Колико су бајке за децу опасне?

[Обилић]

Што се индоктринације тиче,
нисам ни ја задовољан !

Синоћ тражим по интернету ко је Илон Маск !
Еееј, не знам ко је Илон Маск !!!
Питам сина од 18 година ни он нема пуно сазнања о њему !!!

У развијенијем делу света
децу "трују" именима и биографијама
Закерберга, Гејтса, Ортеге, Бафета, Маска ...
Рокфелерово и Ротшилдово породично стабло 500 година уназад сви знају наизуст !

А код нас ?
Сандра Африка, Гастоз, Вучић, Ноле, и где је летовала Лепа Брена.

Најгоре је што смо лоши анализатори,
ето постављач теме је видео да нешто није у реду са дечијим јунацима,
али је потпуно промашио апострофирајући бајке !

Кренимо на Запад,
ево рецимо од сад и одавде :

 

[gost 386492]

To sto neko nije cuo za Maska je njegov licni problem posto i oni koji su culi isto dele vazduh sa Sandrom Afrikom Vucicem i Djokovicem pa su ipak culi

 

[Обилић]

To sto neko nije cuo za Maska je njegov licni problem posto i oni koji su culi isto dele vazduh sa Sandrom Afrikom Vucicem i Djokovicem pa su ipak culi

Ма чуо сам, али недовољно добро,
та имена треба да знамо као имена фудбалера омиљеног тима !

 

[georgejune]

Ja odrasto na tim bajkama i nemam nikakvih problema,tu i tamo ako zakopam nekog iza kuce ali to je sve zasluzeno

 

[gost 386492]

Ма чуо сам, али недовољно добро,
та имена треба да знамо као имена фудбалера омиљеног тима !

Sto

 

[Обилић]

Sto

Чим се питаш - ни не требаш !
Опусти се и фурај свој фазон.

 

[gost 386492]

Чим се питаш - ни не требаш !
Опусти се и фурај свој фазон.

ne kapiras
ne pitam zato sto mi nije jasno nego zato sto juce pricas da te ne dotice cipovanje kao to je sve dobro nemojmo dizati paniku ovo ono a sad pises to
i onda ne znam jel se zezas ili si ozbiljan pa ako jesi treba mi objasnjenje

 

[Обилић]

Наравно да сам озбиљан,
ја сам увек озбиљан.

Једноставно, немам исте мере за различиту робу.
Нешто мерим вагом, нешто метром, а нешто на литре.

Да ли је чиповање добро - наравно да јесте,
али га никада не бих наметао неспремнима за то.

Исто тако Запад.
Добар је он али се много ради.
Према томе није за свакога, итд итд ...

 

[gost 386492]

Ne dobih odgovor za Maska

 

[Richard III]

Zanimljiv je stil i način pisanja starijih ljudi sa decom ovde. Nekad su bili Fisherman, onda neki Dragoljub, pa Grof Vronski. Sad više nisu medju živima. Ali ovaj Obilić se savršeno uklapa u taj način pisanja, tačno sam znao da je stariji i da ima decu itd. Znači neka polu-zajebantska pecaroška vrsta narativa, ko da neko iz Žikine dinastije provaljuje fazone, mudruje, pravi se pametan itd. Uz dozu moralisanja i životnog iskustva obavezno.

 

[asatana]

АПЕЛУЈЕМ НА РОДИТЕЉЕ ДА ПОШТЕДЕ СВОЈУ ДЕЦУ!

Врши се једна јако опасна и лоша пропаганда према малој деци почевши још од бајки и дечијих прича.
Бајке о Тарзану, Црвенкапи, Ивици и Марици уствари монструозне приче.

Сад ће многи од вас да помисле?
- КАКО?
- Ко год има рођеног брата или сестру, доброг пријатеља или рођака, а да је родитељ и има своје дете. Ако покуша да се сети, сетиће се колико тај родитељ излаже своје дете таквом врстом садржаја. Било то у обданишту-забавишту, телевизијски програм, разне мале књижице и цртеже, бојанке или приче које родитељи причају деци пред спавање.

О чему се заправо ради?

Узео бих за пример причу о ЦРВЕНКАПИ.
Сматрам да је то једна од најмонструознијих прича икада смишљених и испричаних.

