Koliko verujemo u bajke

Lutjena Tinuvjela

Lutjena Tinuvjela

Primećen član
Poruka
530
Pričali su mnogi, mnogi oni dragi ljudi, bakute i dekute što su bili glavna meta i centar ovdašnjeg podsmevanja dok su nervozno čekali red za penziju, hleb i mleko, unuke i unučiće u zabavištima dok su roditelji vijali koju paru više na svojim loše plaćenim radnim mestima. Pričali su znanci i ne znanci, stranci, uličari i prosjaci. Pričali su i znali o tome mnoge skitnice, mnoge lutalice, samo o tome kao da se nije smelo reći ništa, baš ništa u svetu malih ljudi.

Neki bi ih nazvali decom, neko kreštavcima i balavcima samo zato jer su im zavideli. To su uvek bila dva suprotna sveta. Veliki i mali ljudi. Veliki ljudi, mnogi danas poznati kao ljigavci, prevaranti i lažovi. Pričali su nešto nama tajno iz dana u dan, koristili neke nama čudne i strane reči visokog kvazi vakubulara. To je za nas bila ne dokučiva misterija koja bi već sledećeg trena ne stala u igri i smehu. Sve te misterije i brižnosti deponovale su se u neka buduća ili prošla vremena daleko od nas i našeg sveta, a zatim bi ostalo prostora samo za bezbrižnost i smeh.

Nismo toliko komplikovali život i proglašavali ga surovim. ,,Lako je kad živiš na tuđoj grbači.” Pokazali smo mi velikim ljudima da koješta pričaju. Postali smo velika deca.
Tri put ura za nas!

Mi nismo sreću tražili u komšiluku, babrajući po tuđim koferima i to ličnim. Nismo je tražili ni u obližnjoj banci ili ti u kakvom mafijaškom društvu. Tražili smo je na pijaci šarenoj kada prvo cveće zamiriše. To cveće je kažu venulo zbog ljubavi prema nekom malom ili velikom detetu, zbog neke devojčice u hladne zimske dane ili zbog simatija prema nekom dečaku kome bi ga nespretno strahom srne davali.

Tražili smo sve to u našim malenim pesmama, malenim pričama i širokom smehu. Bio nam je stran veliki svet i svi ti ljudi u njemu. Ležali smo tako jednom svi na travi i prepričavali neke stare priče iznova i iznova ali svaki put drugačije. Neki bi to nazvali provođenjem iz dana u dan na isti način. Nije im to bilo jasno. Oni su uvek tražili neku promenu za osveženje da bi se opet osetili sačinjenim od krvi i mesa. Mi smo rekli su, sve isto radili i svaka priča, pesma, zvezda, smeh i prva letnja noć bili su posebni i drugačiji za nas i ako bi oni to nazivali istim. Nisu svi svemu dorasli.

Došla je noć kada su se neminovno sukobila dva sveta velikih ljudi i dece. Te noći su nam odali onu njihovu čuvenu tajnu i sve one priče koje su svi znali osim nas.
Rekli su nam da ćemo postati veliki ljudi i odrasti tek onda kada prestanemo verovati u bajke. Te večeri su mnogi promenili svoj život, kupili za dž kartu i seli u vozić koji polako kreće sigurnim stopama velikih ljudi. Nekolicina je samo podignula glavu blago ka nebu, tražeći svoju zvezdu i sigurnost u tom času.

Jedno sad već veliko dete znalo je da se nikad neće pridružiti tom velikom svetu. Nije poverovalo u priče da je život surov jer to je priča za slabiće. Surov je onoliko koliko životu to dozvolimo da bude. Još ponekad kad sretnem to dete kaže mi samo kako je neko lagao velike ljude da Deda Mraz ne postoji. Dugo smo o tome pričali. Postoji, zaista i to je tako prosto i jednostavno. Deda Mraz može biti svako od nas ko nekome vrati malo živosti i smeha u život iz dana u dan. Deda Mraz može biti i sam život koji nas uči uživanju u njegovim značajnim sitnicama i trenutcima.

Ne! Reklo mi je dete. Bajke postoje čak i kada nam se ponekad učini da se nalazimo u nekoj pukotini između vremena, prostora, tame i tišine. Neki bi bajke nazvali čistom ironijom, ali ja znam. Znam da je bajka moj unutrašnji svet u kome postoji mesta samo za igru i smeh.

