Koliko visoke plate u IT-u mogu da budu opasne i zašto su državne subvencije ključne

Smorisha

Buduća legenda
Moderator
Poruka
41.274
https://www.nin.rs/ekonomija/vesti/47588/koliko-visoke-plate-u-it-mogu-da-budu-opasne

1712592276837.png


Državne subvencije za IT sektor i zapošljavanje stručnjaka, doprinele su da se dobro pozicioniramo na svetskoj mapi i da postanemo interesantno tržište za strane tech kompanije. Poslednjih godina mnoge od njih došle su i proširile poslovanje na našem tržištu, jednostavno jer im se to isplati. Najpre, zato što imamo univerzitete koji obrazuju kvalitetne kadrove i možemo da ponudimo stručnjake, koji su spremni da kroz praktičan rad napreduju i da se usavršavaju. Drugi razlog je to što smo do nedavno bili prilično "jeftina" radna snaga i mnogo manje plaćeni u odnosu na druge zemlje, posebno članice Evropske Unije. Plate u Srbiji i Nemačkoj ozbljno su se razlikovale, piše u autorskom tekstu za NIN Marko Vučetić, stručnjak za IT tržište.
Međutim, u međuvremenu se mnogo toga promenilo. Domaći IT sektor iz godine u godinu beleži ozbiljan rast, i po pitanju plata i po pitanju izvoza i usluga. Sve to je doprinelo da ima veliki uticaj na srpsku ekonomiju, što samo govori koliko je važno nastaviti razvoj u tom pravcu.
Poslednje dve godine bile su jako izazovne za sve kompanije iz ove industrije. "Krizu" su najviše osetile autsorsing kompanije, koje se najviše baziraju na tome da prodaju usluge svojih zaposlenih na tržištu, ili da sa njima rade određene projekte potrebne tržištu. S druge strane, kompanije koje su imale svoje svoje proizvode, su malo manje osetile tu krizu. Naše tržište je dobro podnelo krizu koja se desila na globalnom nivou, štaviše broj otkaza nije bio visok i kretao se između 2 i 3 odsto od ukupnog broja zaposlenih u IT sektoru u Srbiji. Svakako, kompanije su mogle da osete obrise krize - bilo je daleko manje projekata i finansiranja na tržištu.

Zbog subvencija i podsticaja mi smo se dobro kotirali na svetskoj mapi jer su nam dolazili istraživački centri. Ono što je u narednom periodu ključno za srpski IT jeste podrška dražave i Vlade. Rezultati koje smo do sada postigli, bili su upravo zbog konsalacije subvencija što znači da bi morale ostati na istom nivou ili čak da se pojačaju kako bi IT sektor nastavio da raste.

Zašto? Zato što su naši stručnjaci sada dobro plaćeni, i mi imamo sada velike prosečne plate u ovoj industriji. Njihov prosek je oko 2.100 evra do 2.200 evra, a dostižu i nivoe i do 5.000, 7.000, pa i preko 10.000 evra. Približavamo se i nemačkom tržištu gde se za inženjera na godišnjem nivou nudi zarada od oko 80.000 evra bruto. To je bitan parametar da mi postajemo ne baš jeftino tržište i da sa približavamo evropskim standardima.

Ipak, po trenutnim prognozama, vrlo lako bi u ovom segmentu mogli da prestignemo i neke zemlje EU, kao što je Rumunija, Poljska, Bugarska... a to već ne bi bilo dobro. Zato što bi u tom slučaju strane kompanije vrlo lako mogle da se okrenu ka tim tržištima, jer su deo Evropske Unije, a sigurno da i administrativno imaju neke pogodnosti u poslovanju. Zato su olakšice, koje smo do sada imali u narednom periodu ključ daljeg razvoja domaćeg IT-a.
 
https://www.nin.rs/ekonomija/vesti/47588/koliko-visoke-plate-u-it-mogu-da-budu-opasne