Кренимо од самог почетка приче - "Болесна бака лежи сама у шуми." Сада нека ми неко објасни који то идиот и патолошка личност може да дозволи да његова болесна мајка лежи болесна сама у шуму?
Шта једна немоћна, болесна и стара бака има да тражи сама у шуми? Па мајку му, ваљда треба да је доведеш код себе да се породица брине о њој?

Сад то детету подсвесно улази. То је један код уствари који деца подсвесно усвајају.

"Мама шаље своју ћерку да носи храну баки." - Пут кроз шуму је уствари тактичка прича, води рачуна о пута да не скренеш..

Вук из приче није један природни, нормални вук него један патолошки вук. Вук поједе баку.

У бајкама и причама за децу много доминирају радње попут смрти, озледа,страхова,одбаченост..

Ова се убола на трн, она појела отровану јабуку, ову вук појео, Ивица и Марица се изгубили у шуму и запалили вештицу у рерни, Вук и седам јарића - где коза распара стомак маказама итд итд..

Сад ће многи да се запитају "Па чекај мало, зашто би неко нормалан писао овакве ствари деци? Какву он корист има од тога, ако чини штету тој истој деци?"
Ради се о томе да су овакве и сличне приче један од главних принципа васпитавање деце на капиталистички начин. Дакле, од малена се дете учи да размишља на "капиталистички начин" - САМ И СТАР ЧОВЕК, А ТРЕБА МУ ПОМОЋ?
одговор би био НЕКА ЦРКНЕ! ЈЕР СМЕТАШ. САМО ОНИ КОЈИ МОГУ ДА ПРАВЕ ПРОФИТ, ОНИ СУ ДОБРОДОШЛИ!

То ћете да доживите у Немачкој, Норвешкој, Енглеској или било где на западу јер је управо у тим земљама епицентар капитализма.
Да ли вам је сада јасно одакле пуни старачки домови по западном свету? Одакле та немарност и небрига према родитељима? Ја колико сам успео да упознам западног света, тамо никада нисам видео на улици да мајка загрли дете. Само гледа да напуни 13,14 година и да збрише од родитеља и да буде само "он". Све се своди на по принципу "марш,марш". Бринути се о родитељима не значи послати их у старачки дом. Бринути се о родитељима значи дозволити им да буду део заједнице.

Дал треба спомињати причу о "Снежани и Седам патуљака"?

Ко то до сад није знао, нека му је на знање да је на западу светиња приватна имовина. Мимо тих правила, Снежана наилази на нечију кућу и дозвољава себи оно што нико не сме ни да замисли, а то је да уђе у туђу кућу, да вршља по њој и поспрема и наравно да користи ту кућу пошто је она тамо јела и спавала.. У причи долазе свих седам патуљака кући, примећују Снежану и не санкционишу њено понашање.
Треба знати да у Америци власник неког приватног добра има право да упуца непознатог човека који му је упао у стан. Дакле, у Америци само покушајте да ставите руку на нечије имовање..Да погледате смете, али руку да ставите то никако. Снежана је ставила руку, чак ишла и даље од тога. Запад се категоризовао као материјалистичка творевина.

Патуљци су били усамљени и они су је прихватили. Они иду у рудник сваки дан да раде, а она им кува,спрема и чисти.
Шта је порука те бајке?
Снежани, имајући у виду да је женско, не одговара ни један од тих патуљака (мушкараца). Одједном се појављује неки "хоштаплер" који тврди да је принц. Ничим то не доказује.
Јер, принц мора да има пратњу, мора да има документа, мора да се одвија нешто по неком протоколу, зар не?
А он?
-Он је имао причи имао само BMW. У пренесеном значењу то је његов бели коњ, јел?
Сад се то исто дешава кад ставите кључеве од Бентлија или Мерцедеса и Масератија на неки сто у некој дискотеци. Свака фрајла, која је спонзоруша, а већина јесу. Погледа те кључе и њој је све јасно.
Е тако се појавио тај хоштаплер. Зашто њему Снежана верује да је принц? Зато што је јаше белог коња. Данас су бели коњи са "300-500 коња". Снежана одлази са неким ко има ЛЕПУ ПРИЧУ.
Прича је апсолутно материјалистичка. Дакле он је богат на високој друштвеној ранг листи и води Снежану. То је оно што је данас - СВЕ ЈЕ УСВАРИ ПИТАЊЕ ЦЕНЕ.

