Намјеравам да будем читава армија људи. Страни језици су ме одувијек привлачили. Још од тренутка кад сам, једне године на љетовању у кампу срела жену која јe, од кућице до кућице, говорила други језик. Тад ми је то изгледало као сасвим невјероватна и надљудска способност.
Сад, кад у овом свом мозгу држим свој матерњи језик, три језика које познајем на веома високом нивоу, два са којима сам на неком осредњем и још непар њих на нивоу да не бих остала гладна да дођем у земљу у којој се они говоре, ствар ми изгледа нешто мало другачије. Њено говорење силних свјетских језика није никад било надљудска способност. У питању су, сад сам то и на својој кожи осјетила, само сати и сати проведени у учењу, читању, вјежбању изговора и, ако имате среће, разговору са неким ко је матерњи говорник или бар добро познаје језик који учите.
Научила сам то, учећи. Научила сам и како ми је најлакше да учим и на који начин најбоље памтим.
Читала сам дјела познатих писаца на оригиналном језику на којем су писана. Пријатно је, дијелом зато што, из угла преводиоца могу да видим оригинал у којем ћу се заинтересовати за рјешење које је понудио преводилац, а дијелом зато што сујети годи кад знате да сте прочитали Цвеће зла на француском или Божанствену комедију на италијанском.
И коначно, растужи ме кад чујем, а чујем често, шта ће ми било који страни језик осим енглеског?
Сад, кад у овом свом мозгу држим свој матерњи језик, три језика које познајем на веома високом нивоу, два са којима сам на неком осредњем и још непар њих на нивоу да не бих остала гладна да дођем у земљу у којој се они говоре, ствар ми изгледа нешто мало другачије. Њено говорење силних свјетских језика није никад било надљудска способност. У питању су, сад сам то и на својој кожи осјетила, само сати и сати проведени у учењу, читању, вјежбању изговора и, ако имате среће, разговору са неким ко је матерњи говорник или бар добро познаје језик који учите.
Научила сам то, учећи. Научила сам и како ми је најлакше да учим и на који начин најбоље памтим.
Читала сам дјела познатих писаца на оригиналном језику на којем су писана. Пријатно је, дијелом зато што, из угла преводиоца могу да видим оригинал у којем ћу се заинтересовати за рјешење које је понудио преводилац, а дијелом зато што сујети годи кад знате да сте прочитали Цвеће зла на француском или Божанствену комедију на италијанском.
И коначно, растужи ме кад чујем, а чујем често, шта ће ми било који страни језик осим енглеског?
