Koliko roditelji poznaju svoju decu?

Pa sad, sto je dete mladje lako ili lakse ga je "poznavati". Dok je novoredjence znamo prepoznati plac gladi ili plac bola, par meseci posle prepoznajemo plac nelagode, vrucine, straha. Uskoro nas obraduje smehom pa naucimo sta voli, sta ga raduje...Tako da o poznavanju deteta dok je sasvim malo, deteta pre puberteta, u vreme puberteta i posle puberteta ne moze da se poredi niti roditelji tih razlicitih uzrasta mogu imati iste uspehe i neuspehe kao roditelji.
Poznavala sam svoju decu ne odlicno vec izuzetno, vanredno dobro sve do nekih trinaest ili cetrnaest godina. A onda se desilo ono prvo:"Ma ne bi to moje dete ucinilo", znate ona situacija kad svi znaju da dete to bi i te kako uradilo a roditelj kao da je sa marsa pao. E to me nekako upozorilo da to sto su bila moja deca vise nisu i da se njihova razmisljanja, narav, navike menjaju a samim tim gradi se karakter i osobine koje ce nestati kako su se i pojavile ali i one koje ce ostati celi zivot. Ulagala sam mnogo vise truda da ih upoznam a rezultati nisi bili ni priblizni onome periodu kad su bili mali.
Prvo sam bila besna na njih sto mi "izmicu" pa na sebe sto sam "negde pogresila" i dopustila da se odalje, sve dok i ja nisam sazrela u toj meri da se radujem sto su moja deca odrasla i izrasla u nekog ko je prevazisao da ga "cita" bilo ko. Komplikovani su, teski, nepodnosljivi ponekad ali znala sam da ce biti takvi. Takav im je i genetski materijal a i zena koja ih je vaspitala.

Ovo potpisujem i dajem bonu!
 
...roditelji koji poznaju svoju decu posmatraju njihove postupke ne iz svoje nego iz perspektive deteta.... koliko god da neki postupak deteta roditeljima iz njihove perspektive izgledao ruzan ili glup ako ga sagledaju iz perspektive deteta sigurno ce ga opravdati...roditelji koji osudjuju postupke svoje dece cine to zato sto ih ne razumeju, ne vide i ne poznaju
Kako to? Kako mozes da opravdas neki postupak koji se kosi sa necim sto pokusavas da mu usadis u glavu kao ispravno? Od malena mu objasnis recimo da ne sme da uzima tudje stvari bez pitanja... da je to kradja, da je to lose... da se za to odgovara pred zakonom, ide u zatvor drn-mrn... i onda se dogodi da tvoja cerka mazne neku figuricu svojoj drugarici dok se igra kod nje u gostima. Razumes ti da se tvom detetu dopala lutkica i da bi zelela da je ima... ali kako mozes da opravdas takav postupak?
Vrlo je vazno biti dosledan u svojim odlukama, stavovima, nagradama, kaznama, obecanjima... Deca prihvataju moralne norme koje im roditelj namece, ali je najvaznije u svemu da ih se i sam roditelj pridrzava.
 
Poslednja izmena:
...mi druge ljude stalno stavljamo u odredjenu pozadinu, sami smisljamo u kakvim cemo ga okolnostima posmatrati....odrasli ljudi, pa i deca medjutim zive na svojoj sopstvenoj licnoj pozadini u okolnostima koje su nama cesto nepoznate... detetu svaki dan mogu roditelji, nastavnici, ko god da pricaju da je ruzno da krade, laze, vara... ali ako dete vidi da oni to rade i ono ce... detetu treba objasniti da takvim ponasanjem steti sebi a ne ucenjivati ga kaznom ili time da ga roditelji nece voleti da ne bi poceli da glume da imaju osobine koje im nedostaju
 
Meni moji roditelji jako slabo poznaju,nisu uspostavili dobar kontkat samnom dok sam bio mali pa sad im skoro nista ne govorim.
Ali oni se ni sad netrude da nesto vise i konkretnije saznaju gdje sam,skim sam i sta radim.Ja da pocnem pusitti,praviti svakvakve probleme oni to nebi ni znali.Srecom pa sam ja dobar. z:)z:)z:)z:)
 