Fokusiracu se na sustinu.
Mislim da su bajke korisne za djecu jer im na neki nacin bude MASTU sa jedne strane sa druge strane VJERU U DOBRO i dobre zavrsetke , takodje i daju POUKE i osjecaj za POSLEDICE.
Takodje ja kao osoba koja sam voljela bajke kao dete i sama ih smisljala, i dan danas mogu mastati o necemu i dati mogucnost da je nesto moguce iako bi realnost rekla nema sanse. Obicno ne dijelim sa drugim ljudima ali kad podijelim kazu ti si luda ne zamplacj se , to je ne moguce.
Vjerujem u cuda. Takodje dok razmisljate o necemu sto nema ni naznaka da ce se dogoditi, i pustite sebe da vas osjecanja preplave kao da se to zaista dogadja, moze doci do spleta okolnosti da se to i zaista dogodi. Pravo vrijeme i pravo mjesto. Dogodilo mi se vise od par puta.

Navescu primer dok sam bila na jednom od poslova na balkanu , preumorna, vec godinu dana bez slobodnog dana i dosta prekovremenih neispavanih sati, nisam vidjela porodicu jako dugo, sama sam u nepoznatom gradu bez ikoga. I dosao je idiot od poslodavca i toliko me iznervirao da znate kada glava pocinje da vam pulsira..Onda sam se smirila i nasmijala se i rekla mu u facu, ej znas li gdje bi sad voljela da budem? Onda sam se zamislila i iskreno pozeljela i stvorila mi se u glavi slika da se nadjem u pustinji u Kaliforniji , pustinja nema nista oko mene, nemam nikakvu obavezu, ne moram nista, ni da ustanem ni da razmisljam u kom pravcu jednostavno da se opustim i smeskam ..Za mjesec dana sam dobila ponudu sa fakulteta za program u americi i prva ponuda je bila Kalifornija Nevada( pustare). Za dva mjeseca sam sletjela na aerodrom u USA.

Postoji mnogo drugih primejera gdje sam samo mastala iskreno i onda se i dogodilo.

 

[louiskrstic]

MOLIM VAS PROČITAJTE OVO!
SIGURAN SAM DA VAŠE VREME NEĆE BITI BAČENO UZALUD.

Pričice za decu jesu bajke ako u sebi nose izvesne korisne životne principe i dublje značenje. Većina pričica kreirana je bez da je išta utkano sa namerom da deca sagledavaju korisne i ispravne životne (duhovne) principe koji bi pomogli deci da ih u odraslo doba koriste ili da njima budu motivisana i usmeravana da od sebe daju dodatne napore kako bi ostvarivala kroz život no što nosi dublje životne kvalitete/vrline.

