Na FPN mi je kao i skoro pa svim studentima u ona ranija vremena ubedljivo najgori ispit bio Metodologija politickih nauka na trecoj godini studija kod sada vec pokojnog prof. dr Ivana Radosavljevica. Materija suvoparna i apstraktna, bezobalna, u biti sustinski skoro pa nepotrebna za kasnije zaposlenje, a profesor je bio prilicno zahtevan, insistirao je da se doslovce znaju sve preduge definicije... Nije mi bio poslednji ispit na fakultetu, ali kada sam ga napokon iz cetvrtog pokusaja polozio, dobio sam na poklon od roditelja rucni sat, jer je tada vec diploma bila prilicno izvesna.
Pored toga, dobro sam zapamtio i istraumirao se oko Teorije politickog sistema na prvoj godini kod prof. dr Milana Podunavca. Slicna prica, obimna materija, zahtevan profesor. I sto je mozda jos gore, tek je to bilo ubistveno teoretisanje neprimereno tek svrsenim srednjoskolcima od 19/20 godina (tek deceniju kasnije sam ponovo citao knjigu i uspeo da skapiram sve sto mi onda kao brucosu uopste nije bilo jasno). Plus je tada vazilo pravilo da nisi mogao da polazes ispite sa druge godine dok ne das sve iz prve, a nije bilo puno ispitnih rokova (svi predmeti su bili dvosemestralni i mogli su da se polazu tek od juna) pa sam bio izuzetno srecan kada sam nekako u martovskom roku u drugoj godini uspeo da skinem taj mlinski kamen s vrata i da redovno nastavim sa studijama i mogucnoscu da dajem ispite iz tekuce godine na vreme.
