Kojom metodom se uče deca u osnovnom obrazovanju Republike Srbije?

[Vladimir M.]

Koja je to metoda u pedagogiji da deca 8h uče sa učiteljem u školi a onda da uče kući još 2h sa roditeljima? Kako se zove ta metoda učenja? Koje su indikacije i kontraindikacije te metode? Ko je rodonačelnik te metode? Na koliko dece je ispitana ta metoda? Koliko puta je metoda ponovljena sa istim rezultatima?

 

[gost 433974]

Zove se robovlasnicka metoda ispiranja mozga

 

[gost 433281]

Ма ја пола тога нисам ни слушао,само преписивао од две другарице које су биле штреберке. Биће ми занимљиво кад ми мали крене у школу,да опет све то прођем. Буквално не знам ни шта клинци уче данас,колико су се уџбеници изменили.

 

[gost 435342]

Lose je obrazovanje u Srbiji, dosta teorije, malo prakticnih stvari, neki suvisni prrdmeti, a neki uopste i ne postoje.

 

[Paula]

Lose je obrazovanje u Srbiji, dosta teorije, malo prakticnih stvari, neki suvisni prrdmeti, a neki uopste i ne postoje.

Dosta se radi čisto apstraktno bez veze sa konkretnim stvarima.
Tipa, uče neke definicije, iz biologije npr u sitna crevca sastojci biljaka itd... u svakom predmetu tako niz stvari koje se zaborave za par nedelja.... To je sasvim nepotrebno. Treba više praktičnih rešavanja problema, pa i teorijskih Na primer, dobiju neko pitanje koje treba da obrade, itd...

Danas se očekuje da roditelji rade sa decom. Mene je zvala učiteljica da mi kaže da iako moj sin ima sve petice, malo je popustio, ne uradi uvek sve domaće itd, da probam sa njim više da radim. Ja joj kažem ja sam svoje škole izučila (izgurala sam i doktorat), sada mi je toga dosta, to je njegov život. On sad uči, ne ja. Ali vidim da nema baš razumevanja za to..

 

[gost 435342]

Dosta se radi čisto apstraktno bez veze sa konkretnim stvarima.
Tipa, uče neke definicije, iz biologije npr u sitna crevca sastojci biljaka itd... u svakom predmetu tako niz stvari koje se zaborave za par nedelja.... To je sasvim nepotrebno. Treba više praktičnih rešavanja problema, pa i teorijskih Na primer, dobiju neko pitanje koje treba da obrade, itd...

Danas se očekuje da roditelji rade sa decom. Mene je zvala učiteljica da mi kaže da iako moj sin ima sve petice, malo je popustio, ne uradi uvek sve domaće itd, da probam sa njim više da radim. Ja joj kažem ja sam svoje škole izučila (izgurala sam i doktorat), sada mi je toga dosta, to je njegov život. On sad uči, ne ja. Ali vidim da nema baš razumevanja za to..

Ma opusteno ako je super djak, nije ni sve u ucenju.

 

[Paula]

Ma opusteno ako je super djak, nije ni sve u ucenju.

Naravno da nije, ali ovo su teme o obrazovanju.

 

['Švaler]

.... Ko je rodonačelnik te metode? ....

Metoda može da se nazove "svaka budala kad odštampa neku glupost ima pravo i obavezu da ""progura"" to kod ministarstva prosvete" da opteretimo decu dopunskim kilogramima knjiga nebi li neko dobio procenat od prodaje. Čak su i spozoruše ušle u udžbenike jer i one su deo kulture.
Najgore je što se obistinila ona glupost Čede Jovanovića "bitno je da se uđe u nepovratni proces" to je izgovorio posle nekog vremena posle 5oktobra kao to mu je važno nije važno jeli on u toj vladi.
Ako bi krenuli unazad i počeli da skidamo knjige i plan i program i novozaposlene na tim glupostima svaka vlada bi otvorila pandorinu kutiju koja bi je srušila.
Nije samo prosveta u tom problemu svi resori su u istom problemu, još i više. A koliko sam načuo ministar prosvete je tu postavljen po kazni, imao je veće ($$$) ambicije.

