Kome idemo kada smo tužni?

[Bryaxis]

Svako od nas ima teške trenutke u životu, čak i onda kada se činimo srećnim spolja. Ali, ko je ta osoba kojoj se obraćamo kada sve maske padnu? Ko prepozna da nas nešto muči i kada se smejemo, ko vidi tugu iza osmeha? To je ona jedna osoba koja je uz nas i u dobru i u zlu, neko ko nas razume čak i kada sami ne znamo kako da objasnimo kako se osećamo.

Da li imate nekoga ko je uvek tu, čak i kada niko drugi nije? Kome prvo idete kada ste nesrećni, razočarani ili povređeni?

Ko je vaša podrška u najtežim danima?

 

[Џорџи]

Nemam, hvala bogu nesto i nije potrebna

 

[faraonn]

...nikad onome , sto te rastuzilo...tuga je uvijek prociscavanje ali s osobama koje imaju saosjecanje a ne zlocama koje su zloce jer u saosjecanju su invalidne...
...podji nekom sto te nekad razocarao pa je to proslost...tu ces se snaci...dim u dim...

 

[Bryaxis]

Nemam, hvala bogu nesto i nije potrebna

Zašto kažeš hvala Bogu? Šta je loše u tome?

 

[Џорџи]

Pa nije mi potrebna takva osoba hvala bogu

 

[Kerkyra]

Svako od nas ima teške trenutke u životu, čak i onda kada se činimo srećnim spolja. Ali, ko je ta osoba kojoj se obraćamo kada sve maske padnu? Ko prepozna da nas nešto muči i kada se smejemo, ko vidi tugu iza osmeha? To je ona jedna osoba koja je uz nas i u dobru i u zlu, neko ko nas razume čak i kada sami ne znamo kako da objasnimo kako se osećamo.

Da li imate nekoga ko je uvek tu, čak i kada niko drugi nije? Kome prvo idete kada ste nesrećni, razočarani ili povređeni?

Ko je vaša podrška u najtežim danima?

Majka.

 

[Bryaxis]

Pa nije mi potrebna takva osoba hvala bogu

Izvini, nisam na prvu shvatila o čemu govoriš.

 

[DaRkGuitaRist88]

Nemam vise nikoga takvog...
Moji roditelji su puni svojih starackih briga i briga o novcu tako da se njima odavno ne ispovedam kolko i sta me muci.
Pre 3 godine sam mislio da imam jednog prijatelja bar malo nesto da pricamo ali se ispostavilo ni to, bitno mu je samo da je bolji od mene u svemu i niposto da ga u necemu ne sustignem e tad je kao prijatelj...

More murrs svi...Svetom hara bezosecana toksicna masa ljudi koja ne zna da bezuslovno voli i postuje ceni nekog kao osobu bez interesa...

Odem na pecanje sam, pomerim se od svih ljudskih tokksicnosti...

 

[Bryaxis]

Nemam vise nikoga takvog...
Moji roditelji su puni svojih starackih briga i briga o novcu tako da se njima odavno ne ispovedam kolko i sta me muci.
Pre 3 godine sam mislio da imam jednog prijatelja bar malo nesto da pricamo ali se ispostavilo ni to, bitno mu je samo da je bolji od mene u svemu i niposto da ga u necemu ne sustignem e tad je kao prijatelj...

More murrs svi...Svetom hara bezosecana toksicna masa ljudi koja ne zna da bezuslovno voli i postuje ceni nekog kao osobu bez interesa...

Odem na pecanje sam, pomerim se od svih ljudskih tokksicnosti...

Da, definitivno smo se udaljili jedni od drugih. Više niko ni o kome ne brine, svako gleda i muči neku svoju muku. Nekako smo svi postali samoživi i bezosećajni, bez imalo empatije prema drugima. Zastranili potupuno. I kad želiš nekome da pomogneš, da ga barem malo saslušaš, ljudi te gledaju kao budalu.

