Koliko zaista volimo život?

[Zelena milja]

Život kao pojam je nešto lepo.Živeti ga je već nešto drugo.Ima mnogo gubitaka i neostvarenih želja,previše odricanja.Uspomena.Nekako se čovek navikne ,živi s tim.Inače bi se umiralo od tuge.Nije to takva retkost.

 

[Odzacar]

Ja sam se umorio od hiperdinamickog zivota u jednom trenutku kad mi se dogodila saobracajna nesreca. Sutradan sam dosao do vrata firme u kojoj radim pola zivota, zastao, uzdahnuo duboko, i okrenuo se u pravcu doma zdravlja. Obratio sam se svom lekaru i trazio uput za psihijatra. Kad sam docekao datum(posto se ceka 20-ak dana da bi dosao na red kod psihica) usao i na njegovo pitanje "Zasto ste ovde?" odgovorio "Da bi mi prepisao lek koji TI pijes, jer radis sa ludacima." Na sta se gospodin mrsavi, bledunjavi, neuredne kose i brade uvredio. Uspravio se, namrstio se, evidentno uvredjen i izgovorio tesku laz " JA NE PIJEM NI JEDAN LEK". Onda mi je rekao da sednem i kao nastavio sa uobicajenim, pitanjima, koje vrv. postavlja svim pacijentima. Posto nije bio zadovoljan mojim odgovorima, ispisao mi je sus.(znacenje sumnja na-suspect) nekoliko efova. Prepisao mi neki lek za depresiju od kojeg sam imao razne posledice. Da bih posle nekoliko nedelja konzumiranja tog leka, poceo da razmisljam o suicidu. Nikada u zivotu mi suicid nije pao na pamet, osim u slucajevima brisanja losingera sa lica planete Zemlje, pa u tom smislu. I evo, bas danas, moja draga prijateljica mi je poslala opis doticnog leka koji mi je prepisan, u kojem pise "postoji povećan rizik od pojave neželjenih dejstava kao što su pokušaj
samoubistva, misli o samoubistvu" Pa hvala ti doktore uvredjeni! Sad razmisljam o svemu tome i planiram na koji nacin ispraviti masu "naucno" pogresnih lekova koje menja npr. kanabis. A mozda pocnem da konzumiram travu koja je ilegalna sa namerom prosperiteta i zarade pojedinih farmaceutskih industrija koje proizvode pogresne lekove na stetu covecanstva, a busaju se u grudi diplomama, naucnim dokazima i istrazivanjima i lancano losim procenama i proizvodima na stetu svih nas, lakovernih "mamuta".

 

[Maeeeestro]

Život kao pojam je nešto lepo.Živeti ga je već nešto drugo.Ima mnogo gubitaka i neostvarenih želja,previše odricanja.Uspomena.Nekako se čovek navikne ,živi s tim.Inače bi se umiralo od tuge.Nije to takva retkost.

Moguće da.... percepcija se mijenja.


Najcudnije je kad se nanizani lošiji događaji...

 

[Zelena milja]

Moguće da.... percepcija se mijenja.


Najcudnije je kad se nanizani lošiji događaji...

Znam

 

[Odzacar]

Moguće da.... percepcija se mijenja.


Najcudnije je kad se nanizani lošiji događaji...

To zapravo nije cudno, jer obicno tako i biva. Kad krene lose ide u nizu, tako i dobro.

 

[Maeeeestro]

To zapravo nije cudno, jer obicno tako i biva. Kad krene lose ide u nizu, tako i dobro.

A, ali meni je sada takva faza da oni događaji koji su lošiji, nisu nešto ekstremno loši, ali česti polovično loši događaji čine neko baš zasićenje.


Ponešto i ima dobrih događaja, ali nisam ih dovoljno svjestan.

 

[Odzacar]

ma ...
bice kako mora biti

A jeste li primetili da kad dan pocne dobro, zavrsi lose, i obrnuto?
Tako i sve ostalo u zivotu... pa i sam zivot.

 

[moca77]

Što ako je optimizam nerealan?

Pa evo gledaj, sutra ces biti optimista, sve ce ti polaziti za rukom, bices nadahnut i na sve stvari i pojave ces gledati drugacije, pozitivno.

(a posle tog perioda ce ti opet neizbezno doci losi trenutci)

 

[moca77]

Evo malo o optimizmu:

 

[Odzacar]

a jooooiiiijc zivote zivoticu
majcice milosnice sto me rodi

 

[Smorisha]

Od 0 do 100 posto ja bih rekao nešto između 55 i 65 posto


A vi?


Koliko zaista želite i volite život?


Jeste li spremni sebe lagati ili istinu priznati sebi?


Je li čovječnost u ovo doba realna?




Što biste radili kada biste znali da ćete živjeti još svega dvije, tri, pet godina, ili znatno manje?

Preterana ljubav prema životu je zapravo sublimirani strah od smrti.
Preterana društvenost je takođe sublimirani strah od samoće.
I jedno i drugo su negativne osobine.
Ali ipak sublimirane na neki pozitivan način.

 

[Maeeeestro]

Preterana ljubav prema životu je zapravo sublimirani strah od smrti.
Preterana društvenost je takođe sublimirani strah od samoće.
I jedno i drugo su negativne osobine.
Ali ipak sublimirane na neki pozitivan način.

Moguće da.....nije lako naći balans

 

[moca77]

Problem je sto dusa nece balans, dusa je vragolasta i ona zeli sve ili nista. Problem je samo sto je to sve nemoguce. I tako, ako imamo sve a samo nam jedno vecito fali, onda zbog tog jednog sve ovo ostalo sto imamo gubi na znacaju ili se cak urusava. Tu ima jos jedna komplikacija jer vragolasta dusa nije sama, covek je skup duse, zivota, intelekta i licnosti, sve to je vragolasto na svoj nacin pa kad se sve to pomesa, nastaje prava ujdurma

 

[Odzacar]

Moguće da.....nije lako naći balans

zapravo je prelako, ali individualno

 

[Maeeeestro]

Problem je sto dusa nece balans, dusa je vragolasta i ona zeli sve ili nista. Problem je samo sto je to sve nemoguce. I tako, ako imamo sve a samo nam jedno vecito fali, onda zbog tog jednog sve ovo ostalo sto imamo gubi na znacaju ili se cak urusava. Tu ima jos jedna komplikacija jer vragolasta dusa nije sama, covek je skup duse, zivota, intelekta i licnosti, sve to je vragolasto na svoj nacin pa kad se sve to pomesa, nastaje prava ujdurma

Točno to, da. Još kad padnu komunikacijske vještine, ili je previše udaljavanja od ljudi.