 

[sasasta]

ne znam kako se zove ali znam da ne valja

nose gomiletine knjiga i uce gomiletine gluposti

osnovna bi trebala trajati 6 god , obavezni predmeti srpski, bar jedan strani i matematika , stim da ocenjivanje bude blago uz informativni saobracaj i kultura

i zabavni likovno i muzicko , bez ocena za zabavne i informativne

od treceg bi trebalo uvoditi jos neke predmete ali samo kao informativne, istoriju,racunarstvo i biologiju npr

od petog dodati jos neke informativne, hemiju, geografiju i fiziku

treba prepoznati talente dece i omoguciti im da vise napreduju u tim oblastima

da to dete moze da vise ide na te casove a na ostale informativne da ide samo jedno polugodje , recimo

 

[cronnin]

Koja je to metoda u pedagogiji da deca 8h uče sa učiteljem u školi a onda da uče kući još 2h sa roditeljima? Kako se zove ta metoda učenja? Koje su indikacije i kontraindikacije te metode? Ko je rodonačelnik te metode? Na koliko dece je ispitana ta metoda? Koliko puta je metoda ponovljena sa istim rezultatima?

Родоначелник су околности. Не верујем да метода има назив.

Проблем са државом је што не води рачуна о количини ствари које трпа у наставне планове.

Проблем са наставницима је што се не буде против очигледне суманутости образовног система.

Проблем са литературом је што може да је пише свако, и то раде људи који немају талента за објашњавање. Често се из лекције не може наслутити ни њен наслов; ни шта се тачно учи, ни зашто се учи.

Проблем са родитељима и децом је што врше притисак на наставнике и захтевају петице за просту информисаност тј. поседовање веће количине информација, али без разумевања, за шта би вероватно требало да добију двојке.

Проблем са часовима је што пар проблематичних ученика могу да саботирају часове и ометају цело одељење у напредовању. Уместо да сносе последице за своје понашање, код нас тога нема па се цео боравак у школи се своди на велико губљење времена.

Због тога после сва деца морају да седе кући и раде са родитељима, јер не слушају ништа на часовима, а они који би можда и пазили, не могу у таквим условима.

Пошто деца иначе слабо читају и користе мозак на такав начин, немају развијене способности да сама разумеју градиво из књиге, па родитељи морају да им помажу. А ни књиге, као што смо констатовали, нису увек баш срећно написане.

 

[Vladimir M.]

Проблем са родитељима и децом је што врше притисак на наставнике и захтевају петице за просту информисаност тј. поседовање веће количине информација, али без разумевања, за шта би вероватно требало да добију двојке.

Šta se tačno ocenjuje, rad ili talenat ili znanje? Vidiš u čemu je problem, ako se ocenjuje znanje kako znaš da ucenik jednostavno nema bolju podršku kod kuće u vidu dede profesora matematike u penziji koji radi sa detetom redovno. Ako se ocenjuje talenat onda mora na fizickom.onom.visokom da das peticu jer je zakucao loptu ili sl. Vidis na sta mislim.

 

[cronnin]

Šta se tačno ocenjuje, rad ili talenat ili znanje? Vidiš u čemu je problem, ako se ocenjuje znanje kako znaš da ucenik jednostavno nema bolju podršku kod kuće u vidu dede profesora matematike u penziji koji radi sa detetom redovno. Ako se ocenjuje talenat onda mora na fizickom.onom.visokom da das peticu jer je zakucao loptu ili sl. Vidis na sta mislim.

Није баш за Физичко васпитање, али сигурно има и за то да се нађе:
https://www.pravno-informacioni-sis...ep/sgrs/ministarstva/pravilnik/2019/34/10/reg

Бројчана оцена ученика обавезног предмета и изборног програма други страни језик

Члан 6.​

Ученик се оцењује бројчано из обавезних предмета и изборног програма други страни језик, у складу са законом и овим правилником.

Бројчана оцена из обавезних предмета и изборног програма други страни језик, у току школске године, утврђује се на основу следећих критеријума: оствареност исхода, самосталност и ангажовање ученика.


Оцену одличан (5) добија ученик који:

− у потпуности показује способност трансформације знања и примене у новим ситуацијама;
− лако лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe;
− самостално изводи закључке који се заснивају на подацима;
− решава проблеме на нивоу стваралачког мишљења и у потпуности критички рaсуђуje;
− показује изузетну самосталност уз изузетно висок степен активности и ангажовања.

Оцену врло добар (4) добија ученик који:

− у великој мери показује способност примене знања и лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe;
− самостално изводи закључке који се заснивају на подацима;
− решава поједине проблеме на нивоу стваралачког мишљења и у знатној мери критички рaсуђуje;
− показује велику самосталност и висок степен активности и ангажовања.

