Ako neko želi pravu ljubav moraće da zaboravi na romantičnu ljubav (zaljubljenost).
Zašto?
Jednostavno zato što zaljubljenost uopšte nije ljubav. Zaljubljenost je samo stanje koje smo uzrokovali sami kako bi nam poslužilo kao katalizator da imamo izvesna iskustva sa drugom osobom i na taj način počnemo učiti nešto o sebi (životu). A samo učenje čini da ovde ne provodimo vreme uzalud već da kroz svako životno iskustvo, uključujući i ovakvo jedno, napredujemo duhovno. Da se razvijamo i lagano, iako neprimetno, ekspandiramo svoju svest a sa time i ljubav.
Ako neko misli da je ljubav između dve osobe prava onda se ni takva prava ljubav ne može razviti u samo jednom životu. Ta dva duhovna Bića, Duše, moraće da se sretnu u nekoliko života, žive zajedno kako bi izgradili međusobnu pravu ljubav. To je ljubav kada jedno drugom u potpunosti veruju, kada su jedno drugom odani i kada su spremni da učine za onu drugu stranu više nego za sebe. Ne samo u fazi zaljubljenosti već na kraju svih faza življenja zajedno.
Pa ipak, i ta iskrena, odana i prava lčjubav između dve osobe nije limit koji bi nas zaustavio da tragamo za pravom ljubavi?
Odakle sada to?
Jednostavno, prava ljubav se ne meri kroz, ili preko naša čula i nagone iako čak i najviša ljubav može delovati i kroz naša čula i naghone kako bi naš čulni užitak dao najviše ispunjenje. Ali, prava ljubav je nešto mnogo iznad svega toga. Jer, pravu ljubav tražimo mi kao duhovno Biće, Duša i zato se mi nikada ne zaustavljamo u procesu traganja za tom najvišom ljubavi. Taj unutarnjki podsticaj za najvišim stadijumom sreće i ljubavi u nas kao Dušu jeste ugrađen i to je ono što nas stalno pokreće kroz život i iskustva.
Uspemo li ikada naći tu pravu i najvišu ljubav?
Svakako! Pre ili kasnije svako od nas uspe naći tu pravu i najvišu ljubav. Tačnije rečeno, onda kada budemo dovoljno zreli i duhovno spremni ta prava ljubav ona nađe nas.
Kako?
Prava i najviša ljubav nas nađe jer to je sama suština života za kojom mi kao Bića čeznemo a ta suština života nama je poznata samo preko njenih imena iako mi kao ljudi o njoj skorro da ništa ne znamo. Da, čuli smo za neke reči koje nam ništa ne znače jer oni koji bi trebalo da, navodno znaju, znaju često manje i od ostalih koje podučavaju.
Ta najviša ili Etalon najviše ljubavi je Duh, Sveti Duh, Bani, Melodija Sfera, Shadba ili kako god da zovemo tu suštinu života. Kada pojedina osoba otvori svoje srce oseti blaženstvo za koje nije ni verovala da postoji.
I svakako, sve ovo je današnjem čoveku još uvek nerealno a onda kada se po-nekom dogodi ostali ga gledaju u čudu, jer odakle tako nešto da postoji... itd, itd.
Prava ljubav između dve osobe se ne može dogoditi, ona se mora graditi, korak po korak dok se do nje ne dođe.
Svako od nas bi želeo da bude voljen ali da istovremeno ima punu slobodu da juri gde stigne i kako stigne. Tako je zato što ne znamo da ako želimo veliku ljubav onda moramo prihvatiti i veliku odgovornost a odgovornost je ujedno izražaj velike ljubavi pa dođu nekako nerazudvojni. Takođe, ako želimo ogromnu ljubav onda takvu ogromnu ljubav moramo prvo dati od sebe.
Ne možemo primiti veću ljubav nego što je možemo dati. Ako smo stalno žedni ili gladni ljubavi to je znak da je ne možemo ili ne umemo dati vceću nego što je trenutno posedujemo u sebi.
Ima jedna mnogo lepa knjiga. Nju su diktirali dvoje duhovnih velikana i zove se 'On the Breath of the Gods' (Na dahu bogova). Knjiga je kapitalno delo vremena u kojem živimo. Nažalost ovde je nema ali ko se može snaći a želi otkrivati stvari sa polja samog života, toplo preporučujem ovu knjigu.
U najvećem delu govori upravo o odnosu dvoje i o samom zaljubljivanu. Iznenađenje sretne svakog čitaoca da otkrije da on/ona sam/a uzrokuje vlastito zaljubljivanje iz svog unutarnjeg neizbalansiranog stanja. Ko voli detalje nek izvoli potražiti knjigu. Zaljubiće se u saznanja koja izbijaju iz teksta. Muškarac koji je jedan od dvoje koji su je diktirali je oko 600 godina starosti.
Prijatno!
