Koliko roditelji poznaju svoju decu?

Ja se stvarno trudim da ne propustim bilo kakvo zapazanje u vezi sa svojim detetom i da joj na vreme razvijem poverenje prema meni kao roditelju kako ne bih dozivela sudbinu vecine roditelja koju deca puno lazhu (a o tome dosta znam pricajuci sa djacima dok sama nikad nista nisam sakrila od roditelja). Sto se pre i sto se bolje upozna sopstveno dete, to je lakse vaspitanje jer poznavanje nekoga dovodi do razumevanja njegovih potreba. Kad god sam propustila da nesto upratim, osetila sam taj propust kao svoj, a ne kao sticaj okolnosti. Npr. posle mesec dana (za taj period sam kasnije saznala od svoje mame), skontala sam da moje dete zna da broji do deset na rumunskom. Zapitala sam se zasto je proslo toliko vremena da pozeli da mi se pohvali time i da sama izbroji preda mnom i shvatila da sam imala mesec dana nekih peripetija i napornog rada u toku kojih mozda nije uspela da ubode povoljan trenutak za to. I to mi je bio dobar pokazatelj da neke brige i probleme sklonim u stranu da bih napravila dovoljno prostora ( ne samo vremenskog nego i kvalitativnog) da se dete izrazi u potpunosti.

Oni roditelji koji ne prepoznaju kod sebe na vreme ovakve relativno sitne, ali ne nebitne propuste u odnosu sa detetom, mogu doci u situaciju da dobiju pubertetliju o kome vrlo malo znaju, a samim tim nece znati kako da uspostave kasniji prisan odnos sa vec velikim detetom.
 
donamileva:
kako je bljak kad na samom početku bude smislen post koji sve objasni...
šta posle pisati...

jedino ako dođu stručnjaci tipa Jlo koji i nemaju decu da objasne kako treba i sl pa da tema ima razloga da traje.....
Kliknite za proširenje...

Dovoljno je da svako da primer u kome je shvatio da ne poznaje sopstveno dete ili primer onoga sto njegovi roditelji nisu znali o njemu i eto ti teme koja puno pomaze da se prepoznaju razne mogucnosti koje valjaju ili ne. :)
 
donamileva:
kako je bljak kad na samom početku bude smislen post koji sve objasni...
šta posle pisati...

jedino ako dođu stručnjaci tipa Jlo koji i nemaju decu da objasne kako treba i sl pa da tema ima razloga da traje.....
Kliknite za proširenje...

Shvaticu ovo kao konstruktivnu kritiku :)
Ja nemam dece pa me ovakva tema interesuje. Sto se mene tice dobrodosla su misljenja i onih koji nemaju dece. Imace ih mozda jednog dana pa je vreme da razmisljaju na tu temu.
Smatram da roditeljstvo treba planirati.
Smislen post nije tu iz razloga da bi bilo mesta "razgovoru", a kuda ce to odvesti, videcemo z;)
 
Dok nisam imala decu imala sam sasvim jasnu viziju kako bih postupila u svakoj situaciji gledajuci tudju decu i njihove roditelje... E a onda kad dodju deca, onda shvatis da nije to bas tako, da je svako dete svet za sebe. Ja imam troje i vaspitavam ih u istom duhu, da im usadim neke moralne norme, da gradim odnose na poverenju, da ne rusim druge autoritete u njihovim ocima i sl.... onako sve po knjigama :zcepanje::zcepanje::zcepanje: Ozvalavih pricajuci da sam uvek spremna da saslusam sve njihove muke i probleme, jer njima problem moze da izgleda kao planina, odraslima je taj isti problem bar kao brdo... i nadajuci se da ce im to sto kazem ostati zacrtano negde. Rekoh, imam troje i vaspitavam ih u istom duhu ali za svako imam razliciti pristup.
Osetim kad nesto hoce da smuntaju, u tom slucaju ne nastojim da izvucem sta hoce da smuntaju, vec zasto hoce da smuntaju... i mislim da ih poznajem, mada me ovo srednje ponekad iznenadi nekom gluparijom da pomislim da ga uopste ne poznajem.:zcepanje::zcepanje::zcepanje:
 
Poslednja izmena:
Pa sad, sto je dete mladje lako ili lakse ga je "poznavati". Dok je novoredjence znamo prepoznati plac gladi ili plac bola, par meseci posle prepoznajemo plac nelagode, vrucine, straha. Uskoro nas obraduje smehom pa naucimo sta voli, sta ga raduje...Tako da o poznavanju deteta dok je sasvim malo, deteta pre puberteta, u vreme puberteta i posle puberteta ne moze da se poredi niti roditelji tih razlicitih uzrasta mogu imati iste uspehe i neuspehe kao roditelji.
Poznavala sam svoju decu ne odlicno vec izuzetno, vanredno dobro sve do nekih trinaest ili cetrnaest godina. A onda se desilo ono prvo:"Ma ne bi to moje dete ucinilo", znate ona situacija kad svi znaju da dete to bi i te kako uradilo a roditelj kao da je sa marsa pao. E to me nekako upozorilo da to sto su bila moja deca vise nisu i da se njihova razmisljanja, narav, navike menjaju a samim tim gradi se karakter i osobine koje ce nestati kako su se i pojavile ali i one koje ce ostati celi zivot. Ulagala sam mnogo vise truda da ih upoznam a rezultati nisi bili ni priblizni onome periodu kad su bili mali.
Prvo sam bila besna na njih sto mi "izmicu" pa na sebe sto sam "negde pogresila" i dopustila da se odalje, sve dok i ja nisam sazrela u toj meri da se radujem sto su moja deca odrasla i izrasla u nekog ko je prevazisao da ga "cita" bilo ko. Komplikovani su, teski, nepodnosljivi ponekad ali znala sam da ce biti takvi. Takav im je i genetski materijal a i zena koja ih je vaspitala.
 