...mi druge ljude stalno stavljamo u odredjenu pozadinu, sami smisljamo u kakvim cemo ga okolnostima posmatrati....odrasli ljudi, pa i deca medjutim zive na svojoj sopstvenoj licnoj pozadini u okolnostima koje su nama cesto nepoznate... detetu svaki dan mogu roditelji, nastavnici, ko god da pricaju da je ruzno da krade, laze, vara... ali ako dete vidi da oni to rade i ono ce... detetu treba objasniti da takvim ponasanjem steti sebi a ne ucenjivati ga kaznom ili time da ga roditelji nece voleti da ne bi poceli da glume da imaju osobine koje im nedostaju[/QUOTE]

Tema je kolko poznajemo svoju decu,a ne kako vaspitavamo decu!I Naravno da deca brze usvajaju u svom ponasanju ono sto vide sta drugi rade,pre nego sto usvoje ono sto cuju !Ali ima mali milon primera kada su roditelji vredni i radni,uredni i tacni,a dete im bude susta suprotnost! Ne zavisi bas sve ni od roditelja u vaspitanju dece,vec i od okruzenja u kom zivi i koju poruku to okruzenje salje!Ali tema nije kako vaspitavati decu,vec kolko ih poznajemo!?
Koliko poznajemo sebe?Nikada se nije desilo da iznenadite sami sebe nekakvim cinom ili ponasanjem? Ne verujem da niste,a ako niste,onda ste masine!Ja nikada ne upotrebljavam recenicu:"Moje dete to ne bi nekada..."Ne zato sto sumnjam u svoju decu,vec jednostavno ne mogu za svaku situaciju u zivotu garantovati ni za sabe,a kamo li za drugoga,pa makar to bilo i moje dete!
 
...svako ima pravo na gresku, od roditelja i njihovog odnosa prema detetu koje je napravilo gresku zavisi da li ce deca tu gresku ponoviti ili ne....mnoga deca misle da ih roditelji ne vole, da nisu ispunili njihova ocekivanja, da vise brinu o tome sta ce ljudi reci nego o njihovoj dobrobiti.... zato skrivaju probleme, prestanu sama sebe da uvazavaju i predaju se picu, ulici, narkoticima...mrzi me da pisem esej ali roditelji moraju da znaju koji je motiv svakog konkretnog postupka deteta jer samo tako mogu da mu pomognu da ne ponavlja greske... pretnjama i ucenama se nista ne postize
 
Da, stvarno zvuci realno. :zroll:
kako kome.stvar ljudske cudi i vaspitanja....tako da me ne brine tvoje prevrtanje ocima i sumnjicavost.

I svi roditelji koji kazu da 100% poznaju svoje dete, neka se vrate u period svog detinjstva pa realno procene koliko su njih roditelji poznavali. Svaka cast ako ima takvih...
posto sam ja to rekla,evo da kazem-mene moji roditelji ni dan danas ne poznaju,stalno govore ono sto ja u stvai nisam i sto ne bih nikada uradila.jako su povrsni sa svojom decom (imam i sestru).oni su jako dobri ljudi,ali im u odnosu sa nama grdno zameram,nekako mi nedostaje bliskost unutar porodice.znaci,mene moji nisu poznavali,a ni sad me ne poznaju.

Најважније је да родитељ прихвати своје дете.

Мене моји добро познају. Једино што им замерам то је, што никада нису схватили колико сам ја уствари озбиљна особа и колико ми је битан ред у глави.
ovo je sjajno receno,bravo vanda!

...roditelji koji poznaju svoju decu posmatraju njihove postupke ne iz svoje nego iz perspektive deteta.... koliko god da neki postupak deteta roditeljima iz njihove perspektive izgledao ruzan ili glup ako ga sagledaju iz perspektive deteta sigurno ce ga opravdati...roditelji koji osudjuju postupke svoje dece cine to zato sto ih ne razumeju, ne vide i ne poznaju
lepo andrea!bices ti dobar roditelj jednog dana!

i sto rece vanda,vrlo sam ponosan roditelj zato sto sam uspela da odgajim jedno kulturno,duhovito,razumno i bez porocno bice normalne seksualne opredeljenosti.smatram da je to veliki uspeh u danasnje vreme.nadam se da ce takav i ostati.
 
