Koliko je hrabrost bitna za ljubav?

Hrabrost bi bila volja i suočenje sa nečim možda teškim?

Iskrenost takođe ne ide bez hrabrosti.

Hrabrost je i da se odupreš mišljenjima drugih i ideš kuda misliš da treba

Imati pored sebe hrabru osobu koja je to dokazala ili neku kukavicu? Šta biste pre izabrali? ;) Da li je to važno?

Љубав подразумева да себе оголиш, поставиш на чистину, да у старту будеш спреман на жртву. Све то захтева храброст.
Кад имаш таквог или такву поред себе, то не смеш да испушташ.

Сулудо би било правити избор између такве особе или неког другог.
 
Hrabrost bi bila volja i suočenje sa nečim možda teškim?

Iskrenost takođe ne ide bez hrabrosti.

Hrabrost je i da se odupreš mišljenjima drugih i ideš kuda misliš da treba

Imati pored sebe hrabru osobu koja je to dokazala ili neku kukavicu? Šta biste pre izabrali? ;) Da li je to važno?
Verujem da imaš u glavi određenu situaciju koja te tera na ova pitanja i razmišljanja.
Nisam sigurna da sam razumela temu, ali nije uvek napametnije biti hrabar.
Na primer, dal je hrabrost baciti sve pod noge i krenuti iz početka? Jeste, ali možda tog trenutka to i nije napametnije ili najbolje rešenje.
Ili ogoliti se pred nekim? Mislim, emotivno, otvoriti dušu i dati sve na tacni, kad ono, međutim, posle tvoja slabost bude upotrebljena protiv tebe.
Odavno ne biram, pa i ne mislim šta bih birala. Ali vidim da se ljudi rastaju stalno. Ne znam jel to uvek hrabrost, ludost ili nepromišljenost.
 
Pa verovatno i ključna stvar, jer generalno svaka veza je zahtevna i zahteva strpljenje, toleranciju, malo testiranje sebe i suočavanje pomalo i sa samim sobom i sopstvenim slabostima a mnogi ljubi se boje toga i beže od toga i prosto možda im se i neko svidja i žele da budu sa tom osobom ali prosto nemaju hrabrosti da se upuste u tako nešto, pogotovo ako je ta osoba malo specifična i malo odskače od nekog šablona i okoline (nažalost tako nešto sam imao prilike dosta puta da osetim na svojoj koži), a u principu to je zato što ljudi ne kapiraju da je ljubav sama po sebi iracionalna stvar i stvar srca i emocija a ne nekakvih kalkulacija i proračuna i da u principu ne može niko ništa sad 100% da ti garantuje ili da će sve ispasti baš onako kako mi želimo, sad mnogi bi unapred hteli garancije ali one ne postoje, nego ono slušaš svoje srce, slediš svoje emocije i intuiciju, ono nadaš se najboljem pa šta ti Bog da a ogroman broj ljudi nažalost nema hrabrosti za tako nešto.

Kao recimo ne znam ona priča kad se ona devojka upoznala i počela da se zabavlja sa beskućnikom, jer eto osetila je nešto i prepoznala nešto u njemu (bez obzira na njegov status ili situaciju) i eto na kraju on je prestao da bude beskućnik, uzeli se, dobili decu i sve je ispalo super, e sad ona je slusala svoje srce, sledila emocije, intuiciju i pre svega bila hrabra i isplatilo joj se, dok ne znam imas gomilu onih koje kafu neće da popiju sa nekim zato što ne znam ne voze neka dobra kola, nemaju neke dobre poslove, ne mogu da ih vodaju na neke skupe odmore, večere i ne znam ni ja sta pa posle žive same, kljukaju se anti-depresivima, šetaju kučiće oko zgrade, spavaju sa mačkama i kukaju kako više nema pravih muskaraca ili ne znam nekako i ako uspeju da nadju takvog pa se ispostavi da je neka smradina, pa posle ne znam pate, trpe neki vid zlostavljanja i sta ja znam, a to samo zato sto su bile kalkulanti (i islekao na "sigurno") umesto da su se fokusirale na ljudske kvalitete, slušale srce i bila hrabrije , pa sad na kraju verovatno i ova prva i ova druga su obe prosle onako kako zasluzuju.
 

Back
Top