Quantcast

Колико размишљамо о сопственој смрти?

Aphex Twin

Primećen član
Poruka
515
Окружење је такво да углавном све врви од разних оптерећења у одређеним сегментима, али поред све те хипер-метежности, колико се зауставимо пред помишљу о личној смрти и колико смо спремни за њу? Када уђемо у ту мисао, тек тада се успорава време у нама иако метежност формално око нас још увек постоји. Пуно људи истиче ову или ону потребу, политичку, породичну, економску, некад и квази-верску, итд. и то до сваке фрустрације најрођенијих. А заборавља се време смрти као могућност да онога кога имамо данас можда више нећемо видети сутра, па би смрт могла имати ту педагошку улогу да се интезитет љубави појача наспрам тривијалног искуства: "Е, ту си, стално те имам, па хајде да наставим да кињим и себе и тебе..." Дакле, проблем свађа...
Међутим, колико смо ми спремни за смрт ако она дође изненада баш данас, вечерас?...
Slowmotion почиње ако укључимо созерцање...

Your opinion?...
 
Poruka
19.892
Окружење је такво да углавном све врви од разних оптерећења у одређеним сегментима, али поред све те хипер-метежности, колико се зауставимо пред помишљу о личној смрти и колико смо спремни за њу? Када уђемо у ту мисао, тек тада се успорава време у нама иако метежност формално око нас још увек постоји. Пуно људи истиче ову или ону потребу, политичку, породичну, економску, некад и квази-верску, итд. и то до сваке фрустрације најрођенијих. А заборавља се време смрти као могућност да онога кога имамо данас можда више нећемо видети сутра, па би смрт могла имати ту педагошку улогу да се интезитет љубави појача наспрам тривијалног искуства: "Е, ту си, стално те имам, па хајде да наставим да кињим и себе и тебе..." Дакле, проблем свађа...
Међутим, колико смо ми спремни за смрт ако она дође изненада баш данас, вечерас?...
Slowmotion почиње ако укључимо созерцање...

Your opinion?...
Бог каже да треба да "стражимо" и да се припремамо за Његовог повратак. Исто важи и за смрт, јер после смрти нема више чекања. Ко је шта радио и како се понашао у животу, то му је што му је. Пред Богом је запечаћен.

О томе треба размишљати кад се мисли о смрти. После неће бити времена за покајање и мењање лоших (грешних)животних навика.
А, смрт као смрт је само привремено стање и нема ту шта о томе да се посебно размишља.
 

Šejn

Elita
Poruka
22.825
Moje vidjenje smrti se promenilo otkad mi je otac umro.Do tada sam mislila da se to desava samo drugim ljudima.Posle njegove smrti u kratkom roku umrlo je jos nekoliko ljudi koje sam volela. Cesto mi se mota po glavi deo koji svestenik izgovara na opelu:"Zivot je kao senka, kao san".Tako i gledam na zivot, a sto se tice smrti svi imamo rok trajanja. Cesto razmisljam o smrti. Toliko smrti na sve strane da kad i zaboravis na nju tu su mediji da te podsete ko je koga ubio,na koji nacin,pa sitno u detalje.
 

Владан ИПХ

Veoma poznat
Poruka
13.429


Шта може бити болније од Пакла? Ништа није вредније него страх од пакла, јер ће нам страх од пакла донети круну спасенија... Где страх постоји, тамо је ревност у давању милостиње, и снага молитве, и сузе топле и честе, и тешки уздисаји испуњени скрушеношћу. Јер ништа тако не изједа грех и чини врлине да се умножавају и цветају као стално стање страховања. Тако да је немогуће ономе ко не живи у страху да чини правилно, а са друге стране немогуће је да човек који живи у страху може отићи у погрешно.

+Св. Јован Златоусти+
 

Samson2009

Veoma poznat
Poruka
13.411


Шта може бити болније од Пакла? Ништа није вредније него страх од пакла, јер ће нам страх од пакла донети круну спасенија... Где страх постоји, тамо је ревност у давању милостиње, и снага молитве, и сузе топле и честе, и тешки уздисаји испуњени скрушеношћу. Јер ништа тако не изједа грех и чини врлине да се умножавају и цветају као стално стање страховања. Тако да је немогуће ономе ко не живи у страху да чини правилно, а са друге стране немогуће је да човек који живи у страху може отићи у погрешно.

