Мислим да су јако важни тамо где су здрави односи.
Мени су са мамине стране јако блиски а са очеве уопште. Код маминих сам се осећала домаће, а код очевих као гост. И мислим да је јако важан приступ детету. Одрастао човек прилази детету док је мало, а после то дете с годинама одрасле осећа као своје или странце- тако се односи и граде.
Мој син има ту срећу су му и моја мама и баба и деда са очеве стране једнако блиски. Он је свуда код куће. Има обе дивне баке и дивног деду који му мења очинску фигуру. До скоро је има живе и све 4 прабаке
и са 3 је једнако близак (изузимам ову моју као бабу, очеву мајку).
За мене људи који одбацују унуке нису чисти. И то нема оправдања. Односи са децом, снајама и зетовима су једно, а унуци друго. Ко то меша обичан је егоиста. Па, вирила бих иза жбуња да видим своје унуче ако немам другу прилику. То су деца твоје деце, побогу! Значи, љубав на квадрат!
Да случајно ја не добијем нешто, јер њему треба за цигаре...
(sa mamine strane) a djed (isto sa mamine strane) je bio blag prema meni sve do negdje četvrtog osnovne 
posle se promijenilo na bolje.Sa očeve strane sam imala sve babe sad jedna je bila maćeha mom ocu ja mislim ali se nešto i ne sjećam uglavnom nikada me nije htjela paziti a i kad bi me pazila ja bih redovno polupala glavu...
