Windows ti nagura kroz grlo nove apdejte hteo ti ili ne. Kažeš reklame, to je verovatno u jedanaestici nešto, pošto nisam koristio.
Meni sve radilo sporo na Windows-u, kao da je očajno upravljanje komponentama. Svaki novi update sve je više kočio kompjuter.
Windows je car za enterprise. Imas aktivni direktorijum za centralno administriranje usera, racunara, imas sistem centar za remote konekcije i deployment softvera, imas GPO da kreiras polise da zakljucas racunare (da koristnici ne mogu da koriste flesh, cd rom na primer.). Ja za ove stvari nisam cuo da postoje na linux sistemima. Mislim da ima nesto slicno kao LPO (lokalne polise) na linuxu, ali ne znam da li moze samo na jednom serveru da se to podesi pa da se propagira na sve ostale kao na Windows-u u globalnim polisama.
Linux je zato car za servere tipa web server, aplikativni, mail server, file server, print server. Mnogo mi se svidja firewall kako je jednostavan da se podesi, ssh, prava nad folderima, samba...
Po meni Mac je neka sredina. Linux, ali je zakljucan kao Windows i ima hardver koji znas da je podrzan i sve radi. Nema tu sta da pametujes i cackas. Ukljucis i radi. Dok na Linuxu imas da podesavas, da cackas, da se drndas. Ali isto tako mozes da ga podesis da bude bas ono sto ti hoces ako umes sto nijedan drugi sistem ne moze.
Linux bas sija kao serverski sistem. Instaliras, podesis i zaboravis za njega. Kao desktop sistem je cimanje, ali ako te ne mrzi da ucis i da cackas, vidis koliko nemas pojma jer je u windowsu sve automatski podeseno, konfigurisano i ima vise layera koje ti ne znas ni kako funkcionisu, a na linuxu sve moras da podesis.
Za mene je bio najveci sok kad sam morao da formatiram diskove i da ih mountujem.
Prvo treba da formatiras disk i izadje ti 80+ razlicitih formata. :O
Pa onda mozes da biras sektore i cilindre odakle dokle ce particija da se pruza po disku. :O
Pa onda moras da kreiras fajl sistem.
Pa da nadjes UUID od diskova.
Pa da ih upises u fstab.
i na kraju da ih testiras kroz opciju uname
