Ljudi sa vremenom pocinju sve manje da se iskreno otvaraju ka drugarima iz detinjstva ili braci/sestrama (mislim na rodbinu tipa stricevi, tetke, ujaci), udju vama i njima neki drugi ljudi u zivot sa kojima provode mnogo vise vremena nego sa vama, zive zivote sa njima, radjaju decu, grade zivote... i naravno, normalno je da vam se razilaze putevi, da se pocinje bivati neiskren, da se gleda interes svoj i sebi blizih od njih.
A sto se redovnog vidjanja i vremena provedenog sa rodbinom/drugaroma tice odlicnu ilustraciju daje prica mog najboljeg druga iz gimnazije. Prica mi on pre 15-tak godina:
"Kazu da mi u Srbiji imamo strava drustveni zivot i provod, jbg jesam ja tako ziveo dok nisam poceo da zivim pravi zivot, mislim na moju porodicu, decu, dok nisam morao da ozbiljno radim da bi smo opstali kao porodica ali danas.... Pa tako ujutro se supruga i ja budimo u 6.15h, kupatilo, kuvanje kafe, budjenje dece, oblacenje, tovarim decu u kola, supruga odlazi na busku stanicu u pravcu Galenike, ja iz centra Zemuna vozim decu u vrtic kod starog Mercatora i skolu u kraju, ostavljam ih oko 7.15h i onda kroz uobicajeni saobracajni kolaps preko Brankovog mosta i kroz tunel odem do Cvetka gde mi je firma. Pocinjem sa poslom u 8.00h, radim do 16.00h a gazda me mrko gleda ako krenem tacno na vreme kuci, ostajem do 16.05-16.10h a stalno mi u glavi zvoni "kreci po decu, kreci po decu..". Krecem od Zvezdare Bulevarom, ka tunelu i Brankovomj mostu, guzva je neobjasnjivo uvek veca nego ujutro, kolaps a ja zurim da dignem decu do 17.00h.
Nekako se probijem kroz kolaps do starog Mercatora ( tad nije bilo blokaderosa da mu zagorcaju zivot i da im se nazulja keve) i nekako do 17.00h uzimam mladje dete od nadrndane vaspitacice koja mora mene da ceka a zuri kuci na Banovo brdo, starije dete podizem sa celodnevne nastave u obliznoj skoli . Onda sa njima do Maxija da kupim hleb, mleko, neko povrce itd, zatim trazim mesto za parking u dva bloka oko zgrade, pavim krugove. I na kraju u 17.45h ulazimo u stan, raspremam ih, stavljam skuvano jelo od vikenda da se podgreje. Uto ulazi i supruga, nadrndana jer je cekala pola sata u busu da prodje raskrsnicu kod borcanskog mosta. Spremamo zajednicki rucak/veceru i do 19.00h zavrsavano, raspremanje sudja. Onda gledam sta deca imaju za domaci, pregledam sveske, malo pricamo sa njima. Supruga sprema stvari za njih za sutradan za to vreme, rasprema prljavu odecu. Zavrsavamo u 21.00h i stavljamo decu u njihove sobe i krevete. Onda kupatilo da se sredis, pogledas na racunaru nesto za posao, pregledas poruke na telefonu itd. I na kraju oko 21.45h supruga i ja prilegnemo u sofu da nesto gledamo na TV-u i da budemo zajedno. A u 22.15h me supruga budi udarcem u slabinu "alo majmune hrces kao zivotinja". Pa onda opet kupatilo i prebacivanje u krevet i spavanje. I sutra opet isto, cele radne nedelje...
Onda dodje vikend, subotom od 9.00h dete ima muzicku skolu, odbacim ga tamo, zatim sacekam da zavrsi dok sam na pijaci, uziamm ga i vozim na plivanje na "4.april". Sednem i popijem kafu, pregledam telefon i mrzeez dok ga cekam. Onda sledi rucak kuci, pa ako nemamo neki deciji rodjendan koji je obavezan radi se domaci i ponavlja gradivood nedelje a nekad vodimo decu ili u pozriste ili u bioskop. Nedelja bi trebalo da bude dan za nas ali nije, to je dan za dedu i babe, posle dorucka odemo do moje majke, provedemo sa njom 1-1,5 sat pa onda na rucak kod druge babe i dede, zavrsimo to i u 16.00h smo otprilike kuci. A onda pripreme za sledecu radnu nedelju, kuvanje, peglanje itd.
I kad se vidjam sa drugarima? Samo o slavama, rodjendanima dece, krstenjima... kad izlazim u kafice, na fudbal sa drugarima? Jednom u 2 godine."
