О добром зилотизму
Зилотизам је киптање душе које се пројављује у виду порива или страсти или
жеље. Зилотизам може да буде и користан и штетан. Зилотизам је добар када се његов
порив окреће ка творењу добра, а када се покрене на зло, тај је зилотизам лукав.
Добар зилотизам иште победу Царства Божијег на земљи, тражи савршенство
врлине, угледа се на добро и жуди за честитошћу. Добар се зилотизам рађа у доброј
души као жеља без зависти. Добар зилотизам је пројава љубави према добру. Добар
зилотизам је знак расположења према напредовању. Добар зилотизам увек жели боље.
О зилоту по разуму
Нарав зилота по разуму. Зилот по разуму је истински богонадахнути служитељ
своје вере. Он је истински посвећен Богу и строго чува закон Његов, држи отачка
предања и ватрено дела на славу имена Божијег. Он воли дела хвале и са пламеном
жељом хита да се угледа на добро, ступа са радошћу путем врлине и отима се ка
најбољем. Зилот по разуму гори жељом да шири слово Божије, утврђује веру и помаже
делу Цркве, божанској проповеди и успостављању Царства Божијег на земљи. Зилот
по разуму увек твори, увек се креће, увек дела. Ревност зилота по разуму утолико се
више разгорева и распаљује, што више љуби Бога. Када се мучи зилот не ропће, када
дела не посустаје, када болује не осећа муку, када се труди не исцрпљује се и не клоне
духом, него је увек крепак и пун живота, радостан и смео и већ се баца на нови труд.
Распаљен божанственом ревношћу жуди да се то што чини пружи по целом
човечанству. Зилот по разуму, понесен љубављу према Богу и ближњем, све чини са
љубављу и самоодрицањем. Не чини ништа што би могло да ражалости ближњег.
Његова је ревност просветљена и по разуму нико га не може навести на крајност.
Особине зилота по разуму су топла љубав према Богу и ближњем, кротост,
веротрпељивост, трпљење зла, племенито поступање и благородно опхођење. Зилот по
разуму носи образ истинског хришћанина.
Ћуд зилота не по разуму
Зилот не по разуму ревност има, али не по разуму, вара се у својим мислима и
делима и, делајући наводно на славу Божију, нарушава закон љубави према ближњем.
Зилот не по разуму у жару ревности своје чини оно што је супротно Божијем закону и
Божијој вољи. Зилот не по разуму чини и зло, како би остварио добро које је наумио.
Ревност зилота не по разуму је огањ који спаљује, огањ који уништава. Пропаст му
претходи, а пустош следује. Зилот не по разуму моли се Богу да баци са небеса огањ и
спали све који не прихватају његова начела и уверења. Зилота не по разуму одликује
мржња према иновернима или инославнима, завист и упорни гнев, острашћен отпор
према истинском духу Божанственог Закона, безумно настојање да се одбрани
своје уверење, суманута усрдност да се победе сви, славољубље, љубав према
спорењу, пргавост и смутљивост. Зилот не по разуму је погубан човек.