Mene moji roditelji odlično poznaju, a mislim da je to baš zato što su me vaspitali da budem ono što je Greba napisala: otvorena, realna, iskrena i direktna.
Takvi su i moji roditelji pa je bilo normalno da i mene i mog brata tako vaspitaju.
Nadam se da ću i ja svoju decu uspeti tako da vaspitam i da ću znati kako dišu, kad treba da ih podstaknem, a kad da se izmaknem.
 
kao roditelj................jedino cu da kazem...da recenicu nikad oni to ne bi uradili......necu upotrebiti
mi samo mislimo d aih poznajemo...doduse neke stvari i znamo....ali je mnogo vise ono sto ne znamo....i veoma cesto se iznenadimo..lepo je kad je prijatno...a prlicno tesko kad je neprijatno
 
Mozda me poznaju 50%, ako i toliko bice dobro. Nikad nisam izneverila ocekivanja roditelja, i zbog toga smatraju da me odlicno znaju, a zapravo nisu svesni da se ispod hladnokrvne JA, krije jedno veliko emotivno bice. I svi roditelji koji kazu da 100% poznaju svoje dete, neka se vrate u period svog detinjstva pa realno procene koliko su njih roditelji poznavali. Svaka cast ako ima takvih...
 
Мене родитељи јако слабо познају.
Отац нешто боље од мајке. Мајка никако.
Он је увек био заузет биткама које је водио. А она врло сконцентрисана на себе.
Он нам је од малена поштовао интегритет, а она покушавала да нас укалупи.
Зато сам ближа и отворена с њим, а њој ништа не говорим. Чак је и слажем јер ми се не слуша њено мишљење које, узгред, даје чак и кад јој напоменем да за исто нисам заинтересована.

Не могу рећи да су били лоши родитељи, посебно за оца, али далеко су били од идеалних (по мојој мери ! ).
Како било, показали су ми како не треба поступати с децом.
Ваљда ћу ја бити боља.
 
trudim se da svojoj ceri posvetim vreme, ljubav, energiju i paznju, da je razumeme, da joj budem oslonac, da budem uvek tu, cak i kada ne treba
gradim svoj autoritet na tome sto uvek ispostujem ono sto kazem i na uzajamnom poverenju
verujem da je dobro poznajem, kao sto sam ubedjena da ima i more stvari koje ona ne zeli da podeli sa mnom, jer je to polako svet koji gradi samo za sebe, njna intima i njeno lagano odrastanje
i to je ok
ja znam da to postoji i ne zelim bas sve da znam
ali ono sto je bitno (ocene, gde je, s kim je, sta radi, ucenje, domaci, drustvo, odnosi sa drugima, postovanje zadatih rokova i obaveza) - to znam, i smatram da je ravnopravan odnos, o kome smo s njom otvoreno diskutovali, upravo kljuc zdravih odnosa

dakle, poznajem je u dusu, ali ce uvek postojati nesto sto ce ona zeleti da sakrije ili sacuva za sebe
i mislim da je to normalan deo odrastanja
prevashodno mislim da je sustina problema u postavljenom pitanju ne tolko da li roditelji poznaju svoju decu, vec da li i koliko zaista zele da im se posvete i budu dobri roditelji
 
..ne znam koliko ih poznajem, ne verujem da to iko moze objektivno da proceni..
..znam da umem da vidim da li su srecni i zadovoljni i da mi je to merilo da li sam
na pravom putu u nastojanjima da ih usmeravam kroz zivot..
..znam da smo ih postavili na zdrave osnove onda kada je od mene i njihovog tate to zavisilo,
kao i da smo ih pustili da jachaju krila kad god su zamahnuli njima..
..znam da nas povremeno iznenade poverenjem koje imaju u nas..
..znam da nas svakodnevno raduju doslednoshcu i zreloshcu..
..malo li je..? :)
 
Мислим да их добро познајемо обојицу. Врло лепо су васпитани, и поносни смо на наш удео у томе.
Познајемо их толико да знамо у којим областима могу да нас изненаде. Познајемо их толико да знамо кад можемо нешто у њима модификовати, а кад прихватити.
Најважније је да родитељ прихвати своје дете.

Мене моји добро познају. Једино што им замерам то је, што никада нису схватили колико сам ја уствари озбиљна особа и колико ми је битан ред у глави.
 
...roditelji koji poznaju svoju decu posmatraju njihove postupke ne iz svoje nego iz perspektive deteta.... koliko god da neki postupak deteta roditeljima iz njihove perspektive izgledao ruzan ili glup ako ga sagledaju iz perspektive deteta sigurno ce ga opravdati...roditelji koji osudjuju postupke svoje dece cine to zato sto ih ne razumeju, ne vide i ne poznaju
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Sensei
Roditelji koji prave ovu jednostavnu grešku odgajaju „mentalno slabu decu“, kaže psihijatar
Odgovora
5
Pregleda
311
Џорџи
Џорџи
AleksaJ
Са ким имати децу?
Odgovora
14
Pregleda
350
Frederick_
Frederick_
Nina
Reč “ne” bi roditelji trebalo češće da govore deci
Odgovora
7
Pregleda
167
Џорџи
Џорџи

Back
Top