Alekasandar3
Buduća legenda
- Poruka
- 35.716
Чачак – Непредвидива стаза живота довела је јуче у Чачак једну младу жену која је до пре само три године живела у родном селу код варошице Бајрам Цури, на северу Албаније. Љума Милићевић (32) дочекана је испред поднева у чачанском Колу српских сестара као драг гост, иако се са домаћинима раније никад није срела ни видела.
– Ми смо се окупиле да огрејемо срце овој жени која је остала самохрана са двојицом малих синова и свекрвом. Хоћемо да јој покажемо да није сама, да се ухвати у Коло српских сестара и нека зна да ми одлазимо тамо где је најпотребније, тамо где је суза престала и живот занемео – рекла је у добродошлици Бојана Јакшић, председница Кола у Чачку.
Затим је Љуми предала помоћ коју су чланице прикупиле сазнавши на телевизији за худу судбину ове Албанке: намирнице, гардеробу, играчке за децу. Ствари потпуно нове, из дућана. Један део донела је Славица Гавриловић из оближњих Лучана, где је пре само тридесет дана основала подружницу Кола и ово јој је прво даровање. Све је у свој комби утоварио Душко Пантелић Дединац из Лучана, и са Љумом кренуо ка њеном Губереву на Голији, 15 километара од Новог Пазара.
Албанка је на поздраву захвалила, описујући своју данашњицу:
– Сама сам у селу, нигде куће, поред мене само двоје мало деце и стара свекрва. Немам држављанство, посао не тражим због нејачи, од куће немам пута, земљу обрађујем колико могу. Али, сви ми помажу где год се појавим. Ваљда ће мој живот бити бољи...
До пре само три лета збиља је изгледало да хоће. Јула 2007. године из завичајног католичког села стигла је у Губерево, удала се за земљорадника Радисава Милићевића и убрзо је стигао пород. Пре две и по године први син Миљан, пре годину и по и други, Мартин... Али, Радисава (47) прст судбине је 16. септембра ове године одвео у сечу дрва из које се није вратио, завршивши живот под трактором. Несрећа се свалила и на његову супругу којој је на руци још само остарела свекрва Милица Ђоковић, са 75 година.
– Немам српско држављанство, али су ми из полиције обећали да ћу га добити, чим прибавим неки папир из Албаније. Онда ће да буде лакше и мени и деци, знаћемо на чему смо.
У роду, код Бајрам Цурија, има пет сестара, тројицу браће и оца, пензионера, мајка јој није жива. Љума је одлучила да заувек остане овде у Србији, место јој је тамо где су њени синови. Са Радисавом се није венчала у цркви, већ само у општини, али зна какав је ред. Питали смо је кад њена кућа слави:
– Славићемо 9. августа, Светог Пантелију – рекла је одлазећи из Чачка ка Голији.
Гвозден Оташевић
објављено: 19.11.2010.
– Ми смо се окупиле да огрејемо срце овој жени која је остала самохрана са двојицом малих синова и свекрвом. Хоћемо да јој покажемо да није сама, да се ухвати у Коло српских сестара и нека зна да ми одлазимо тамо где је најпотребније, тамо где је суза престала и живот занемео – рекла је у добродошлици Бојана Јакшић, председница Кола у Чачку.
Затим је Љуми предала помоћ коју су чланице прикупиле сазнавши на телевизији за худу судбину ове Албанке: намирнице, гардеробу, играчке за децу. Ствари потпуно нове, из дућана. Један део донела је Славица Гавриловић из оближњих Лучана, где је пре само тридесет дана основала подружницу Кола и ово јој је прво даровање. Све је у свој комби утоварио Душко Пантелић Дединац из Лучана, и са Љумом кренуо ка њеном Губереву на Голији, 15 километара од Новог Пазара.
Албанка је на поздраву захвалила, описујући своју данашњицу:
– Сама сам у селу, нигде куће, поред мене само двоје мало деце и стара свекрва. Немам држављанство, посао не тражим због нејачи, од куће немам пута, земљу обрађујем колико могу. Али, сви ми помажу где год се појавим. Ваљда ће мој живот бити бољи...
До пре само три лета збиља је изгледало да хоће. Јула 2007. године из завичајног католичког села стигла је у Губерево, удала се за земљорадника Радисава Милићевића и убрзо је стигао пород. Пре две и по године први син Миљан, пре годину и по и други, Мартин... Али, Радисава (47) прст судбине је 16. септембра ове године одвео у сечу дрва из које се није вратио, завршивши живот под трактором. Несрећа се свалила и на његову супругу којој је на руци још само остарела свекрва Милица Ђоковић, са 75 година.
– Немам српско држављанство, али су ми из полиције обећали да ћу га добити, чим прибавим неки папир из Албаније. Онда ће да буде лакше и мени и деци, знаћемо на чему смо.
У роду, код Бајрам Цурија, има пет сестара, тројицу браће и оца, пензионера, мајка јој није жива. Љума је одлучила да заувек остане овде у Србији, место јој је тамо где су њени синови. Са Радисавом се није венчала у цркви, већ само у општини, али зна какав је ред. Питали смо је кад њена кућа слави:
– Славићемо 9. августа, Светог Пантелију – рекла је одлазећи из Чачка ка Голији.
Гвозден Оташевић
објављено: 19.11.2010.