Viđala sam to dete sve češće i češće. Kako sam se jednom prilikom zaglavila u jednoj od milion dubokih pukotina dete je i poslednji put došlo posle dosta vremena. Tada, te noći sam sve shvatila. Shvatila sam da smo jedno i ako je ponekad isplivavao onaj prokleti gen ironičnosti velikih ljudi, sve je bilo jasno.
Postala sam dete, veliko dete ...
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Daklem, eto jedne pričice... pitanje bi bilo, Koliko svi mi još uvek verujemo u bajke, na neki svoj način? Koliko smo svi mi ustvari velika deca ali u pravom smislu te reči?
Koliko puta nam je to dete u nama pomoglo u nekim situacijama u životu?
Kada ste i zašto prestali da veruejte u bajke, ako jeste? ili kako ste uspeli da se oduprete stegama i pritisku spoljnog sveta, i ostali dete zauvek, verujući u bajke?
 
ne bih neodrastanje vezivao toliko za bajke....naivnost je bonus koji imash dok si na jednocifrenim godinama....ne verujem u bajke....i ako ih pravim pravim ih za sebe....no to ne znachi da sam odrastao....i tripujem da ako pochnem da shtedim da tuj odrastem....da ako pochnem da se grabim za kintu ode sve u q....zato nikad nemam kintu....shto jeste problem....al mozhda je to samo josh jedno od glupavih opravdanja koje serviram sam sebi u odbranu....zhivela deca ...... zhiveo zvuk ljuljashki iz parka
 
@Antun
Bitno je bash to shto si rekao da pravish bajke za sebe... nisam ni mislila toliko na klasichne bajke kad sam ih spomenula koliko na to u kojoj kolichini svom unutrashnjem svetu dozvoljavash da prihvati svoje sopstvene... mozda je to i iluzija, ko ce ga znati.
 
gajim iluzije.....prodajem maglu.....zhivim u zabludi.....e al sad...kolko je to do toga dal sam dete il nisam....pitanje je....ne mozhe se ostati dete.....mozhe se razumeti neshto....al da budesh kao nekad...makar i kao pre godinu dana...je totalno promasheno....tako i za decu....znachi ok neki deo nechega u tebi i tako to....al sad da se tripujem da sam neshto kao dete il omladinac....to jok.....madaaaa.....nisu josh 30te....pa kad uvati kriza srednjeg doba....a sve si stariji....a nigde nikoga....pa krenesh da umishljash da je sve u tome kako se osetjash....a u stvari vreme samo pichi....i ti se kao osetjash mlado....a skleroza pochinje da jede....i onda kao i dalje si mlad....pijesh shake lekova i chekash kojeshta po opshtinama....i gde si bio shta si radio.....gajio iluzije prijatelju
 
Dajte ljudi ko jos veruje u price za malu decu??? Oduvek sam obozavao zle vestice u bajkama, a onda jednog dana nisam mogao da ne zamislim sexualni zivot Pepeljuge i princa, a niko se nije setio da napise nastavak Snezane i 7 patuljaka, gde bi dali odgovor na moje pitanje da li je Snezana, dok se tucala sa princem, razmisljala o nekom zgodnom slugi sa dvora...
 
@Antun
Moze se ostati dete. Stvar je u tome shto se mi svakako menjamo jer mi smo ono shto osecamo i ono shto mislimo. Stalno se menjamo ali nikad bash u korenu, to je samoobmana.
Onaj ko uspe da ostane dete ne znachi da ce biti neshto mnogo srecniji od onih koji to nisu ostali. Neko pribegava da stvori mir u svom svetu na taj nachin shto ima neke svoje
male rituale gde pribegava tom svetu, neko meditira, neko pobegne od svih u prirodu i sheta satima i satima trazeci nit koja ce da te vrati ponovo u kolosek.
Neko je apsolutno flegma 100% i bash ga briga za te svetove da li svoje ili ne. Shto je mozda i najbolje. ALI deca, deca konzumiraju svoje sopstvene bajke svakodnevno i veruje bar malo u njih jer tu je njihov spas. Deca koja provlache nit kroz prostor i vreme i uz pomoc svojih bajki i iluzija drze konace u ruci...pletu i pletu svakim danom sve vishe da se mozda nekom prilikom ako izgube sebe u velikom svetu konci ne bi tako brzo raspleli. Ziveo zvuk ljuljashki u parku(:

@zmaj013
Bukvalisto:D
Vidish ja nikada nisam verovala u te bajke(:
Kad sam rekla dete i bajka nisam to mislila bukvalno niti tako da se to protumachi povrshno...
Ipak mozda ovo ima MALU dozu subjektivnosti i niko te ne tera da ti to prihvatash :D
 
lepo napisano nema shta.....

ne mogu retji da se slazhem....

." Deca koja provlache nit kroz prostor i vreme i uz pomoc svojih bajki i iluzija drze konace u ruci...pletu i pletu svakim danom sve vishe da se mozda nekom prilikom ako izgube sebe u velikom svetu konci ne bi tako brzo raspleli "

shto tje retji setjanje na detinjstvo i nishta vishe....
 
