Koliko prijatelja imate?

Lagerta

Elita
Supermoderator
Poruka
22.218
Sad pročitah neku objavu : toliko sam smanjio krug prijatelja da više nije krug, nego tačka :D pa se nekako pronađoh. Jako teško ljude prihvatam u svoj krug prijatelja, imam neki čudan način odabira ali zato kada ih prihvatim, onda su tu šta god da urade. Naravno, ne mislim da meni lično urade, već bilo kakve gluposti, ili priče da čujem o njima, verujem samo onome kako se prema meni ponašaju. Koje kriterijume imate prilikom odabira prijatelja? Jesu li to školska, dugotrajna prijateljstva il ste skloni promenama u zavisnosti od godina, interesovanja i sl?
 
pisao slicno negde drugde... veliki je raskorak izmedju onoga sto se na balkanu smatra za 'prijatelja' i ono sto se uslovno receno u 'zapadnoj' kulturi smatra prijateljem.

Kod nas, prijatelj je sveobuhvatna osoba kojoj se poklonjeno nase bezgranicno poverenje i postovanje. A takvih u zivotu ima malo - vecinom su to odnosi koji se zidaju jos iz mladih dana, a posle malo redje, fakultet i posao. I uvek ih je tipicno manje od 5.

na zapadu, prijateljstvo je funkcionalno i ja cesto navodim cinjenicu da posle vise od cetvrt veka zivota u britanskim dominionima ni jedan - da naglasim - ni jedan englez mi nije postao prijatelj. Imao sam bliske saradnike i puno postovanja, u neke sam mogao i da se pouzdam, ali ne u smislu prijatelja na nas nacin.
 
Imam srece i dobar komsiluk i dobre prijatelje.
To je velika sreća. Ja sam 12 godina u ovoj zgradi i prestrašno je, niko nikome ne želi da pomogne. Znači bakica na 3 spratu, ne može niz stepenice, zahvalna je kad joj svež hleb donesem, kupim lekove, bilo šta. Zahvalna za sitnice da me je sramota. Deca i unuci u inostranstvu, šalju joj novac, ali ona ne zna ni za opciju da može da nazove i naruči lek iz apoteke, ili nešto za hranu.
JA imam iz detinjstva, jednu ali vrednu. Olja❤️
Imam ih još, ali svi smo 200 /h. Pomognemo jedni drugima samo kad imamo vremena.
Ostale "prijatelje" koji su kod mene jeli, pili, noćili i ostajali u stanu kad idem na posao, brišem ovih dana iz kontakata. Čistim ih kao staru garderobu.
 
pisao slicno negde drugde... veliki je raskorak izmedju onoga sto se na balkanu smatra za 'prijatelja' i ono sto se uslovno receno u 'zapadnoj' kulturi smatra prijateljem.

Kod nas, prijatelj je sveobuhvatna osoba kojoj se poklonjeno nase bezgranicno poverenje i postovanje. A takvih u zivotu ima malo - vecinom su to odnosi koji se zidaju jos iz mladih dana, a posle malo redje, fakultet i posao. I uvek ih je tipicno manje od 5.

na zapadu, prijateljstvo je funkcionalno i ja cesto navodim cinjenicu da posle vise od cetvrt veka zivota u britanskim dominionima ni jedan - da naglasim - ni jedan englez mi nije postao prijatelj. Imao sam bliske saradnike i puno postovanja, u neke sam mogao i da se pouzdam, ali ne u smislu prijatelja na nas nacin.
JEL istina da tamo radne kolege jedni druge oslovljavaju sa draga/dragi a ni ime ne znaju. I da sve ide po sistemu "duguješ mi, dugujem ti"? To me baš interesuje
 
