Kome u Evropi ostane najviše novca pred kraj meseca

Nina

Zlatna tastatura
Supermoderator
Poruka
326.033
107645_profimedia-0144656251_s.jpg


Evropska domaćinstva su tokom 2022. godine uštedela jednu osminu svog godišnjeg prihoda, pokazuju najnoviji podaci. Međutim, dok su određene zemlje značajno iznad proseka, postoje i one koje više potroše nego što zarade.

Prošle godine, Evropljani su odlučili da uštede osminu svog prihoda, kažu najnoviji podaci Eurostata. To znači da su domaćinstva u EU tokom 2022. godine uštedela u proseku 12,7 odsto svog raspoloživog dohotka.

"Ako npr. domaćinstvo zarađuje 100 evra, ono u proseku potroši 87,30 evra i ostaje im 12,70 evra", objašnjava glavni ekonomista kompanije Asteres, Silvejn Bersinger. "To je normalna cifra. Većina zemalja u EU ima stopu štednje domaćinstava između 10 i 15 odsto", dodao je on.

Za razliku od Evrope, stanovnici Sjedinjenih Američkih Država mesečno uštede svega 3,4 odsto svog prihoda, pokazuje istraživanje.

Nemci najviše uštede u Evropi

U Evropskoj Uniji, Nemačka se našla na prvom mestu sa najvećom bruto stopom štednje sa 19,91 odsto, dok je Holandija na drugom mestu sa 19,44, a Luksemburg na trećem sa 18,14 odsto prihoda.

Međutim, iako se u Evropi prosečno uštedi 12,7 odsto prihoda, postoje dve zemlje na starom kontinentu koje imaju negativnu stopu štednje, odnosno troše više nego što zarađuju.

Radi se o Poljskoj i Grčkoj čijim stanovnicima ono što zarade nije dovoljno za finansiranje njihove potrošnje pa se dodatno zadužuju ili koriste ušteđevinu koju su akumulirali u prošlosti.

Međutim, evropska domaćinstva ne možemo posmatrati jednostrano, jer postoje velike razlike u ponašanju različitih zemanja u Evropi, "koliko i među porodicama", objasnio je Luiđi Giso, istraživač u Centru za ekonomska i politička istraživanja.

"Ima onih koji sve troše i onih koji štede veliki deo svog prihoda, ali teško je razumeti zašto", objašnjava on.

Međutim, uzastopne krize nakon pandemije, uključujući napad Rusije na Ukrajinu i rast troškova života, takođe su poremetili ponašanje u štednji domaćinstava. "Ekonomska neizvesnost verovatno utiče na potrošnju domaćinstava i povećava štednju iz predostrožnosti", primećuje ona.

Još jedan faktor koji motiviše Evropljane da štede umesto da troše su rastuće kamatne stope. "Danas su krediti skuplji, dok je štednja više isplativa, pa postoji pravi finansijski podsticaj da svoj novac držite u banci", ističe Bošon.

Da li će se stopa štednje povećati?

Stručnjaci predviđaju male promene u stopama štednje u domaćinstvima iduće godine.
"Predviđamo nešto pozitivniju priču sledeće godine. Kako inflacija opada i ako se efekti ekonomskih šokova smanje, domaćinstva će verovatno biti manje zabrinuta za budućnost i manje će štedeti", kaže Bošon.
link
 
Pogledajte prilog 1456872

Evropska domaćinstva su tokom 2022. godine uštedela jednu osminu svog godišnjeg prihoda, pokazuju najnoviji podaci. Međutim, dok su određene zemlje značajno iznad proseka, postoje i one koje više potroše nego što zarade.

Prošle godine, Evropljani su odlučili da uštede osminu svog prihoda, kažu najnoviji podaci Eurostata. To znači da su domaćinstva u EU tokom 2022. godine uštedela u proseku 12,7 odsto svog raspoloživog dohotka.

"Ako npr. domaćinstvo zarađuje 100 evra, ono u proseku potroši 87,30 evra i ostaje im 12,70 evra", objašnjava glavni ekonomista kompanije Asteres, Silvejn Bersinger. "To je normalna cifra. Većina zemalja u EU ima stopu štednje domaćinstava između 10 i 15 odsto", dodao je on.

Za razliku od Evrope, stanovnici Sjedinjenih Američkih Država mesečno uštede svega 3,4 odsto svog prihoda, pokazuje istraživanje.

Nemci najviše uštede u Evropi

U Evropskoj Uniji, Nemačka se našla na prvom mestu sa najvećom bruto stopom štednje sa 19,91 odsto, dok je Holandija na drugom mestu sa 19,44, a Luksemburg na trećem sa 18,14 odsto prihoda.

Međutim, iako se u Evropi prosečno uštedi 12,7 odsto prihoda, postoje dve zemlje na starom kontinentu koje imaju negativnu stopu štednje, odnosno troše više nego što zarađuju.

Radi se o Poljskoj i Grčkoj čijim stanovnicima ono što zarade nije dovoljno za finansiranje njihove potrošnje pa se dodatno zadužuju ili koriste ušteđevinu koju su akumulirali u prošlosti.

Međutim, evropska domaćinstva ne možemo posmatrati jednostrano, jer postoje velike razlike u ponašanju različitih zemanja u Evropi, "koliko i među porodicama", objasnio je Luiđi Giso, istraživač u Centru za ekonomska i politička istraživanja.

"Ima onih koji sve troše i onih koji štede veliki deo svog prihoda, ali teško je razumeti zašto", objašnjava on.

Međutim, uzastopne krize nakon pandemije, uključujući napad Rusije na Ukrajinu i rast troškova života, takođe su poremetili ponašanje u štednji domaćinstava. "Ekonomska neizvesnost verovatno utiče na potrošnju domaćinstava i povećava štednju iz predostrožnosti", primećuje ona.

Još jedan faktor koji motiviše Evropljane da štede umesto da troše su rastuće kamatne stope. "Danas su krediti skuplji, dok je štednja više isplativa, pa postoji pravi finansijski podsticaj da svoj novac držite u banci", ističe Bošon.

Da li će se stopa štednje povećati?

Stručnjaci predviđaju male promene u stopama štednje u domaćinstvima iduće godine.
"Predviđamo nešto pozitivniju priču sledeće godine. Kako inflacija opada i ako se efekti ekonomskih šokova smanje, domaćinstva će verovatno biti manje zabrinuta za budućnost i manje će štedeti", kaže Bošon.
link
Sto kazu ljudi propao ko Grcka :D
 

Back
Top