Bajke su ljudska suština. Bez bajki smo prazni i nemaštoviti, i ne možemo se uklopiti u sopstvenu realnost. I nije istina da je naivnost privilegija samo jednocifrenih godina. I ljudi sa dvocifrenim saldom kriju u sebi bar iskru naivnosti ako su sačuvali jednostavnost.
Svi mi verujemo u bajke čak i kada ih se javno odričemo zbog straha od podsmevanja i sramote.
Svi mi nosimo u sebi svoju bajku i negujemo je kao nešto najdragocenije. Ali kao i ljudi, pa čak i deca, i bajke su različite. Neke su lepe, neke baš i ne.
Izgledom više nisam dete, odavno. Ponašanjem ponekad. Ali verujem da u sebi svi nosimo ono dete kakvo smo nekad bili, stidljivo, prkosno, nespretno. Ono dete koje smo uspeli da sačuvamo usprkos svih nastojanja drugih da ga promene, unište, potčine.
 
Da, tako nekako(;
nikad ne znash kada ce ti dete u tebi jednog dana pomoci, usmeriti, bilo shta.
Vazno je da chuvash sebe kao dete, sebe pre 5, 10 godina i da se dobro druzish sa svakim od njih. Pri tom ne mislim da treba biti dvolichan, tj. stolichan na shta pomislish kada povrshno sagledash sve to...
 
zmaj013:
Dajte ljudi ko jos veruje u price za malu decu??? Oduvek sam obozavao zle vestice u bajkama, a onda jednog dana nisam mogao da ne zamislim sexualni zivot Pepeljuge i princa, a niko se nije setio da napise nastavak Snezane i 7 patuljaka, gde bi dali odgovor na moje pitanje da li je Snezana, dok se tucala sa princem, razmisljala o nekom zgodnom slugi sa dvora...
Kliknite za proširenje...

Jao,jao,jao!
Da,bajke nisu stvarne,i ne treba VEROVATI u njih,ali one su nepohodne da prenesu neku vrstu magije!
Magicne su same po sebi.Po nacinu na koje su ispricane!Po nacinu na koji su magicne maloj deci!Jer one uveseljavaju!Secam se kad sam usla u sobu mom nekadasnjem decku,koji je tad imao punih 19 godina i citao je Grimove bajke.
Kad sam ga pitala sta radi samo je izgovorio-uvek se treba podsetiti kako je bilo lepo dok si mali!
Bio je poptuno u pravu.
 
U bajke veruju budale ili najpametniji.Sta je od ta dva,stvar je perspektive.Odrastanje je,nazalost neizbezno.Dete u nama svakim danom umire sve vise i vise nepovratno,ali nikada do kraja.Samo se kod nekih dete vidi vise a kod nekih manje.Bajke su iluzija a sta je iluzija?Ko pa da je stvarnost neka bolja alternativa.Posto sam ja cinik bajke su za mene samoobmana a samoobmanjivanje je jedini nacin da se prezivi...samoobmanjuju se i oni koji tvrde da se ne samoobmanjuju jer je ta njihova tvrdnja samoobmana......Ne verujem da dete u nama moze da "pomogne"...pomaze ti osecaj,secanje kada si u teskim trenutcima ali to je nostalgija.....Davno sam ja prestao da verujem u bajke.....ne desava se to odjednom nego postepeno.....kod mene je situacija bila specificna i cak bi se mogao oznaciti tacan dan kad sam raskrstio sa svim tim...imao sam 15 godina ...detalji su nevazni i meni previse licni da bi ih javno iznosio....jednostavno nesto u meni je puklo.....sve se uvek menja ali NIKAD ne vraca na staro.Postoji ta radost dozivljaja svakog trentka svojstvena detinjstvu,to je najveca bajka i tome svaki pojedinac vise ili manje,svesno ili nesvesno tezi.Ali ta teznja je nemoguci povratak u Raj,ljudi vremenom nauce da zive sa tim kao slatkom ceznjom za prosloscu i "dobrim starim vremenima".......
Lutjena,samo ne dozvoli da sa visokih visina naglo tresnes......nemoj nikada padati u ocajanje,ni po koju cenu.Jel si gledala film"Neverending story"?.....ima dva dela....mislim da bi ti se dopao...... Kajagoogo je napravio i slatku pesmicu uz prvi film,nekad je bas bila popularna.....
Trebala bi da otvaras vise tema.
 
Pa,ja zivim u nekom svom svetu,iako ovaj stvarni dobro shvatam...ali postoje neke stvari koje ne mogu da prihvatim,i onda...ali,drago mi je sto si to nazvala "biti dete",a ne "biti mentalno labilan",kao svi drugi...:)
Dokle god ja mogu da egzistiram u svim svojim paralelnim univerzumima,sve ce biti u redu...
 