+Св. Јован Златоусти+
Одличан текст.
Neretko, zivot zna biti tezi od smrti. Smrti kao smrti se ne plasim, cesto sam je zamisljao kao blagoslov. Ali Bozjeg suda se plasim.
Али и овај овакав живот је лакши од паклених мука после смрти,ако се не покајемо.
 

Владан ИПХ

Veoma poznat
Poruka
13.429

Samson2009

Veoma poznat
Poruka
13.411
Да, једна лукава помисао је већ други трнов венац на главу Владике. Једна ружна реч представља пљување у Његов божанствени Лик. Телесна похота је други друга рана у Његова света ребра. Сваки смртни грех Га још једном прибија на крст, како каже блажени Павле. Грешници сада не виде и не схватају шта чине. Као што слепи одапињу стреле и не виде кога рањавају. Јер Бог као да је сакривен под покровом вере. Али када Он дође и јави се у Својој слави, онда ће они видети на Кога су насртали и какву су му рану причинили – погледаће на Онога Кога прободоше (Јн. 19,37).

Добар текст.И колико би размишљање о приложеном делу текста као и целом,а и размишљање о сопствениој смрти деловало као лек за наше страсти.
 
Poslednja izmena:

seducer

Aktivan član
Poruka
1.403
Али и овај овакав живот је лакши од паклених мука после смрти,ако се не покајемо.
Nesumnjivo. Ali pitanje je bilo da li se plasim smrti. Ne zelim da kazem da sam dao tacan odgovor, vec to da ne potenciram da je sopstvena smrt nesto strasno, jer sopstvena smrt je strasna za egoisticne ljude. Oni ne vole telesnu smrt. Nevernicima je zivot jedan i "treba ga iskoristiti do maksimuma u ludovanju." Zato sam i rekao da sama smrt moze biti i blagoslov, u zlu kao i prevelikom dobru.
 
Poslednja izmena:

Samson2009

Veoma poznat
Poruka
13.411
Nesumnjivo. Ali pitanje je bilo da li se plasim smrti. Ne zelim da kazem da sam dao tacan odgovor, vec to da ne potenciram da je sopstvena smrt nesto strasno, jer sopstvena smrt je strasna za egoisticne ljude. Oni ne vole telesnu smrt. Nevernicima je zivot jedan i "treba ga iskoristiti do maksimuma u ludovanju." Zato sam i rekao da sama smrt moze biti i blagoslov, u zlu kao i prevelikom dobru.
Али ипак сад кад негледамо у лице смрти сви смо храбри.Не знам да ли би смо кад нам дође дан да умиремо били самоверени.Ипак треба да јачамо у вери у Господа.
 

gost 133940

Elita
Poruka
23.649
Da li je Giovannino Guareschi bio fašista?
Naprotiv. :)
Pisao je seriju novela o katoličkom popu don Camilu, komunisti Pepeu, predsedniku opštine i Isusu koji je "živeo" u lokalnoj crkvi. Njegovo dela svrstava se občno u humoristički žanr, ali u pitanju je redak humanista.

Vredelo bi da pročitaš, kao što bi u principu vredelo da pročitaš sve ono što želiš da kritikuješ. :)

Ovde možeš naći neke od tih priča na engleskom
http://vajrang.tripod.com/prodigal/prodigal.html
 
Poslednja izmena:

CrniĐavo

Elita
Poruka
17.474
Naprotiv. :)
Pisao je seriju novela o katoličkom popu don Camilu, komunisti Pepeu, predsedniku opštine i Isusu koji je "živeo" u lokalnoj crkvi. Njegovo dela svrstava se občno u humoristički žanr, ali u pitanju je redak humanista.

Vredelo bi da pročitaš, kao što bi u principu vredelo da pročitaš sve ono što želiš da kritikuješ. :)
A u međuvremenu je koračao fašističkom čizmom pod fašističkom zastavom.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.