U skladu sa rečenim pomenuo bih bajku Aladinova čarobna lampa.
Ova bajka nosi sakriveno značenje koje ima tako duboku vrednost da sagledavanjem onoga što je u njoj pojedincu ne treba nikakva dublja filozofija ili religija. imao bi u rukama ono što je vekovima mnogim generacijama ostajalo nesagledivo zbog čega su generacije tragale za istinom i smislom o životu ne znajući da je istina upravo tu, u svakom čoveku pojedinačno.
Evo značenja u kratkim crtama:
Aladin, zli čarobnjak, čarobna lampa, duh u lampi, kraljeva kći i sami kralj simbolično predstavljaju ono što bismo trebali i morali znati.
Lenji dečak, Aladin predstavlja upravo ono što svako od nas jeste, Dušu jer smo mi na početku našeg inkarnacionog ciklusa bez iskustava te smo lenji. Baš onako kako uistinu i jesmo dok nas život ne nauči da sagledamo duhovne zakone i upoznamo načine kako funkcioniše život.
Duhovna lampa predstavlja Duhovno Oko svakog od nas pa i Aladinovo. Duh u lampi je simbol za ono što znamo pod nazivom Duh ili Sveti Duh.
Danas su mnogi uleteli u priču o donošenju u životnu realizaciju ono što se želi ako se koristi snaga imaginacije. Šta se ustvari pokreće snagom imaginacije? Svesni ili ne upravo ovom imaginacijom svako od nas kreira svoje životne puteve i događaje na tim putevima.
Kako?
Našim razmišljanjem, planiranjem koje popunimo osećanjima pokrenemo imaginaciju a imaginacija to prenese preko Duhovnog Oka (čarobna lampa) Duhu (Svetom) i ovaj nam to donosi u životnu realizaciju. Upravo u bajci Aladin je znao protrljati lampu i duhu koji se pojavi prenese svoju želju a ovaj je ostvari na njemu znani način.....
Bez da objašnjavam detalje ispričaću jednu od mnogih priča koje su iz realnog života a koje se događaju nama i mnogima oko nas. U takvim slučajevima mnogi se suoče sa izvesnim neshvaćenim 'čudom' a da ne znaju da su sami pokrenuli određeni događaj. (Pre nego krenem na jednu konkretnu priču podsetiću vas da najčešće naš nežniji pol zna izjavljivati, "Ono što sam najviše mrzela to mi je Bog dao," ili, u drugim slučajevima, "Ono što sam najviše volela to mi je Bog dao." Govore to a da ne znaju da su same svojim unutarnjim stanjem, osećanjem i razmišljanjem pokrenulče preko imaginacije ovaj sveprisutni i svemoćni Duh (Sveti) da im određeno iskustvo donese u realnost njihovog života.
Praktično, svako od nas je pisac scenarija našeg ličnog komada kojeg proigravamo na 'daskama' ove planete/pozornice ali i svako je glumac u ličnom scenariju ili onaj koji proigrava glavnu ulogu.
A sada primer iz života, Naš novinar u Tokiju Dr. Mil. za vreme ratnog stanja na ovom Balkanu u tom periodu ostao je bez dotoka novca, svojih plata pa je ostao bez sredstava za život. Otišao je jednom prijatelju Japancu da traži zajam ali ovaj ga je odbio. U povratku od njega našao se u metrou gde je sedeći na klupi otvorio knjigu o Petzru Velikom.
U jednom trenutku video je da japanac preko puta njega uporno zuri u korice njegove knjige. Na pitanje šta ga je toliko privuklo japanac je odgovorio. "Ja sam čitao o Petru Velikom." Odakle znaš da ovde piše o njemu?" Ja sam učio ruski i čitao o njemu." Istina je bila da je knjiga pisana na srpskom i to ćirilicom.
Tako su njih dvojica počeli razgovor i naš novinar je otkrio da je japanac glavni urednik jednog magazina. Usput je Dr. Mil. ispričao svoju priču a ovaj mu je ponudio da za njegov magazin napiše šest strana o Jugoslaviji. Tako je ovaj novinar počeo zarađivati za život a preko tog urednika došao je u kontakt sa drugim novinama pa je i za njih pisao i uspeo preživeti.
Da li vidite kako je tekao splet događaja?
Ne žurite sa poricanjem jer naši živoptiu ovako funkcioniši i znamo li način funkcionisanja moći ćemo pristupiti korekciji ili samokorekciji i imati bolje kreirane živote i iskustva.
Kada je naš novinar ostao bez novaca preko svojih razmišljanja i zebnje on je preko Duhovnog Oka (organa naših svesnih misli, organa preko kojeg kontaktiramo svetove Duha Svetog ili svetove čiste svesti) kontaktirao sveznajući, svemogući i sveprisutni Duh Sveti a ovaj je procenivši situaciju sagledao najbolji način da pomogne ovom čoveku u tuđini. Zato je aranžirao da ovaj čovek ponese tačno određenu knjigu i čita je u metrou i da baš tada preko puta njega sedne onaj čovek koji mu može i treba pomoći a to je bio urednik određenog magazina.
Ne znajući načine funkcionisanja života ljudi ignorišu jednostavnost našeg funkcionisanja i opterećuju se čitanjem zabludelih mentalista verujući da su ti koji nas mogu odvesti do dubljeg razumevanja života i sebe.
Ova bajka, iako je ne ispričah celu je najveća i najznačajnija bajka koja nosi centralno znanje o nama samima i načinu kako da spoznamo sebe i naš način kako operišemo ili kreiramo svoje živote ali i način kako da dođemo do najviše Istine.
Nije bez razloga Isus rekao sledbenicima - a to je stih zapisan u Bibliji - "Držite svoje oko čistim!" Time nije misli 'oči' već Oko i to Duhovno je rako je čisto moći ćemo kreirati živote kakvim ih samo poželeti možermo i na isti način preko snage imaginacije možemo se mi kao Biće, Duša, vinuti u svetove čiuste svesti. Svetove za koje i religije i filozofija nazivaju nesaznajnim.
Da li je ovo suludo?
Ja bih radije rekao da je suviše jednostavno da bi ga intelektualistički um hteo i mogao prihvatiti.
Da, istina je tako prizemna a ako nekoga zanima celovita priča dovršićemo jke drugom prilikom.
Pozdrav sa porukom, tražite i čitajte prave bajke a ima ih mnogo i one podučavaju o pravim i najvišim životnim principima.