Davno je otvorena tema, sećam se sada da sam bila pod utiskom knjige ,drveno more, ...
sad bi to pre definisala i ako ne želim kroz neko sanjalaštvo. Samoobmana, iluzije i sanjalaštvo je kao morfijum za dušu. Sa druge strene, ogledala... e sad druge strane to se može lepo ispoljiti kroz neku primenjenu kreativnost. Onda kada spoznajemo geometriju sna, kako nas uči Mika Antić ...
 
Mala vestice, :((((

Kao mala sam stvarno verovala da potoji nedodjija,sad..Ne znam.Mislim da mozda postoji,ali samo ako zaista i verujes u to mozes da je pronadjes a ja ne verujem sasvim i zato ni ne mogu da odem tamo.Ali kao mali,ih..Stvarno sam verovala. :) Ih,kad se setim.
 
hmm... verujem u bajke u tom smislu što verujem da je sve moguće i da svako može da ostavri ono što želi se potrudi, ako skupi muda, iskoči iz nekih ličnih i tuđih okova koji ga sputavaju... smisao bajki valjda i jeste da nam pokaže da je sve moguće, samo što su malo zajebali stvar sa onim "happily ever after"... nemaju baš svi/sve srećan kraj, to je ralnost koju nas ne uče, nego moraš sam da zaziš u ***** pa da vidiš:confused::D al poenta je upravo napisati svoju bajku, napraviti svoju iluziju, pa makar i kada nije (a nikad nije) sve tako savršeno, ti gledaj da izgleda tako, veruj u hepi end... svima su potrebne bajke, mašta, iluzija, srećan kraj, inače bi se svi sjebali u ovoj džungli (uglavnom oni koji ih nemaju to i urade)
 
Poslednja izmena:
AlyonA:
Jao,jao,jao!
Da,bajke nisu stvarne,i ne treba VEROVATI u njih,ali one su nepohodne da prenesu neku vrstu magije!
Magicne su same po sebi.Po nacinu na koje su ispricane!Po nacinu na koji su magicne maloj deci!Jer one uveseljavaju!Secam se kad sam usla u sobu mom nekadasnjem decku,koji je tad imao punih 19 godina i citao je Grimove bajke.
Kad sam ga pitala sta radi samo je izgovorio-uvek se treba podsetiti kako je bilo lepo dok si mali!
Bio je poptuno u pravu.
Kliknite za proširenje...
Jeste
Bajke nisu za decu, nego za odrasle... da ne zaborave kako je biti dete :ok:
 
Neko je već na ovom forumu na nekoj religioznoj temi napisao da je ljudima lakše kad veruju u nešto:u Boga,ljude,bajke...U ljude sam izgubio veru do te mere da sam za svojih 14 godina sreo samo dve neiskvarene duše.Trenutno razmišljajuću zaključujem da verujem u Boga i bajke.Ovde završavam sa religijom u ovom komentaru,usmeravam se ka bajkama.
Većina ljudi u bajke svrstavaju isključivo nebulozne pričice za decu do 5 godina kako:se bogataš oženio sirotinjom i obrnuto,kako su do smrti bili srećni i nisu se svađali,kako su se veselili celodnenom cepanju drva u šumi,kako pobeđuje plemenitost i dobrota a ne zakon jačeg(tj.zakon negativaca)...Možda ću zvučiti naduvano ali ja te zezancije više ne prihvatam,prerastao sam ih.
Bez obzira primećujemo li to ili ne,svakodnevno smo okruženi modernim bajkama sa radnjom u sadašnjosti.Bolje rečeno,bajke o životu na istoku,zapadu...Samo što u modernoj verziji mi biramo koga favorizujemo."Svetla strana"(da je tako nazovem)hvali sve živo i nerazmišljajući prihvata novotarije."Tamna strana"je ispunjena nadarenim kritičarima koji zvuče daleko realnije i detaljnije od ovih"svetlih".:DVećina današnjice prihvata tamniju stranu sa pozadinskom utehom da ovako i ovde kako jeste nije loše,naravno ne poznavajući tu drugu,svetlu stranu.Mali je broj onih koji su zaista iskusili oboje i takvi su najčešće neutralni,povučeni u sebe...Eto,toliko.:mrgreen:
 
''Nije dobro uljuljkivati se u snove,i zaboraviti da zivis''-Dambldor. (isto vazi i za previse koriscenja kompa)
Ali,ipak,volim s vremena na vreme da procitam one ''Price za laku noc'' koje su mi roditelji kupili kad sam imala 5 godina...:heart:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Sensei
Koliko često se ugrizete za jezik?
Odgovora
14
Pregleda
319
*pustinjakinja
*pustinjakinja
Z
  • Anketa
Deset kilometara a koliko bi istrcali?
Odgovora
2
Pregleda
194
Dingelinge
Dingelinge
L
Koliko je opasan ovaj lik
2 3
Odgovora
68
Pregleda
1.636
Džudi S
Džudi S

Back
Top