vracaracc
Buduća legenda
- Poruka
- 38.315
Priča o Đinđiću i lubenicama
Ta priča sa političkom pozadinom ubistva premijera Zorana Đinđića to vam je kao sa lubenicama. Sezonska, slatka i kratka priča od koje niko, osim nakupaca, nema nikakve vajde. Elem, svakog leta od 2003. godine naovamo, u nedostatku bolje priče i konkretnijeg povoda, „profesionalni đinđisti" (to su vam oni koji evo već sedam godina masno profitiraju na mrtvom Zoranu) potežu krupne reči
Uvek se iznova poziva država da utvrdi ko su pravi nalogodavci, a ko inspiratori atentata i da istraži ko su političari koji su sa „zemuncima" i „beretkama" pripremali streljanje premijera. I uvek se nekako sva ta velika priča i silna halabuka završi na „osnovanoj sumnji" blaziranih drugosrbijanskih medijsko-političkih jurišnika da je Đinđića maltene svojeručno ubio Koštunica dr Vojislav, a da je sve konce iz Haga vukao Šešelj dr Vojislav. Svako ko tvrdi drugačije, svako ko posumnja u tu moralno-politički podobnu i sad već etabliranu verziju Zoranovog ubistva, svako ko dovede u pitanja status prepodobnog Bebe Popovića, svako ko se usudi da bilo šta javno priupita prepoštenog Čedomira Jovanovića, taj se, jelte, razrađenim metodama javnog linča proglašava za saučesnika!
Šta hoću da kažem? Samo to da politička pozadina ubistva Zorana Đinđića ne može biti rasvetljena. Ni sada, ni u narednih bar dvadeset godina.
Zašto?
Zato što to ne dozvoljavaju „profesionalni đinđisti".
Zato što oni koji se na rečima najviše zalažu za utvrđivanje istine, zapravo čine sve ne bi li sakrili svoje smrdljive tragove i umirili svoju prljavu savest. Zato što je neodrživa zvanična postavka prema kojoj je važnije utvrditi ko je i zašto podržao pobunu JSO, nego ko je, kako i po čijem nalogu iz zatvora pustio Šiptara i Kuma!? Zato što „profesionalni đinđisti" sve nas namerno drže u mračnom ćorsokaku iz koga se ne vidi prosta istina da je Legiji, Šiptaru i ostalim Đinđićevim ubicama „političku zaštitu" mogao da pruži samo neko ko je tada bio ili na vlasti ili vrlo blizu vlasti.
Konačno, istinu o političkoj pozadini ubistva Zorana Đinđića možemo saznati tek kada Dušan Mihajlović prestane da priča u rebusima, tek kada Ružica kaže sve što zna o Zoranovim samozvanim najboljim prijateljima i tek kada hrvatska i bar još dve strane obaveštajne službe otvore tajne dosijee.
A do tada, na ovoj priči profitiraće samo nakupci...
Ta priča sa političkom pozadinom ubistva premijera Zorana Đinđića to vam je kao sa lubenicama. Sezonska, slatka i kratka priča od koje niko, osim nakupaca, nema nikakve vajde. Elem, svakog leta od 2003. godine naovamo, u nedostatku bolje priče i konkretnijeg povoda, „profesionalni đinđisti" (to su vam oni koji evo već sedam godina masno profitiraju na mrtvom Zoranu) potežu krupne reči
Uvek se iznova poziva država da utvrdi ko su pravi nalogodavci, a ko inspiratori atentata i da istraži ko su političari koji su sa „zemuncima" i „beretkama" pripremali streljanje premijera. I uvek se nekako sva ta velika priča i silna halabuka završi na „osnovanoj sumnji" blaziranih drugosrbijanskih medijsko-političkih jurišnika da je Đinđića maltene svojeručno ubio Koštunica dr Vojislav, a da je sve konce iz Haga vukao Šešelj dr Vojislav. Svako ko tvrdi drugačije, svako ko posumnja u tu moralno-politički podobnu i sad već etabliranu verziju Zoranovog ubistva, svako ko dovede u pitanja status prepodobnog Bebe Popovića, svako ko se usudi da bilo šta javno priupita prepoštenog Čedomira Jovanovića, taj se, jelte, razrađenim metodama javnog linča proglašava za saučesnika!
Šta hoću da kažem? Samo to da politička pozadina ubistva Zorana Đinđića ne može biti rasvetljena. Ni sada, ni u narednih bar dvadeset godina.
Zašto?
Zato što to ne dozvoljavaju „profesionalni đinđisti".
Zato što oni koji se na rečima najviše zalažu za utvrđivanje istine, zapravo čine sve ne bi li sakrili svoje smrdljive tragove i umirili svoju prljavu savest. Zato što je neodrživa zvanična postavka prema kojoj je važnije utvrditi ko je i zašto podržao pobunu JSO, nego ko je, kako i po čijem nalogu iz zatvora pustio Šiptara i Kuma!? Zato što „profesionalni đinđisti" sve nas namerno drže u mračnom ćorsokaku iz koga se ne vidi prosta istina da je Legiji, Šiptaru i ostalim Đinđićevim ubicama „političku zaštitu" mogao da pruži samo neko ko je tada bio ili na vlasti ili vrlo blizu vlasti.
Konačno, istinu o političkoj pozadini ubistva Zorana Đinđića možemo saznati tek kada Dušan Mihajlović prestane da priča u rebusima, tek kada Ružica kaže sve što zna o Zoranovim samozvanim najboljim prijateljima i tek kada hrvatska i bar još dve strane obaveštajne službe otvore tajne dosijee.
A do tada, na ovoj priči profitiraće samo nakupci...
