Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 15.601
Ауторска тема
На овом потфоруму форумашица је отворила занимљиву тему Da li ljudi koji ne žive u Srbiji mogu imati pravu sliku o životu u Srbiji. Која се претворила у детектовање рђавих појава или примјера, из угла посматрача наравно, у складу са све обавезнијим (код дрјугосрбијанаца) оквиром "све вани је вриједно, све у Србији је биједно". Наравно да људи који не живе у Србији или нису дуго боравили у Србији не могу имати добру слику о Србији. Исто важи и за друге политичке творевине или завичаје. Исто важи и за житеље неког града или области унутар саме Србије који ће тешко имати ваљану слику о неком граду или области у коју нису годинама свратили. И у Србији имамо различитости од области до области, од града до града.
Но, има нешто друго важно, због чега сам и отворио тему. Колико имају добру слику становници неког града или завичаја о свом граду или завичају? Београђани о Београду, Бањолучани о Бањој Луци или уопште било ко. И колико је та слика.о свом граду, завичају, држави, овјективна перцепција или је формирана на основу наметнутих увјерења, некад и пропаганде, стереотипа и колико је на ту слику утицао паланачки менталитет?
Имамо нешто занимљиво из историје. Извјесни Полибије који није био Римљанин већ Ахајац, извањац, дошљак, боље је описао римско друштво, боље је примијетио што шта рђаво и лијепо, него и један римски аутор. Исто важи за извјесног Ксенофонта, Грка, извањца који је боље описао персијско друштво и прилике него и један персијски аутор. Или Константин Михаиловић, јањичар, дошљак, који је боље дочарао дух времена и обичаја него и један османски писац. Или Иво Андрић, дошљак који је боље описао Загреб или касније Италију него што су то чинили тадашњи загребачки или пак италијански писци.
Наизглед апсурд али није. Заправо више него разумљиво. Ако неко дође из друге средине, другог завичаја, државе и битише неко вријеме рецимо у Србији, неком граду или завичају, имаће бољу слику о том граду или завичају од самих житеља, равнаће све према пријашњем мјесту живљења, примјетиће што шта или рђаво или лијепо што сами становници тог града или завичаја, којима је то толико уобичајено да не придају пажњу, не примјећују.
А у тој нашој Србијици, свим крајевима гдје сам боравио, а доста сам обишао, има толико тога лијепог, позитивног, неупоредиво више него рђавог, што сами становници тог краја и не примјећују.
На овом потфоруму форумашица је отворила занимљиву тему Da li ljudi koji ne žive u Srbiji mogu imati pravu sliku o životu u Srbiji. Која се претворила у детектовање рђавих појава или примјера, из угла посматрача наравно, у складу са све обавезнијим (код дрјугосрбијанаца) оквиром "све вани је вриједно, све у Србији је биједно". Наравно да људи који не живе у Србији или нису дуго боравили у Србији не могу имати добру слику о Србији. Исто важи и за друге политичке творевине или завичаје. Исто важи и за житеље неког града или области унутар саме Србије који ће тешко имати ваљану слику о неком граду или области у коју нису годинама свратили. И у Србији имамо различитости од области до области, од града до града.
Но, има нешто друго важно, због чега сам и отворио тему. Колико имају добру слику становници неког града или завичаја о свом граду или завичају? Београђани о Београду, Бањолучани о Бањој Луци или уопште било ко. И колико је та слика.о свом граду, завичају, држави, овјективна перцепција или је формирана на основу наметнутих увјерења, некад и пропаганде, стереотипа и колико је на ту слику утицао паланачки менталитет?
Имамо нешто занимљиво из историје. Извјесни Полибије који није био Римљанин већ Ахајац, извањац, дошљак, боље је описао римско друштво, боље је примијетио што шта рђаво и лијепо, него и један римски аутор. Исто важи за извјесног Ксенофонта, Грка, извањца који је боље описао персијско друштво и прилике него и један персијски аутор. Или Константин Михаиловић, јањичар, дошљак, који је боље дочарао дух времена и обичаја него и један османски писац. Или Иво Андрић, дошљак који је боље описао Загреб или касније Италију него што су то чинили тадашњи загребачки или пак италијански писци.
Наизглед апсурд али није. Заправо више него разумљиво. Ако неко дође из друге средине, другог завичаја, државе и битише неко вријеме рецимо у Србији, неком граду или завичају, имаће бољу слику о том граду или завичају од самих житеља, равнаће све према пријашњем мјесту живљења, примјетиће што шта или рђаво или лијепо што сами становници тог града или завичаја, којима је то толико уобичајено да не придају пажњу, не примјећују.
А у тој нашој Србијици, свим крајевима гдје сам боравио, а доста сам обишао, има толико тога лијепог, позитивног, неупоредиво више него рђавог, што сами становници тог краја и не примјећују.
