Koliko ste svesni svoje prolaznosti?

Prilicno... Ne bih rekla potpuno posto mi se desava da bacam dane, pa cak I mesece...zaboravim se...
Nikada necu zaboraviti da sam najsretnija bila u danima posle izlaska sa hirurgije... Imala sam manji zahvat Ali ostali nisu imali tu srecu... Bila sam u potpunosti srecna sto sam ziva I citava... Pare, posao, ljubav I ostala cuda mi nisu bili ma ni pameti kao neki zivotni problem... Sem toga imala sam dosta smrti u porodici...
 
Prilicno... Ne bih rekla potpuno posto mi se desava da bacam dane, pa cak I mesece...zaboravim se...
Nikada necu zaboraviti da sam najsretnija bila u danima posle izlaska sa hirurgije... Imala sam manji zahvat Ali ostali nisu imali tu srecu... Bila sam u potpunosti srecna sto sam ziva I citava... Pare, posao, ljubav I ostala cuda mi nisu bili ma ni pameti kao neki zivotni problem... Sem toga imala sam dosta smrti u porodici...

idem po cigare....vratiću se :)
 
Свест о својој пролазности не вреди ништа, уколико не дође до спознаје, тј. постане унутрашње осећање и сведочанство...

ко нпр. да си свестан да гори пожар око тебе, а не гасиш га...

Људи избегавају да се опомињу своје пролазности и смрти, јер не желе да се уозбиље и понесу свој Крст у овом животу, те не спремајући се да положе Богу рачун за пролазни живот у вечности отрофирају умом који захтева спољне потврде... немају духовне мишиће да се покрену ка узвишеним темама о вечности и свом уделу у њој
 
Не смеш...

Још су антички филозофи саму филозофију поимала као размишљање о смрти, јер нису негирали вечност и вредност људске душе која и сама размишља о свом уделу у вечности...

Али, од кад људи мало вреднују себе (хуманизам и ренесанса), тим мање вреднују и своју душу и вечност која је са њоме повезана... отуд негација вечности, јер стремљење ума може бити само на једну од две стране или афирмативно или одрично
 

Slične teme


Back
Top