 

[Umri_muski]

Zanimljiv je stil i način pisanja starijih ljudi sa decom ovde. Nekad su bili Fisherman, onda neki Dragoljub, pa Grof Vronski. Sad više nisu medju živima. Ali ovaj Obilić se savršeno uklapa u taj način pisanja, tačno sam znao da je stariji i da ima decu itd. Znači neka polu-zajebantska pecaroška vrsta narativa, ko da neko iz Žikine dinastije provaljuje fazone, mudruje, pravi se pametan itd. Uz dozu moralisanja i životnog iskustva obavezno.

Hoces reci matori prdonja...mislim ja to tako zovem.....

 

[Umri_muski]

@louiskrstic
Moje misljenje o filozofiji a i o ljudima je da su u osnovi zeljni samo svoje emocije da zadovolje...
Tako da govoriti o zelji da se ucini nesto vaspitnim treba dobro proceniti sta je sta..

Vecina bajki nastaje iz zelje da se dete zabavi, ne da se vaspita..
Sledece sto mora da bude ispunjeno je da se detetu povezuju pojave koje razume i odnosi koje vidja sa onim koje ne vidja i koji su interesantni...
Nacin na koji to radimo je svojstven nama, ukljucuje nasu logiku i nase iskustvo i nase zelje za zabavom.

Zatim idu stavovi onoga ko prica pricu , jer ako zeli da vaspitava onda ce odatle izvlaciti neke odnose koje zeli da naglasi ili da opise.
Znaci cim se javi zelja ili cak i pre zelje nego podsvesno htenje da prosiri prostor dejstva, narator pocinje da kopa po svojim stavovima..
A stavovi naratora su samo na nivou koji on sam ima i svesti koju je sam on razvio o svetu...
Moze sebe unaprediti kroz pricu , to je tacno , ali ne tako brzo i tako naglo..

Otud ogranicenje svescu naratora, kreatora bajke i price..

Zatim idemo na uticaj , utisak i konacni rezultat..
Ono sto je hteo ne znaci da je to i uspeo....tj vrlo cesto se zbog razlicitih vrednovanja orjentira i argumenata koji su upotrebljeni u prici , slusalac nadje u drugacijem tumacenju ispricanog od onog sto je pisac ili narator hteo da kaze...
Otud pojava nuspojava iz nehata...
Ja to cesto vidjam, kad ljudi pricaju deci a evo jedan primer , iz naroda.
Babe i dede se cesto sale sa malom decom, kad se igraju naga , kupaju i slicno , pa zadirkuju dete u vezi penisa, ili vagine, recima nedaj ovo nikom...u smislu cuvaj od fizicke povrede ili od otkrivanja jer je vazan deo...
Medjutim dete to moze prenaglasiti , pa da podsvesno pocne stvarno da neda nikom, iako zeli iako nema veze sa cuvanjem nekih vrednosti ili cuvanjem od nekih zloupotreba, sto bi bilo racionalnije...
Podsvest je tu gadan igrac...
Jer ce odrasla osoba odjednom i pored sve svoje zelje i svih ostalih normalnosti imati ugradjenu nuspojavu jedne nenormalnosti da tako to nazovem.

Slicno se moze oblikovati strah od otkrivanja i istrazivanja...
Umesto da se normalnim tonom naglase opasnosti koje dete ocekuju u nekom okruzenju za igru, npr neko veliko seosko dvoriste ili vise dvorista ili potok ili livada ili sve to povezano , bez ograda....to se uradi pretecim tonom...
Tada strah od kazne i krsenja postaje jaci od intersantnosti istrazivanja svih tih pomalo opasnih stvari u okruzenju..
Tu moze svasta biti opasno , trnje od sipka, kamen u potoku ako ti se bas ulazi u vodu, grana od sljive, ako ne gledas mozes i oko da izgubis, bure, ako nije lepo namesteno i stabilno...ili u slucaju Tesle, prilazenje konju od pozadi...konju raditi moshu je zaebana i ubitacna stvar...

Holivud nije bez veze holivud, tamo postoje razvijeni stilovi pisanja scenarija, sto dovodi do neke predvidivosti ali i do kvaliteta u naraciji sadrzaja..