Ја сам, Џорџи, то исто изјавила на једној теми, па ме после разапињали. :) А потпуно исто мислим, и проверила у пракси.
Али, ово није тема о васпитању, него познавању деце.
Односно, о препознавању онога што смо у њима васпитали, шта нисмо могли да модификујемо, и прихватању истог.

Кад шаљем децу на екскурзију, више поверења имам у њих него у професоре који их воде. Ово конкретно значи да ја знам да ће се моја деца понашати узорно ко год их водио, а не да сумњам у наставнике.

Кад излазе, знам да може да им се деси да се напију, као што може да се деси сваком. Знам да ће у том случају звати нас да дођемо по њих. И то ми је важно.
Један ми је син геније без амбиција, други је просечан и амбициозан.
Један се сналази у свим ситуацијама, други прво одбија непознато.

Још увек их упознајем, и допада ми се оно што у њима препознајем. (Све ово бих могла да пишем у множини, јер смо њихов тата и ја увек заједно у свему)
 
Starije dete nam ima 5 a mladje je bebica od 4 meseca.Pokusavamo da ih sto bolje vaspitamo i da gradimo poverenje.Bebica je isuvise mala,ali i ona ce morati da se nauci disciplini.Ako ih ne ukrotimo do 2-3 godine,posle ce tesko ici.

Kod starije cerke,odmah prepoznamo ako je nesto skrivila,mada uvek govori ako je nesto pogresno ucinila.To puno znaci,jer odmalena stice poverenja u nas,nadam se da ce i kasnije to da nastavi.
 
Moje mišljenje je, da roditelji treba da podele neke uloge, kako bi imali prisan odnos sa svojom decom, tj. ako je otac u pitanju da ima drugarski odnosa sa svojim sinom, jer će na taj način imati više poverenja i otvorenosti, i da će biti tu kada zatreba. Ali i zadržati dozu autoriteta kako bi sin imao uzor koji bi mogao da sledi u predstojećim godinama koje slede. Mislim da bi isto trebalo da važi i za mame...:)
 
Мене родитељи јако слабо познају.
Отац нешто боље од мајке. Мајка никако.
Он је увек био заузет биткама које је водио. А она врло сконцентрисана на себе.
Он нам је од малена поштовао интегритет, а она покушавала да нас укалупи.
Зато сам ближа и отворена с њим, а њој ништа не говорим. Чак је и слажем јер ми се не слуша њено мишљење које, узгред, даје чак и кад јој напоменем да за исто нисам заинтересована.

Не могу рећи да су били лоши родитељи, посебно за оца, али далеко су били од идеалних (по мојој мери ! ).
Како било, показали су ми како не треба поступати с децом.
Ваљда ћу ја бити боља.

Ko da nas je ista majka rodila;)
 
Za sada dovoljno da provalim kad se posvadjala sa drugaricom, dovoljno da skontam da je hvata grip, dovoljno da znam kad nesto zaista zeli a nesto ne, dovoljno da provalim kad ima neki problem... Ali to je zato sto je jos uvek mala i sto je pod tatinim i mojim radarom.
Mislim da decu upoznajemo tek onda kad pocnu da se osamostaljuju i kad drustvo i okolina pocnu da uticu na njih vise od roditelja. Tada se tek vidi da li se primilo ono sto smo im usadjivali u glave dok su bili mali. Tek tada se vidi koliko su slicni onoj slici u glavi koju imamo o njima.
 
Secam se da sam otvorila ovu temu posle onog tragicnog dogadjaja u kome je devojcica izvrsila samoubistvo...
Tada se burno polemisalo ko je tu kriv roditelji ili uciteljica. Cinilo mi se da je od medjusobnog optuzivanja znacajnije da se zapitamo poznajemo li svoju decu i koliko.
Roditelji cesto vide samo ono sto zele.
Cini mi se da decu poznajemo tek tada kada znamo njihove tajne. A izgraditi takav odnos je jako tezak posao.
Zastanite, oslusnite, porazgovarajte...
 

Back
Top