 

[Araon]

Svako od nas ima teške trenutke u životu, čak i onda kada se činimo srećnim spolja. Ali, ko je ta osoba kojoj se obraćamo kada sve maske padnu? Ko prepozna da nas nešto muči i kada se smejemo, ko vidi tugu iza osmeha? To je ona jedna osoba koja je uz nas i u dobru i u zlu, neko ko nas razume čak i kada sami ne znamo kako da objasnimo kako se osećamo.

Da li imate nekoga ko je uvek tu, čak i kada niko drugi nije? Kome prvo idete kada ste nesrećni, razočarani ili povređeni?

Ko je vaša podrška u najtežim danima?

Nemam podršku kao takvu, a ista mi i ne treba u tom obliku, ali kad nešto nisam dobar odem kod roditelja, tamo se i u tim momentima pravim da je sve ok da njih ne opterećuje bilo šta, ali sam osećaj da sam u toj toplini doma meni napuni baterije i onda samo furaš dalje.

 

[Pinocchio]

Imam dve osobe koje me uvek saslušaju, to mi je dovoljno.

Sve svoje probleme već dugo rešavam sama, a sa tugom sam srasla.

 

[Serafim]

Sebi

 

[LBarbara]

Takodje..krenem laganim koracima ka sebi..pijemo kaficu zajedno, isplačemo se i tako..

 

[PerfectOne]

ne idem nikamo.ostanem tu dok ne shvatim šta me muči.
ranijih godina je roditeljski dom bio ostrvo
posle partner i njegova toplina
a sad samo ja i đavolijada u gluvo doba noći.

 

[PerfectOne]

Da, definitivno smo se udaljili jedni od drugih. Više niko ni o kome ne brine, svako gleda i muči neku svoju muku. Nekako smo svi postali samoživi i bezosećajni, bez imalo empatije prema drugima. Zastranili potupuno. I kad želiš nekome da pomogneš, da ga barem malo saslušaš, ljudi te gledaju kao budalu.

sve sve
ali toksična masa hara svetom liči na horor film o zombijima
ne na stanje na ulicama
preteruje....

 

[Lagerta]

Moja porodica je moja oaza, hvala Bogu, ima nas dovoljno, koji smo tu jedni za druge uvek.

 

[The_Night_Hawk]

Sam sebi sam jedina oaza kad sam tuzzan.
ne zameram ljudima nista jer niko nije duzan da bude rame za plakanje.
Odrasli ljudi treba da budu u stanju da se dignu kad padnu bez tudje pomocci
Ne mora brzinom munje bitno je podicci se.

 

[Duki Lu]

Odem od sebe i ponovo se vratim sebi.
Povremeno mi prija tišina i mir među ljudima kojih više nema, koji sanjaju večni san.

 

[Paula]

Ako je moguće partneru, kada ga imam.

Inače, ponekad se ižalim drugarici.

roditelje, neku porodicu davno nemam, navikla sam bez.

Međutim, gledam da zaista nikoga ne opterećujem i to funkcioniše. Tuga je normalna, pustim Depeche mode i uživam u sentimentu (ili nešto drugo), čaša kapućina, po koja cigareta, ispišem sve u dnevnik, tako radim godinama i dobro je.

 

[Bryaxis]

Moja porodica je moja oaza, hvala Bogu, ima nas dovoljno, koji smo tu jedni za druge uvek.

Drago mi je kad čujem ovako nešto.

 

[letnjekiše]

Par prijateljica, sestra, partner.

 

[Džudi S]

Ranije sam imala rame za plakanje. Više nemam.

Sama se borim i izborim sa svojom tugom. Suze su OK. Posle njih dolazi olakšanje.

 

[Bryaxis]

Ranije sam imala rame za plakanje. Više nemam.

Sama se borim i izborim sa svojom tugom. Suze su OK. Posle njih dolazi olakšanje.

Iskreno, nekad bude lakše samo privremeno. Zavisi od toga kakva je situacija.

 

[zubni zivac]

nikad nismo tuzni
mozda razocarani, ali kada dodje takva faza ima nekoliko savrsenih izlaza koji egzistiraju od kako postoji sveta i veka.

 

[Branko Lori]

Od kad znam za sebe sve sam svoje tuge odbolovao sam