To je velika sreća. Ja sam 12 godina u ovoj zgradi i prestrašno je, niko nikome ne želi da pomogne. Znači bakica na 3 spratu, ne može niz stepenice, zahvalna je kad joj svež hleb donesem, kupim lekove, bilo šta. Zahvalna za sitnice da me je sramota. Deca i unuci u inostranstvu, šalju joj novac, ali ona ne zna ni za opciju da može da nazove i naruči lek iz apoteke, ili nešto za hranu.
JA imam iz detinjstva, jednu ali vrednu. Olja❤️
Imam ih još, ali svi smo 200 /h. Pomognemo jedni drugima samo kad imamo vremena.
Ostale "prijatelje" koji su kod mene jeli, pili, noćili i ostajali u stanu kad idem na posao, brišem ovih dana iz kontakata. Čistim ih kao staru garderobu.
Nazalost danas se veoma brzo zivi i sve ce biti gore po pitanju toga.Imam komsiju ,mi smo penzioneri,ali smo dobri od kako sam se '92-ge doselio u ovu zgradu,Njegov sin i snaja sa decom su stan pored mene,a on je iznad mene.Kad god njemu nesto treba,ja sam tu i kontra,tako je i sa sinom,a i unuk mu je punoletan i sa njim sam dobro,jer je veoma dobro dete.Postujem ih kao svoje najblize,a i oni mene.Potpomazemo se u svemu.Tu smo jednostavno jedni za druge.Ima niz ulicu jos dobrih ljudi,sa kojima saradjujem i veoma smo dobro.Drago mi je sto je to jos uvek tako.
 
Nazalost danas se veoma brzo zivi i sve ce biti gore po pitanju toga.Imam komsiju ,mi smo penzioneri,ali smo dobri od kako sam se '92-ge doselio u ovu zgradu,Njegov sin i snaja sa decom su stan pored mene,a on je iznad mene.Kad god njemu nesto treba,ja sam tu i kontra,tako je i sa sinom,a i unuk mu je punoletan i sa njim sam dobro,jer je veoma dobro dete.Postujem ih kao svoje najblize,a i oni mene.Potpomazemo se u svemu.Tu smo jednostavno jedni za druge.Ima niz ulicu jos dobrih ljudi,sa kojima saradjujem i veoma smo dobro.Drago mi je sto je to jos uvek tako.
E to su Ljudi. A ne ovo ovde. Najteže ali i najlakše, (ako je to deo tvog obrazovanja, empatije) je biti Čovek.
 
Sad pročitah neku objavu : toliko sam smanjio krug prijatelja da više nije krug, nego tačka :D pa se nekako pronađoh. Jako teško ljude prihvatam u svoj krug prijatelja, imam neki čudan način odabira ali zato kada ih prihvatim, onda su tu šta god da urade. Naravno, ne mislim da meni lično urade, već bilo kakve gluposti, ili priče da čujem o njima, verujem samo onome kako se prema meni ponašaju. Koje kriterijume imate prilikom odabira prijatelja? Jesu li to školska, dugotrajna prijateljstva il ste skloni promenama u zavisnosti od godina, interesovanja i sl?
Imam tri pravih prijatelja.svako ko misli da ima vise od tri prijatelja je budala.
 
Mislila sam konkretno na naše ljude tamo. Nepravilno izgovaraju ime što je i razumljivo. Ali snalaze se nekako, kao i mi sa njihovim imenima. Ali dobila sam odgovor :hvala:
To, dear, ovo, dear ono... a hladni,emocionalmo distancirani, to dear više zvuči kao ironija.
a da hahahaha moje ime nikad nisu umeli da izgovore
a bilo je fenomenalnih zamena

lazar je bio lejzer (laser)
musić je stalno govorio da je on nije mjuzik (music)
dragan je bio dragon

i jos poneki koje se vise ne secam, ali je bilo apsolutno fantasticnih i urnebesno smesnih izvrtanja

kanadjani su humoristicni trude se da izgovore necije ime korektno cak i kad nemaju glasove za to
 
Sad pročitah neku objavu : toliko sam smanjio krug prijatelja da više nije krug, nego tačka :D pa se nekako pronađoh. Jako teško ljude prihvatam u svoj krug prijatelja, imam neki čudan način odabira ali zato kada ih prihvatim, onda su tu šta god da urade. Naravno, ne mislim da meni lično urade, već bilo kakve gluposti, ili priče da čujem o njima, verujem samo onome kako se prema meni ponašaju. Koje kriterijume imate prilikom odabira prijatelja? Jesu li to školska, dugotrajna prijateljstva il ste skloni promenama u zavisnosti od godina, interesovanja i sl?
Неколико старих пријатељстава. У задње време се уопште слабо дружим, а и некако ми то одговара. Не замарам се туђим проблемима. Доста ми и мојих. Ваљда то дође са годинама.
 

Back
Top