мислим, да нас нису чак ни позвали на прославу или нас нису уврстили у свечану поворку победника, не сећам се више те бруке.
Ако мислимо да су нам Французи пријатељи, варамо се. Јесте да су нам помогли у Првом св. рату ( не рачунајући оне топове једног а гранате другог калибра) али из интереса. Остали су у Србији да експлоатишу руднике и шуме у Југославији све до Другог св. рата.