Оцену добар (3) добија ученик који:

− у довољној мери показује способност употребе информација у новим ситуацијама;
− у знатној мери лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe;
− већим делом самостално изводи закључке који се заснивају на подацима и делимично самостално решава поједине проблеме;
− у довољној мери критички рaсуђуje;
− показује делимични степен активности и ангажовања.

Оцену довољан (2) добија ученик који:

− знања која је остварио су на нивоу репродукције, уз минималну примену;
− у мањој мери лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe и искључиво уз подршку наставника изводи закључке који се заснивају на подацима;
− понекад је самосталан у решавању проблема и у недовољној мери критички рaсуђуje;
− показује мањи степен активности и ангажовања.

Недовољан (1) добија ученик који:

− знања која је остварио нису ни на нивоу препознавања и не показује способност репродукције и примене;
− не изводи закључке који се заснивају на подацима;
− критички не рaсуђуje;
− не показује интересовање за учешће у активностима нити ангажовање.

 

[cronnin]

Не оцењује се таленат, али таленат може да ти помогне да уз мање рада постигнеш високе оцене из одређених области. Било да си надарен математички, логички, музички, моторички, за сликање, памћење информација, итд.. Ако професор тражи да будеш уредан, постоји нека врста талента и за то. Неко одмах исправља све што на шта му професор укаже, неко се прави да не мора, а неко намерно не жели. Поента образовног система је да раздвоји прву групу од друге и треће, а то се у Србији не дешава.

 

[sasasta]

Није баш за Физичко васпитање, али сигурно има и за то да се нађе:
https://www.pravno-informacioni-sis...ep/sgrs/ministarstva/pravilnik/2019/34/10/reg

Бројчана оцена ученика обавезног предмета и изборног програма други страни језик

Члан 6.​

Ученик се оцењује бројчано из обавезних предмета и изборног програма други страни језик, у складу са законом и овим правилником.

Бројчана оцена из обавезних предмета и изборног програма други страни језик, у току школске године, утврђује се на основу следећих критеријума: оствареност исхода, самосталност и ангажовање ученика.


Оцену одличан (5) добија ученик који:

− у потпуности показује способност трансформације знања и примене у новим ситуацијама;
− лако лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe;
− самостално изводи закључке који се заснивају на подацима;
− решава проблеме на нивоу стваралачког мишљења и у потпуности критички рaсуђуje;
− показује изузетну самосталност уз изузетно висок степен активности и ангажовања.

Оцену врло добар (4) добија ученик који:

− у великој мери показује способност примене знања и лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe;
− самостално изводи закључке који се заснивају на подацима;
− решава поједине проблеме на нивоу стваралачког мишљења и у знатној мери критички рaсуђуje;
− показује велику самосталност и висок степен активности и ангажовања.

Оцену добар (3) добија ученик који:

− у довољној мери показује способност употребе информација у новим ситуацијама;
− у знатној мери лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe;
− већим делом самостално изводи закључке који се заснивају на подацима и делимично самостално решава поједине проблеме;
− у довољној мери критички рaсуђуje;
− показује делимични степен активности и ангажовања.

Оцену довољан (2) добија ученик који:

− знања која је остварио су на нивоу репродукције, уз минималну примену;
− у мањој мери лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe и искључиво уз подршку наставника изводи закључке који се заснивају на подацима;
− понекад је самосталан у решавању проблема и у недовољној мери критички рaсуђуje;
− показује мањи степен активности и ангажовања.

Недовољан (1) добија ученик који:

− знања која је остварио нису ни на нивоу препознавања и не показује способност репродукције и примене;
− не изводи закључке који се заснивају на подацима;
− критички не рaсуђуje;
− не показује интересовање за учешће у активностима нити ангажовање.

suvise strogo

razlika izmedju 2 i 5 je slobodno nastavnicko ubedjenje

kad je vec to razlika onda su u pravu oni roditelji koji jure nastavnike

 

[cronnin]

suvise strogo

razlika izmedju 2 i 5 je slobodno nastavnicko ubedjenje

kad je vec to razlika onda su u pravu oni roditelji koji jure nastavnike

То тој логици може инвеститор да прозове и било ког грађевинског инжењера и да каже да не мора зграда да имa стуб на том месту ( јер му треба пролаз за гаражу) и да је то само слободно убеђење инжењера.

Тај наставник је завршио факултет за то и полагао за лиценцу па уме да процени разлику да ли неко само зна да издекламује Питагорину теорему, да ли зна да је примени на правоуглом троуглу нацртаном на табли, или зна да је примени у разним другим случајевима где није очигледно нацртано који је прав угао.