Pogledajte prilog 1527806

Državne subvencije za IT sektor i zapošljavanje stručnjaka, doprinele su da se dobro pozicioniramo na svetskoj mapi i da postanemo interesantno tržište za strane tech kompanije. Poslednjih godina mnoge od njih došle su i proširile poslovanje na našem tržištu, jednostavno jer im se to isplati. Najpre, zato što imamo univerzitete koji obrazuju kvalitetne kadrove i možemo da ponudimo stručnjake, koji su spremni da kroz praktičan rad napreduju i da se usavršavaju. Drugi razlog je to što smo do nedavno bili prilično "jeftina" radna snaga i mnogo manje plaćeni u odnosu na druge zemlje, posebno članice Evropske Unije. Plate u Srbiji i Nemačkoj ozbljno su se razlikovale, piše u autorskom tekstu za NIN Marko Vučetić, stručnjak za IT tržište.
Međutim, u međuvremenu se mnogo toga promenilo. Domaći IT sektor iz godine u godinu beleži ozbiljan rast, i po pitanju plata i po pitanju izvoza i usluga. Sve to je doprinelo da ima veliki uticaj na srpsku ekonomiju, što samo govori koliko je važno nastaviti razvoj u tom pravcu.
Poslednje dve godine bile su jako izazovne za sve kompanije iz ove industrije. "Krizu" su najviše osetile autsorsing kompanije, koje se najviše baziraju na tome da prodaju usluge svojih zaposlenih na tržištu, ili da sa njima rade određene projekte potrebne tržištu. S druge strane, kompanije koje su imale svoje svoje proizvode, su malo manje osetile tu krizu. Naše tržište je dobro podnelo krizu koja se desila na globalnom nivou, štaviše broj otkaza nije bio visok i kretao se između 2 i 3 odsto od ukupnog broja zaposlenih u IT sektoru u Srbiji. Svakako, kompanije su mogle da osete obrise krize - bilo je daleko manje projekata i finansiranja na tržištu.

Zbog subvencija i podsticaja mi smo se dobro kotirali na svetskoj mapi jer su nam dolazili istraživački centri. Ono što je u narednom periodu ključno za srpski IT jeste podrška dražave i Vlade. Rezultati koje smo do sada postigli, bili su upravo zbog konsalacije subvencija što znači da bi morale ostati na istom nivou ili čak da se pojačaju kako bi IT sektor nastavio da raste.

Zašto? Zato što su naši stručnjaci sada dobro plaćeni, i mi imamo sada velike prosečne plate u ovoj industriji. Njihov prosek je oko 2.100 evra do 2.200 evra, a dostižu i nivoe i do 5.000, 7.000, pa i preko 10.000 evra. Približavamo se i nemačkom tržištu gde se za inženjera na godišnjem nivou nudi zarada od oko 80.000 evra bruto. To je bitan parametar da mi postajemo ne baš jeftino tržište i da sa približavamo evropskim standardima.

Ipak, po trenutnim prognozama, vrlo lako bi u ovom segmentu mogli da prestignemo i neke zemlje EU, kao što je Rumunija, Poljska, Bugarska... a to već ne bi bilo dobro. Zato što bi u tom slučaju strane kompanije vrlo lako mogle da se okrenu ka tim tržištima, jer su deo Evropske Unije, a sigurno da i administrativno imaju neke pogodnosti u poslovanju. Zato su olakšice, koje smo do sada imali u narednom periodu ključ daljeg razvoja domaćeg IT-a.

...толик еплате .. а плаћају паушалац као Адвокатура и Таксизам ....

аууу

која лоповија

непулаћују порезу .. а тражиће пемзије и лечење

У букагије са Фринлсеризмом
 
...толик еплате .. а плаћају паушалац као Адвокатура и Таксизам ....

аууу

која лоповија

непулаћују порезу .. а тражиће пемзије и лечење

У букагије са Фринлсеризмом

Чекај, одакле ти то да компјутераши плаћају паушално порез?

То је онемогућено тестом самосталности (мада он није важио само за комјутераше).

Комјутераши су уредно запослени код својих (домаћих) послодаваца, и порез плаћају на пун износ плате.
 
Чекај, одакле ти то да компјутераши плаћају паушално порез?

То је онемогућено тестом самосталности (мада он није важио само за комјутераше).

Комјутераши су уредно запослени код својих (домаћих) послодаваца, и порез плаћају на пун износ плате.

Ааааааа.... нећемо такооооо... Јел пише ФРИЛЕНСЕРИ ... пише

какви комјутерашке/ши на најму код приватника ....
 
...толик еплате .. а плаћају паушалац као Адвокатура и Таксизам ....

аууу

која лоповија

непулаћују порезу .. а тражиће пемзије и лечење

У букагије са Фринлсеризмом

Freelancer moze samo do nekih 4000 evra plate bruto (6 miliona dinara neto).

I ne moze ako ne prodje test samostalnosti, koji vazi za programere.

Jedino je fora da test samostalnosti ce programeri proci i ako imaju samo jednog klijenta, ako taj klijent nema predstavnistvo u Srbiji.

Ali da, vecina programera nisu pausalci.
 

Back
Top